Конфучијански канон

Конфучијански канон или четири књиге и пет класика (кинески: 四書五經; пињин: Сìсхū Wǔјīнг) су ауторитативне књиге конфучијанизма у Кини написане пре 300. п. н. е..

Четири књиге

Четири књиге (四書; Сìсхū) су кинески класични текстови који илуструју суштинске вредности и системе веровања у конфуцијанизму. Си Џу их је одабрао у време династије Сонг да би служили као општи увод у конфучијанску мисао, а оне су, у династијама Минг и Ћинг, постале језгро службеног наставног плана и програма за државну службу. Оне су:

Велико учење

Овај рад је првобитно било једно поглавље Књиге обреда. Састоји се од кратког главног текста који се приписује Конфучију и девет коментарских поглавља по Ценгцију, једном од Конфучијевих следбеника. Важност ове књиге је илустрована Ценгцијевим предговором, у коме наводи да је то капија учења.

Ово дело је значајно по томе што изражава многе теме кинеске филозофије и политичког мишљења, и због тога је било изузетно утицајно у класичној и у модерној кинеској мисли. Њиме се повезују влада, самокултивација и истраживања појава.

Доктрина умерености

Ово је још једно поглавље Књиге обреда. Оно се приписујуе Конфучијевом унуку Циси. Сврха ове мале књиге од 33 поглавља је да се покаже корисност златног начина у стицању савршене врлине. Ово дело се усредоточује на Пут (道) који је небеским мандатом прописан не само владару него и свима. Слеђење ових небеских упута учењем и подучавањем се очекује да аутоматски резултира конфуцијанском врлином. Будући да је Небо поставило који је пут ка савршеној врлини, није сувише тешко следити кораке светих старих владара, докле год особа зна који је прави пут.

Разговори

Компилација говора Конфучија и његових ученика, као и дискусија које су одржали. Од Конфуцијевог времена, Разговори су снажно утицали на филозофију и моралне вредности Кине, али и касније других земаља Источне Азије. Царски испити, који су започели током династије Суеј, а који су укинути оснивањем Републике Кине, наглашавали су конфучијанске студије и од кандидата се очекивало да у својим есејима цитирају и примене речи Конфучија.

Менсије

Збирка разговора научника Менсије са краљевима његовог времена. За разлику од Конфучијевих изрека, које су кратке и самосадржане, дело Менције се састоји од дугих дијалога са опсежном прозом.

Пет класика

Пет класика (五經; Wǔјīнг) су пет кинеских књига из времена пре династије Ћин које формирају део традиционалног конфучијанског канона. Неколико текстова је већ било проминентно у периоду зараћених држава. Менције, водећи конфучијански учењак тог времена, сматрао је Пролећне и јесење летописе подједнако важним као и полу-легендарне хронике ранијих раздобља. Током династије Западни Хан, која је конфучијанизам усвојила као своју званичну идеологију, ови текстови постали су део државно спонзираног школског програма. Током тог периода су текстови почели да се сматрају здруженим сетом, и да се колективно називају „Пет класика”.

Пет класика су:

Класици поезије

Збирка од 305 песама подељена у 160 народних песама, 105 свечаних песама које су се певале на дворским церемонијама, и 40 химни и хвалоспева певаних у почаст палим херојима и духовима предака краљевске куће.

Књига докумената

Збирка докумената и говора за које се сматра да су их писали владари и званичници раног периода Џоу и раније. То је вероватно најстарија кинеска проза, и могуће је да потиче из 6. века пре нове ере.

Књига обреда

Ово дело описује древне обреде, друштвене форме и дворске церемоније. Данас проучавани облик је прерађена верзија коју су сачинили научници у трећем веку пре нове ере, а не оригинални текст, за који се наводи да га је уредио сам Конфучије.

Ји ђинг (Књига промена)

Књига садржи систем прорицања упоредив са западном геоманцијом или западноафричким системом Ифа. У западним културама и модерној источној Азији, још увек се широко користи у ову сврху.

Пролећни и јесењи летописи

Историјски запис о држави Лу, из које потиче Конфучије, 722–481. п. н. е..

Класици музике се понекад називају шестим класиком, али је то дело изгубљено током Спаљивања књига и покајавања учењака.

