Комплексна врста

Комплексна врста – у биологији – група је блиско сродних врста веома сличног испољавања, тако да је међусобно разграничење обично сасвим нејасно. Термин се понекад употребљава и као синоним за много прецизније категорије, као што су:

криптичне или скривене врсте: за двије или вишеврста под истим именом (црyптиц специес);
сестринске врсте: двије или више међусобно блиско сродних врста (сиблинг специес),
јато врста: група блиско сродних врста које живе на истом подручју.

Као неформални лаксономски рангови, у употреби су термини:

група врста (species group),
агрегат врста (species aggregate), и
суперврста (superspecies)^[1]

Комплексна врста је у већини случајева монофилетска група са заједничким претком, иако постоје и изузеци. То се може испољити у раној фази након специјације, али може такође јавити код дуго раздвојених врста без еволуцијске дивергнције морфолошких разлика. У еволуцији сложених врсте компонентни фактор може бити и хибридна специјација. Комплекси врста постоје у свим групама организама. Могу препознати ригорозним проучавањем разлика између појединих врста, кориштењем ситних морфолошких детаља, испитивањем репродуктивне изолације или анализом ДНК, као што су методи молекулске филогенетике и ДНК бар-кодирања. Постојање изузетно сличних врста може изазвати локалну и глобалну разноликост врста коју не треба потцијенити. Препознавање сличних, али различитих врста је важно за превенцију болести, дезинсекцију, дератизацију и конзервацијску биологију, нпр.^[2]^[3]^[4]

Комплексом врстом се обично сматра група блиских, али различитих врста. Очито, појам је уско везан за дефиницију врста, чиме подржава и дефиницију појма концепт врсте. Након

концепта морфолошке врсте, у којем чланови комплексних врста, иако укупно веома слични, испољавају неке мале разлике у изгледу, преовладава
концепт биолошке врсте захтијева доказе репродуктивне изолације да би прихватио различитост укрштених врста.

Више ограничења употребе се односи на термин затворене врсте, између којих је раније било хибридизације или се дешава, што доводи до појаве средњих облика и нејасне границе врсте. Или врсте са подврстама између којих је нејасна граница раздвајања.

Концепти

Муве на печуркама обухвтају од неколико *криптичних врста* ,
што је доказано генетичким маркерима:
Слика приказује двије ливадске гљиве са црвеним шеширом.

**Афрички шумски слон је сестринка врста афричког жбунског слона**:
Купање одраслог и младог слона

Сљедећи термини се понекад користе као синоними за сложене врсте, али се односе опћенито на уже појмове:

Криптичне врсте: Описују различите врсте које су погрешно сврставају (и скривају) под једним именом врсте. Опћенитије, појам се често примјењује када врста, чак и када се зна да је посебна, не може прихватљиво морфолошки идентифицирати.
Сестринске врсте: Као и афаничне врсте, овај појам је првобитно кориштен уз исто значење као криптичне (скривене) врсте, али је касније наглашено и заједничко филогенетско поријекло. У једном недавном раду, који дефинира сестринске врсте као криптична сестринске врста, подразумијевају се двије врсте које су међусобно најближи сродници, а таксономски се не разликују.
Јато врста: Такођер описане и као рој врста, што се односи на "монофилетску групу блиско сродних врста које све живе у истом екосистему". С друге стране, термин се такођер врло широко примјењује на групу блиско сродних врста које се налазе у распону посматраних варијабли.

Таксономске одреднице

У кодексима ботаничке и зоолошке и бактериолошке номенклатуре нема дефиниране таксономские позиције која дефинира статус на разини између рода, подрода и врсте, иако су додатни нивои дозвољени у ботаничком кôду, да би се избјегла могуча конфузија. Дефинирање групе врста је понекад договорно, као неформални начин подподјеле добро дефинираних родова са великим бројем врста.

