Клиника за бол

Клиника (амбуланта) за бол, (енгл. Pain clinic – ambulanta za lečenje bola) је специјализована здравствена јединица (амбуланта) која се бави лечењем болесника са симптомима акутног и хроничног бола. Она превасходно има за циљ да, на савремен и мултидисциплинаран начин, на једном месту, болеснику у потпуности реши проблем бола. У клинилкама (амбулантама) за бол раде лекари, специјалисти разних струка (анастезиолози, неурохирурзи, неуролози, физијатри), медицински техничари (терапеути) и друго немедицинско особље. Особље у овом клиникама едуковано је не само да лечи већ и да прикупља податке о узроцима, клиничкој слици, симптомима, примењеним лековима, резултатима терапије, социјалном статусу пацијента и породице, и да се баве истраживањем бола на нижем нивоу уз сарадњу са наставним и истраживацким установама (ако им услови редовног рада то дозвољавају).^[1]

Према досадашњим сазнањима милиони људи оболели од рака, ХИВ-а (АИДС-а), мишићно-коштаних дисфункција, повреда успешно се лечи од акутног и хроничног бола у за то специјализованим установама. Међутим истовремено милиони људи у свету пати од хроничног бола јер у многим земљама недостају лекари, лекови и установе за лечење, попут клиника за бол.^[2]

У медицини, све више преовладава став да бол не погађа само соматски ниво (органе), доступне лекару, већ и психички, социјални и духовни ниво, што чини нову парадигму приступа болестима и болесницима са болом. Зато се у лечењу болесника са болом као пратећим симптомом све више оснивају клинике за лечење бола у којима се примењује интердисциплинарни приступ: лекара специјалиста за лечење бола, психијатра, физиотерапеута, клиничког психолог, социјалног радника и друге раднике медицинске и немедицинске специјалности.^[3]

Синтетички или интердисциплинарни приступ лечења бола још више долази до изражаја након психолошког ангажовања породице оболелог, будући да болест често пројектује и на њих, као и на емоционални ниво здравственог особља. То комплексно подручје лечења обухвата интердициплинарно збрињавање у клиникама за бол.

Примарни циљеви

У клиникама за бол главни циљеви лечења су:

Дијагносттиковање и примарно лечење синдрома хроничног бола
Смањењем болова повећати конфор
Унапређење способност за управљање болом и сродним проблемима
Увећати физичке способности и унапредити активности болесника
Подршка болеснику за повратак у производне делатности
Смањити употребу лијекова
Унапредити способеност болесника за суочавање самолечење и управљање стресом
Побољшајти општи квалитет живота.

Врсте здравствених јединица за лечење бола

Тренутно у свету постоји велики број различитих јединица за лечење бола које се могу сврстати у следеће центре:

Мултидисциплинарни центар за бол

Мултидисциплинарни центар за бол(МЦБ) је јединица на вишем нивоу здравствене заштите. Она се карактерише широким распоном збрињавања болесника коју спроводи посебно за ту намену, мултидициплинарно (из разних струка), школовано особље.^[4] Лекаре различитих специјалности, медицинске сестре, физиотерапеуте и нездравствене стручњаке који су посебно школовани за пружање подршке у здравству (клинички психолози, социјални радници, радни терапеути, стручни саветници итд). Стручњаци унутар центра раде тимски и пружају максимум у збрињавању болеснику свако из свога делокруга рада.

Поред лечења бола, ови центри спроводе и научноистраживачке процедуре за откривање узрока бола, клиничке манифестацијае болних стања и резултате спроведене терапије. Мултидисциплинарни центари сарађују и са другим истраживачким установама (институтима, факултетима, универзитетским болницама, клиникама за бол итд).^[5]

У организационом погледу сваки мултидисциплинарни центар за бол мора да поседује просторне, техничке и кадровске услове за дијагнозу узрока бола и спровођење терапијских поступка.

Мултидисциплинарна клиника за бол (амбуланта)

Мултидисциплинарна клиника за бол (амбуланта), по рангу, али не и по значају, је нижа установе за лечење бола у односу на мултидисциплинарни центар за боли јер је обим медицинских истраживања и наставних активности на нижем нивоу. Заправо, основна разлика између ове клинике и центра за бол је у томе што ординације немају научнике за елементарна истраживање узрока бола и метода лечења бола.