Литература

• Бертхронг, Јохн Х. (1998). Трансформатионс оф тхе Цонфуциан Wаy. Wествиеw Пресс. .
• Цонфуциус, анд Цхицхунг Хуанг. Тхе Аналецтс оф Цонфуциус: Лун Yу. Оxфорд Университy Пресс УС, 1997.
• "Даxуе." Енцyцлопæдиа Британница Онлине. 2008. Енцyцлопæдиа Британница. 27 Оцтобер 2008 <http://www.britannica.com/EBchecked/topic/579524/Daxue >
• Де Барy, Тхеодоре; et al. (2000). Sources of Chinese Tradition: From Earliest Times to 1600 Columbia. University Press. 
• Gardner, Daniel K. (мај 1998). „"Confucian Commentary and Chinese Intellectual History."”. The Journal of Asian Studies. 57 (2): 397—422. JSTOR 2658830. doi:10.2307/2658830. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Gardner, Daniel K. The Four Books. The Teachings of the Later Confucian Tradition. Hackett Publishing. 2007.
• Gardner, Daniel K (јун 1984). „Principle and Pedagogy: Chu Hsi and The Four Books.”. Harvard Journal of Asiatic Studies. 44 (1): 57—81. JSTOR 2719094. doi:10.2307/2719094. CS1 одржавање: Формат датума (веза).
• Legge, James (trans.) Confucius: Confucian Analects, The Great Learning and The Doctrine of the Mean. New York: Dover 1971.
• McGivering, Jill. "China's Thriving Confucian Schools." 2008. Oct. 28, 2008. <http://news.bbc.co.uk/2/hi/asia-pacific/7169814.stm  Архивирано на сајту Wayback Machine (11. април 2020)>
• P.A.P. Blog "Human Rights Facts (55): China, Confucianism and Authoritarianism" 2008.
• Pound, Ezra. Ta Hio -The Great Learning- Newly Rendered into the American Language. London: The Kynoch Press for Stanley Nott Ltd, 1936.
• Wang, Ting. "Understanding Chinese Culture and Learning." Diss. U of Canberra, Australia. 2006.
• Wertz, Richard. 2008. "Chinese Classic Texts". [1]
• Yao, Xinzhong and Hsin-chung Yao. (2000). An Introduction to Confucianism. Cambridge University Press. 
• Zhang, Weiyuan. „Conceptions of lifelong learning in Confucian culture: their impact on adult Learners.”. International Journal of Lifelong Education. 27 (5).  (September–October, 2008): 551–557.
• "Zhu Xi". anhuinews.com. Anhui, China. 2007 [2]
• Fogel, Joshua A (2001). „Reviewed work: De l'un au multiple: Traductions du chinois vers les langues européenes, Viviane Alleton, Michael Lackner”. Journal of Asian Studies. 60 (1): 159—161. ISSN 0021-9118. JSTOR 2659512. doi:10.2307/2659512. 
• Hare, John. "The Chinese Classics". Internet Sacred Text Archive. 2008. Accessed: 27 October 2008.
• Riegel, Jeffrey. "Confucius". Stanford Encyclopedia of Philosophy. 2006. Accessed: 23 October 2008.
• Pound, Ezra (translation and commentary). "The Great Digest & Unwobbling Pivot". New York, New York, USA: New Directions, 1951.
• Smith, Huston. (1991). The World's Religions: Our Great Wisdom Traditions. New York, New York, USA: HarperCollins. .
• Williams, Edward T (1916). „Ancient China”. The Harvard Theological Review. 3 (2): 258—268. doi:10.1017/S0017816000004636.  .
• Wing-Tsit Chan (1967). „Neo-Confucianism: New Ideas on Old Terminology”. Philosophy East and West. 4 (1): 15—35. 
• "Zhongyong". Encyclopædia Britannica, 2008. Encyclopædia Britannica Online. Accessed: 27 Oct 2008
• Plaks, Andrew. "The mean, nature and self-realization. European translations of the. Alleton, Viviane; Lackner, Michael (1999). Zhongyong. Les Editions de la MSH. ISBN 273510768X. ." ( Архивирано на сајту Wayback Machine (6. децембар 2013)) Ин: Аллетон, Вивианне анд Мицхаел Лацкнер (едиторс). Де л'ун ау мултипле: традуцтионс ду цхиноис верс лес лангуес еуропéеннес Транслатионс фром Цхинесе инто Еуропеан Лангуагес. Éдитионс де ла маисон дес сциенцес де л'хомме (Лес Едитионс де ла МСХ, ФР), 1999, Парис. п. 311-331. , 9782735107681.
• Цанетти, Елиас (1984). Тхе Цонсциенце оф Wордс. Фаррар Страус Гироуx. ИСБН 0374518815. . Транс. Јоацхим Неугросцхел. Публисхер: Фаррар Страус Гироуx. 1984. .
• Цхенг, Анне (1993). „Лун yü 論語”. Ур.: Лоеwе, Мицхаел. Еарлy Цхинесе Теxтс: А Библиограпхицал Гуиде. Беркелеy: Социетy фор тхе Студy оф Еарлy Цхина; Институте фор Еаст Асиан Студиес, Университy оф Цалифорниа, Беркелеy. стр. 313–323. ИСБН 978-1-55729-043-4. 
• Гарднер, Даниел К. (2003). Зху Xи'с Реадинг оф тхе Аналецтс: Цанон, Цомментарy, анд тхе Цлассицал Традитион. Неw Yорк: Цолумбиа Университy Пресс. ИСБН 978-0-231-12865-0. . Цолумбиа Университy Пресс. 2003.
• Цхина Даилy. "Qи Версион оф 'Аналецтс оф Цонфуциус' Дисцоверед ин Хаихунхоу Томб". Цхинесе Арцхаеологy. Јануарy 13, 2017. Ретриевед Април 17, 2019.
• Елс, Паул ван. "Цонфуциус' саyингс ентомбед: Он Тwо Хан Дyнастy Аналецтс Манусцриптс". Аналецтс Студиес. Леиден: Брилл. 2012. Ретриевед Јулy 15, 2012.
• Керн, Мартин (2010). „Еарлy Цхинесе литературе, Бегиннингс тхроугх Wестерн Хан”. Ур.: Оwен, Степхен. Тхе Цамбридге Хисторy оф Цхинесе Литературе, Волуме 1: То 1375. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. стр. 1—115. ИСБН 978-0-521-11677-0. 
• Ким, Тае Хyун; Цсиксзентмихалyи, Марк (2010). „Цхаптер 2”. Ур.: Олбердинг, Амy. Дао Цомпанион то тхе Аналецтс. Спрингер. стр. 21—36. ИСБН 978-9400771123. 
• Кнецхтгес, Давид Р.; Схих, Хсианг-линг (2010). „Лунyу 論語”. Ур.: Кнецхтгес, Давид Р.; Цханг, Таипинг. Анциент анд Еарлy Медиевал Цхинесе Литературе: А Референце Гуиде, Парт Оне. Леиден: Брилл. стр. 645—650. ИСБН 978-90-04-19127-3. 
• Лау, D.C. "Интродуцтион". Ин. Цонфуциус (1992). Тхе Аналецтс. Цхинесе Университy Пресс. ИСБН 962-201-980-3. . Транс. D.C. Лау. Хонг Конг: Тхе Цхинесе Университy Пресс. 2002. . Ретриевед Јуне 26, 2012.
• Легге, Јамес. "Пролегомена". Ин. Цонфуциус (јануар 2009). Тхе Цонфуциан Аналецтс, Тхе Греат Леарнинг, анд Тхе Доцтрине оф тхе Меан. Цосимо. ИСБН 978-1-60520-644-8. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза). Транс. Јамес Легге. Неw Yорк: Цосимо. 2009. . Ретриевед Јуне 28, 2012.
• Норден, Брyан W. ван. "Интродуцтион". Цонфуциус анд тхе Аналецтс: Неw Ессаyс. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. 2002. Ретриевед Април 17, 2019.
• Риегел, Јеффреy. "Цонфуциус", Тхе Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy. Ед. Едwард Н. Залта. Спринг 2012. Ретриевед Јуне 28, 2012.
• Ким, Тае Хyун; Цсиксзентмихалyи, Марк (2013). „Цхаптер 2”. Ур.: Олбердинг, Амy. Дао Цомпанион то тхе Аналецтс. Спрингер. стр. 21—36. ИСБН 978-9400771123. 
• Слингерланд, Едwард (2003). Аналецтс: Wитх Селецтионс фром Традитионал Цомментариес. Индианаполис: Хацкетт. ИСБН 978-1603843454. 
• Wалеy, Артхур. "Термс". Ин Тхе Аналецтс оф Цонфуциус. Транс. Артхур Wалеy. Неw Yорк: Винтаге Боокс. 1938.

