Коњ (гимнастика)

Прескок

Коњ или сто је справа уметничке гимнастике коју гимнастичари користе, док је прескок вештина која се изводи помоћу те справе. Прескакање је такође радња извођења прескока. Гимнастичари оба пола изводе прескок. Енглеска скраћеница за овај догађај у гимнастичком бодовању је ВТ.

Справа

Оригинална конфигурација прескочног коња (жене)

Оригинална конфигурација прескочног коња (мушкарци)

Ране облике коња изумео је Немац Фридрих Лудвиг Јан. Сам уређај је настао као „коњ”, попут коња с хватаљкама, али без ручки; понекад се назива сводним коњем. Коњ је био постављен са својом дугом димензијом нормално на смер трчања за жене, а паралелно за мушкарце. Прескочни коњ је справа која се користила на Олимпијским играма више од једног века, почевши од мушког прескока у првим модерним Олимпијским играма и завршавајући гимнастиком на Летним олимпијским играма 2000. године.

Коњ је током година окривљиван за неколико озбиљних несрећа. Године 1988, Американка Џулиса Гомез била је парализирана у несрећи при прескоку; она је умрла од компликација због озледа три године касније. Током загревања на Играма добре воље 1998, кинеска гимнастичарка Санг Лан је пала и претрпјела парализу због озледе вратних пршљенова. У низу судара када је висина коња била постављена прениско на Олимпијским играма 2000. године, гимнастичари су или ударили у предњи крај коња, или су имали лоше слијетање након што су имали проблема с постављањем руку током одгуривања.

Након несреће 1988. године, као и несрећа из 1998. и 2000. године, Међународна гимнастичка федерација (ФИГ) је поновно извршила процену и справа је замењена, уз навођење сигурносних разлога и жеље за омогућавањем импресивнијих акробација. Светско првенство у уметничкој гимнастици 2001. било је прво међународно такмичење које је користило „прескочни сто”, справу коју је од средине 1990-их производила холандска компанија за гимнастичку опрему Јансен-Фритсен. Она има равну, већу и јастучастију површину готово паралелну с подом, која се спушта према доле на крају ближем одскочној дасци. Гимнастичари су овој справи дали надимак „језик”. Сматра се да је она донекле сигурнија од старе справе.

Године 2007, холандска јуниорска гимнастичарка Имке Глас тешко се повредила након пада при прескоку.

Димензије

Модерни прескочни сто

• Дужина: 120 цм (3,9 фт) ± 1 цм (0,39 ин)
• Ширина: 90 цм (3,0 фт) ± 1 цм (0,39 ин)
• Висина:
  • Мушкарци: 135 цм (4,43 фт) ± 1 цм (0,39 ин)
  • Жене: 125 цм (4,10 фт) ± 1 цм (0,39 ин)
• Залетна површина:
  • Дужина: 3.500 цм (115 фт) ± 10 цм (3,9 ин)
  • Ширина: 100 цм (3,3 фт) ± 1 цм (0,39 ин)

Рутине

Слика вишеструке експозиције гимнастичара који изводи прескок (двоструки фронтални салто увучених руку) током Олимпијских игара 2012.

Да би се извео прескок, гимнастичар трчи пистом (трком), која је обично обложена или прекривена тепихом. Залету следи налет на одскочну даску и одбијање рукама од коња (предлет или први лет, и блок). За прескоке у Јурченковој фамилији, гимнастичар ставља руке на простирку која се постави испред одскочне даске, заокрене се на дасци и направити леђни прекок преко коња. Одлет може бити једноставан попут прелетања справе или компликован као што је извођење неколико заокрета у ваздуху. Гимнастичар се затим спушта на струњачу са друге стране справе. Бодовање и правила

Бодовање и правила

Очекује се да ће гимнастичари слетети чисто, без поскока и корачања, и унутар постављене зоне за слетање на подлози за слетање. Они такође морају да покажу добру технику и изведбу у самом прескоку. Пад или корачање при слетању доводе до одбитка, као и недовоља висина од стола, или удаљеност од стола.

Гимнастичараки (мушкарци и жене) показују један прескок у квалификацијама, екипном финалу и финалном турниру. Ако гимнастичар жели да се квалификује за финале прескока, он мора да изведе други прескок током квалификација. У финалу на справама гимнастичари такође морају да покажу два прескока. За мушкарце, два прескока морају бити састављена од различитих група елемената, док жене морају да покажу два прескока са различитом одскоком и фазом лета са прескочног стола.

Правила специфична за справу

Прескоци у Јурченковом стилу морају се изводити са сигурносном оковратником постављеном око одскочне даске. Ако се оковратник не користи, прескок се сматра неважећим и гимнастичар ће добити нула бодова.

Сваком прескоку се додељује специфични број; овај број се приказује на табли или електронском екрану пре него што гимнастичар почне. Гимнастичари бивају кажњени ако не прикажу број предвиђеног прескока, мада нема казне ако прескок на крају буде другачији (нпр. ако не изврши довољно заокрета).

Ако се гимнастичарка заустави, на пример, заустави се усред писте или прекине трчање пре него што додирне одскочну даску, бодови се не одбијају. Њој се даје тридесет секунди да се врати на крај писте и покуша прескок поново. Ако, међутим, гимнастичарка дотакне било који део одскочне даске или стола, она добија резултат нула и не може да покуша поново. Екатерина Крамаренко је додирнула сто и добила је нулу током тимског финала на Светском првенству 2007. године. Мушки гимнастичар добија резултат 0 ако не прескочи једном када почне да трчи. Оба пола добијају оцену 0 ако не успеју да се дочекају на ноге.