Термин суперврста се понекад користи као неформални ранг који се односи на сложене врсте, приликом одређивања „представника” врсте. Било је приједлога које су популаризирали Бернхард Ренш, а касније Ернст Мајр, са захтјевом да почетне врсте формирају суперврсту која мора имати алопатријску специјацију. За компоненту врста суперврсте, предложено је име аловрста.

Агрегатна врста се исто тако користи за исту појаву, уз претходну колективну врсту, увео је Адолф Енглер, на почетку 20. века, укључујући и алтернативу у смислу конспецијес. Ово је посебно примијењено на таксоне у којима преовладавају полиплоидија и апомиксија, као на примјер на Ranunculus auricomus agg. Компоненте једне агрегатне врсте се називају сегрегати или микроврсте.

Када се претпоставља да једна врста заправо представља сложену врсту, то се често исказује скраћеницом „agg.” (за агрегат). Друга могућност је кориштење sensu lato, скраћено sl.

Као један од илустративних примјера комплексне врсте може послужити низ популација водених мољаца (тулара): Drusus група bosnicus.

Идентификација

Разликовање блиских врсте унутар комплекса често захтијева проучавање врло малих разлика. Морфолошке разлике могу бити веома ситне и видљиве само помоћу прилагођених метода, као што је микроскопија. Међутим, различите врсте могу понекад немати морфолошке разлике. У тим случајевима, препознају се другим приступима, нпр. према филогенетским, етолошким, физиолошким или кариолошким и цитотаксономским подацим. Као примјер, оглашавање птица указује на врсте, иако се морфолошки слабо разликовати. Тестови парења тестови су уобичајени и најпоузданији начини разликовања врста унутар неке сложене групе, као што су двије врсте гљивица потврђене репродуктивном изолацијом.

Саламандра цорсица

Саламандра атра

Саламандра саламандра

Морфолошка сличност може сугерирати и погрешан закључак:
Корзикански пламени даждевњак (лијево) је некада сматран подврстом пламеног даждевњала (десно), али је уствари много сроднији алпском (центар).

Види још

Референце

^ Маyр Е. (2000): Тхе гроwтх оф биологицал тхоугхт – Диверситy, еволутион, анд инхеританце, 11тх принтинг, фирст: Цопyригхт © 1982. Тхе Белкнап Пресс оф Харвард Университy Пресс Цамбридге (Масс.), Лондо (Енгланд) , ISBN 0-674-36445-7 ; ISBN 0-674-36446-5.
^ Маyр Е. (1970): Популатиомнс, специес, анд еволутион – Ан абридгмент оф Анимал специес анд еволутион. Тхе Белкнап Пресс оф Харвард Университy Пресс, Цамбридге, Массацхуссетс анд Лондон, Енгланд, ISBN 0-674-69013-3.
^ Одум Е. П., Барретт Г. W. (2005). Фундаменталс оф Ецологy. Броокс Цоле, ISBN 978-0-534-42066-6.
^ Мучибабић С. (1960): Основи екологије. Универзитету Сарајеву, Сарајево.

[1] Маyр Е. (2000): Тхе гроwтх оф биологицал тхоугхт – Диверситy, еволутион, анд инхеританце, 11тх принтинг, фирст: Цопyригхт © 1982. Тхе Белкнап Пресс оф Харвард Университy Пресс Цамбридге (Масс.), Лондо (Енгланд) , ISBN 0-674-36445-7 ; ISBN 0-674-36446-5.

[2] Маyр Е. (1970): Популатиомнс, специес, анд еволутион – Ан абридгмент оф Анимал специес анд еволутион. Тхе Белкнап Пресс оф Харвард Университy Пресс, Цамбридге, Массацхуссетс анд Лондон, Енгланд, ISBN 0-674-69013-3.

[3] Одум Е. П., Барретт Г. W. (2005). Фундаменталс оф Ецологy. Броокс Цоле, ISBN 978-0-534-42066-6.

[4] Мучибабић С. (1960): Основи екологије. Универзитету Сарајеву, Сарајево.

[1]

[2]

[3]

[4]