Особље ове клинике чине оспособљени клиничари разлицитих специјалности, терапеути за лечење бола. Ова клиника свој рад заснива на мултидисциплинарноим дијагностичком и терапијском поступу болеснику са болом, у амбулантним или стационарним условима.

Установа мора имати на челу, стручног руководиоца који координира рад, води рачуна о раду клинике и сталном побољшању услова за збрињавање болесника.

Посебна клиника (амбуланта) за лечење бола

Пацијенти долазе у посебне клинике за лечење бола због много врста хроничног бола, укључујући:

Хронични бол у леђима
Фибромиалгија
Хроничне главобоље и мигрене
Генерализовани бол или бол локаизован у више подручја
Болови у трбуху
Јачи или слабије изражени болови као што су: бол у грудном кошу, чељустима, лицу, карлици или зглобовима
Бол након уклањања дојке или ткива из дојке (мастектомија)
Неуропатски бол
Комплексни регионални болни синдром

Циљно оријентисане амбуланте за бол

У циљно оријентисаним амбулантама за лечење бола, пружа се одређена врста лечења (нпр транскутана електронервна стимулација (ТЕНС), блокада живаца, акупунктура, биофеедбацк.^[6]

У овим амбулантама, лечење није засновано на мултидисциплинарном раду, нити се у њој врши свеобухватна процена стања и досадашњг лечења (јер се то ради у центру или клиници за бол, пре доласка у ове амбуланте), већ се лечи један ентитет или стање бола.

Види још

Извори

^ Јукић, M. (2014). „Мултимодал/Мултидисциплинарy Аппроацх то тхеТреатмент оф Паин”. Медицус. 23 (1): 23—30.
^ Турк DC, Сwансон К. Еффицацy анд цост-еффецтивенесс треатмент фор цхрониц паин: ан аналyсис анд евиденце-басед сyнтхесис. У: Сцхатман МЕ, Цампбелл А, ур. Цхрониц паин манагемент: гуиделинес фор мултидисциплинарy програм девелопмент. . New York: Informa Healthcare. 2007. pp. 15–38. .
^ American Society of Anesthesiologists Task Force on Acute Pain Management (2012). „Practice guidelines for acute pain management in the perioperative setting: an updated report by the American Society of Anesthesiologists Task Force on Acute Pain Management.”. Anesthesiology. 116: 248—73. .
^ Okifuji, A.; Turk, D. C. (1998). „Philosophy and efficacy of multidisciplinary approach to chronic pain management.”. J Anesth. 12: 142—152. .
^ Scascighini L, Toma V, Dober-Spielmann S, Sprott H (2008). „Multidisciplinary treatment for chronic pain: a systematic review of interventions and outcomes.”. Rheumatology. 47: 670—8. .
^ IASP (2012). „Interdisciplinary Chronic Pain Management:”. International perspectives. 20 (7). .

Spoljašnje veze

[1] Јукић, M. (2014). „Мултимодал/Мултидисциплинарy Аппроацх то тхеТреатмент оф Паин”. Медицус. 23 (1): 23—30.

[2] Турк DC, Сwансон К. Еффицацy анд цост-еффецтивенесс треатмент фор цхрониц паин: ан аналyсис анд евиденце-басед сyнтхесис. У: Сцхатман МЕ, Цампбелл А, ур. Цхрониц паин манагемент: гуиделинес фор мултидисциплинарy програм девелопмент. . New York: Informa Healthcare. 2007. pp. 15–38. .

[3] American Society of Anesthesiologists Task Force on Acute Pain Management (2012). „Practice guidelines for acute pain management in the perioperative setting: an updated report by the American Society of Anesthesiologists Task Force on Acute Pain Management.”. Anesthesiology. 116: 248—73. .

[4] Okifuji, A.; Turk, D. C. (1998). „Philosophy and efficacy of multidisciplinary approach to chronic pain management.”. J Anesth. 12: 142—152. .

[5] Scascighini L, Toma V, Dober-Spielmann S, Sprott H (2008). „Multidisciplinary treatment for chronic pain: a systematic review of interventions and outcomes.”. Rheumatology. 47: 670—8. .

[6] IASP (2012). „Interdisciplinary Chronic Pain Management:”. International perspectives. 20 (7). .

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]