Коефицијент емисије угљен-диоксида
Коефицијент емисије угљен-диоксида (KECO2) је коефицијент који показује колико се угљен-диоксида ослобађа сагоревањем одређене врсте горива, по јединици тако добијене количине топлоте. Израчунава се као[1]
где су:
- gC — садржај угљеника у гориву (бездимензиони број у јединицама [kg/kg] или [t/t]),
- H — топлотна моћ горива (може бити горња или доња топлотна моћ) у јединицама [MJ/kg или GJ/t],
- 3,67 — коефицијент стехиометријске једначине сагоревања угљеника.
Из формуле се види да се коефицијент емисије угљен-диоксида изражава у јединицама [kg/MJ] или [t/GJ]. Пошто се у израчунавању може употребити горња или доња топлотна моћ, при навођењу вредности KECO2 мора се нагласити која је од њих употребљена.
Количина CO2 емитованог при сагоревању неког горива, директно зависи од три фактора:
- Количине потрошеног горива,
- Садржаја угљеника у том гориву,
- Потпуности сагоревања угљеника.
Овако израчунат коефицијент узима у обзир само тзв. директну емисију CO2, тј. ону из процеса сагревања, занемарујући емисију из процеса производње. Тако израчунати коефицијент се може знатно разликовати, што је посебно значајно код биогорива.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Екологија сагоревања” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 06. 03. 2016. г. Приступљено 07. 12. 2011.