Клизма
| Клизма | |
|---|---|
 Систем за клистирање | |
| Синоними | Цлyстер |
Клизма је поступак којим се у дебело црево уведи флексибилне ректалне сонде или катетер преко кога се у доњи део дигестивног тракта уноси прописани раствор; у сврху чишћења, дијагнозе (иригорадиографија) и лечења (кортикостероиди код улцерозног колитиса).[1]
Назив
[уреди | уреди извор]Клизма или клистир у истом значењу изведен је, од глагола - клистирати - то јест убризгавати клизму, односно топлу воду у дебело црево ради изазивања пражњења столице.[1]
Реч клистирати изведен је од Грчка речи клyстер (клyстерос) — бризгаљка, штрцаљка, и речи клyзо – пљускати, испирати, прати.[2]
Врсте клизми
[уреди | уреди извор]- Клизма за чишћење
Заснива се на уношењу веће количине течности (воде) која растеже зид дебелог црева и надражује рецепторе слузокоже који након тога изазивају контракцију зида црева.[3]
Такође унета течност обавља омекшавање стврднута столица и тиме олакшава пражњење.
Клизмама за чишћење се поред воде као главног састојака, обично додају калијев сапун или глицерин који стимулирају слузокожу и субмукозни нервни плексус, и на тај начин се цревни садржај још више смекшава и лакше празни.
- Клизма за иригографију
Клизма за иригографију се даје болеснику ради бољег приказивања структура дебелог црева, током извођења радиолошке дијагностичке методе, која служи за испитивање обољења дебелог црева.[4] Овом клизмом се пацијенту ректално дају баријум или јод који имају контрастно дејство. Контрастно средство у радиологији — раствор баријум у виду клистира уноси у дебело црево у циљу рендгенског снимања завршеног и дебелог црева.[5][6]
Овај тест се може обавити у ординацији или болничком одељењу за радиологију, након што је дебело црево потпуно празно и „чисто”. Да би се то постигло неколико дана пре прегледа потребно је јести лакшу храну, узимати лаксатив, а понекад и клистир. У току самог тестирања пацијент лежи на покретном столу за снимање, а када се клизмом убаци контрастно средство у ректум, евентуална обољења дебелог црева постају видљивија на рендгену.[7][8][9][10]
Поступак
[уреди | уреди извор]_(14763493624).jpg)
Клизма се даје у посебној просторији у саставу купатила, на припремљеном кревету, прекривеном гуменим платно и попречно чаршафом.[1]
Болесника се постави у леви бочни положај, с ногама савијеним у кољенима, уз десну ивицу кревета. У том положају сигмоидни колон је нижи од ректума, чиме је олакшано убризгавање течности. Непокретни болесник остаје у леђном положају с раширеним и савијеним коленима.[11]
Испод болесника се постави посуда за прихват цревног садржаја. Медицински техничар који након што навуче гумене рукавице и цевни катетер споља намаже вазелином, а из гумене цеви испусти ваздух.
Једном руком се рашире глутеуси, а другом увуче катетер 10—15 цм у завршно дебело црево (ректум). Након уметања катетера болесник мора бити миран, а мишићи трбушног зида морају бити опуштени.
Иригатор се подигне 1 — 1,5 м изнад нивоа болесника и на посебну славину се пусти течност. Истицање не сме бити пребрзо јер може наступити нагла, прерана перисталтика и враћање воде уз ректални наставак.
Од висини иригатора и количини дате течности зависи дубина клизме. Ако се жели достићи ниво десног колона треба дати 500 — 1.000 мл течности.
У случају појаве болова давање клизме се прекида на 1 — 2 мин и опет наставља.
Болесник треба задржати течност око 10 минута.
По завршетку давања затвара се славина иригатора и извлачи катетер.
Галерија
[уреди | уреди извор]
_(14577515217).jpg)
_(14783354693).jpg)
_(14777855575).jpg)
Компликације
[уреди | уреди извор]Током клистирању може настати:[1]
- Повредом изазвана перфорација црева и развој перитонитиса, као последица оштећење слузокоже ректума при непажљивом (јатрогеном) увођењу ректалног наставка.
- Прејаком концентрацијом садржаја клизме и пребрзо уношење течности изазвана перфорација црева и развој перитонитиса.
- Волумно оптерећење срца и развој хидроелектролитског дисбаланса, након понављаних клизми.[12]
- Погоршање већ постојеће опстипације, као последица честог клистирања.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г „Енема Администратион: Пурпосе, Процедуре, анд Рискс”. Хеалтхлине (на језику: енглески). 2018-09-17. Приступљено 2021-02-01.
- ^ „Wхат ис ан енема анд хоw до I усе оне?”. www.медицалнеwстодаy.цом (на језику: енглески). 2019-05-01. Приступљено 2021-02-01.
- ^ „Другс & Медицатионс”. www.wебмд.цом (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-01.
- ^ „Бариум енема”. нхс.ук (на језику: енглески). 2017-10-17. Приступљено 2021-02-01.
- ^ Радиологy (АЦР), Радиологицал Социетy оф Нортх Америца (РСНА) анд Америцан Цоллеге оф. „Тхерапеутиц Енема фор Интуссусцептион”. www.радиологyинфо.орг (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-01.
- ^ „Бариум енема - Маyо Цлиниц”. www.маyоцлиниц.орг. Приступљено 2021-02-01.
- ^ Боланд ГWЛ. Цолон анд аппендиx. Ин: Боланд ГWЛ, ед. Гастроинтестинал Имагинг: Тхе Реqуиситес. 4тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2014:цхап 5.
- ^ Цхернецкy CC, Бергер БЈ. Бариум енема. Ин: Цхернецкy CC, Бергер БЈ, едс. Лабораторy Тестс анд Диагностиц Процедурес. 6тх ед. . St Louis, MO: Elsevier Saunders. 2013. pp. 183–185..
- ^ Лин, Ј. С.; Пипер, M. А.; Пердуе, L. А.; et al. (2016). „Сцреенинг фор цолорецтал цанцер: упдатед евиденце репорт анд сyстематиц ревиеw фор тхе УС Превентиве Сервицес Таск Форце”. ЈАМА. 315 (23): 2576—2594..
- ^ Таyлор СА, Плумб А. Тхе ларге боwел. Ин: Адам А, Диxон АК, Гиллард ЈХ, Сцхаефер-Прокоп CM, едс. Граингер & Аллисон'с Диагностиц Радиологy: А Теxтбоок оф Медицал Имагинг. 6тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Цхурцхилл Ливингстоне; 2015:цхап 29.
- ^ „Енема Администратион”. www.цинциннатицхилдренс.орг. Приступљено 2021-02-01.
- ^ Бенноуна, Мазине; Анаyа, Сара; Сáнцхез де ла Ниета, Мª Долорес; Ривера, Францисцо (2008-12-01). „Енема ин а патиент wитх ренал фаилуре: а цаусе оф севере хyперпхоспхатемиа”. Нефрологíа (Енглисх Едитион) (на језику: енглески). 28 (6): 657—659. ИССН 2013-2514.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор] | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