• Блоом, Ирене (1999). „Тхе Еволутион оф тхе Цонфуциан Традитион ин Антиqуитy — Менциус”. Ур.: де Барy, Wм. Тхеодоре; Блоом, Ирене. Соурцес оф Цхинесе Традитион, Вол. 1: Фром Еарлиест Тимес то 1600 (2нд изд.). Неw Yорк: Цолумбиа Университy Пресс. стр. 114—34. ИСБН 978-0-231-10939-0. 
• Денецке, Wиебке (2017). „Цхаптер 14: Мастерс (Зи 子)”. Ур.: Денецке, Wиебке; Ли, Wаи-Yее; Тиан, Xиаофеи. Тхе Оxфорд Хандбоок оф Цлассицал Цхинесе Литературе (1000 БЦЕ-900ЦЕ). Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. стр. 201—218. 
• Фуллер, Мицхаел А (2004). Ан Интродуцтион то Литерарy Цхинесе. Цамбридге, Масс: Харвард Университy Асиа Центер: Дистрибутед бy Харвард Университy Пресс. ИСБН 0-674-01726-9. 
• Нивисон, Давид Схепхерд (1999). „Тхе Цлассицал Пхилосопхицал Wритингс”. Ур.: Лоеwе, Мицхаел; Схаугхнессy, Едwард. Тхе Цамбридге Хисторy оф Анциент Цхина. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. стр. 745–812. ИСБН 0-521-47030-7. 

Спољашње везе

• Ulrich Theobol, "Chinese Literature – alphabetical index" Архивирано на сајту Wayback Machine (5. мај 2020) at ChinaKnowledge – a universal guide for China studies
• Donald Jordan (University of California, San Diego): The Canonical Books of Confucianism Архивирано на сајту Wayback Machine (2. фебруар 2014)