Добијање помоћи од тренера, или не додиривање стола при прескоку, има за исход нула освојених поена. Некад је прескакање пре него што је судија да знак гимнастичару да почне, такође резултирало резултатом 0; овај исход је у међувремену уклоњен. Један од примера тога могао се видети на Летњим олимпијским играма у Пекингу 2008. у другом прескоку Ане Павлове током финала прескока.

Суђење и бодовање

Будући да се прескок окончава тако брзо, од знатне помоћи је посматрање скока у успореном кретању снимка кад год судије имају недоумица, или ако судије имају широк распон бодова. Задатак главних судија је да осигурају да су све оцене у одређеном опсегу, обично у опсегу од 0,2 бода. Судије пролазе кроз четири главне фазе: предлет, подршку, накнадни лет и слетање. Свеукупни прескок гимнастичара треба да има снагу и брзину, а истовремено да буде експлозиван и прецизан што је више могуће.

Такмичарски резултат за жене је комбиновани просечни резултат два изведена прескока. Бодовање је постало веома различито у последњих неколико година. Нови систем дизајниран је 2005. Судије процењују пројектовану тежину рутине и стварне извршене вештине да би одредили коначни резултат. Предвиђена потешкоћа се повећава са сваком укљученом вештином. Свака вештина има своју вредност; што је вештина тежа то је почетна вредност већа. Извршење је у опсегу до 10,0, гледајући облик, висину, дужину и слетање. Затим је 2009. године ФИГ унео неке измене како би мање наглашавале потешкоће и редуковала количину потребних вештина, захтевајући од гимнастичара да се превасходно усредсреде на савршено извођење прескока.

Литература

• Дусек, Петер Паул Јр. (1981). Марие Провазник: Хер Лифе анд Цонтрибутионс то Пхyсицал Едуцатион. Университy оф Утах. 
• Сандс, Wиллиам (2015). „Стретцхинг тхе Спинес оф Гyмнастс: А Ревиеw”. Спортс Медицине (Ауцкланд, Н.з.). 46 (3): 315—327. ПМЦ 4769315 . ПМИД 26581832. дои:10.1007/с40279-015-0424-6. 
• Крусе, Давид. „Спине Ињуриес ин тхе Спорт оф Гyмнастицс” (ПДФ). 
• Леонард, Фред Еугене (1923). А Гуиде то тхе Хисторy оф Пхyсицал Едуцатион. Пхиладелпхиа, Пеннсyлваниа анд Неw Yорк, Неw Yорк: Леа & Фебигер. 
• Феелеy, Бриан Т.; Агел, Јулие; ЛаПраде, Роберт Ф. (2016). „Wхен Ис Ит Тоо Еарлy фор Сингле Спорт Специализатион?”. Тхе Америцан Јоурнал оф Спортс Медицине. 44 (1): 234—241. ИССН 1552-3365. ПМИД 25825379. дои:10.1177/0363546515576899. 
• Бењамин, Холлy Ј.; Енгел, Сеан C.; Цхудзик, Дебра (2017). „Wрист Паин ин Гyмнастс: А Ревиеw оф Цоммон Оверусе Wрист Патхологy ин тхе Гyмнастицс Атхлете”. Цуррент Спортс Медицине Репортс. 16 (5): 322—329. ИССН 1537-8918. ПМИД 28902754. дои:10.1249/ЈСР.0000000000000398. 
• Цхéрон, Цхарлèне; Ле Сцанфф, Цхристине; Лебоеуф-Yде, Цхарлотте (2016). „Ассоциатион бетwеен спортс тyпе анд оверусе ињуриес оф еxтремитиес ин цхилдрен анд адолесцентс: а сyстематиц ревиеw”. Цхиропрацтиц & Мануал Тхерапиес. 24: 41. ПМЦ 5109679 . ПМИД 27872744. дои:10.1186/с12998-016-0122-y. 
• Wолф, Меган Р.; Аверy, Даниел; Wолф, Јеннифер Мориатис (фебруар 2017). „Уппер Еxтремитy Ињуриес ин Гyмнастс”. Ханд Цлиницс. 33 (1): 187—197. ИССН 1558-1969. ПМИД 27886834. дои:10.1016/ј.хцл.2016.08.010. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)
• Бергерон, Мицхаел Ф.; Моунтјоy, Марго; Армстронг, Неил; Цхиа, Мицхаел; Цôтé, Јеан; Емерy, Царолyн А.; Фаигенбаум, Аверy; Халл, Гарy; Криемлер, Суси (јул 2015). „Интернатионал Олyмпиц Цоммиттее цонсенсус статемент он yоутх атхлетиц девелопмент” (ПДФ). Бритисх Јоурнал оф Спортс Медицине. 49 (13): 843—851. ИССН 1473-0480. ПМИД 26084524. дои:10.1136/бјспортс-2015-094962. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе

• „Apparatus Norms”.  Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јануар 2014) at the FIG website
• „Vaulting horse”.  Архивирано на сајту Wayback Machine (14. децембар 2012)
• „Description of gymnastics technique by animation”.  Архивирано на сајту Wayback Machine (13. август 2019)
• International Federation of Gymnastics (FIG) official website
• International Federation of Aesthetic Group Gymnastics official website
• USA Gymnastics, the governing body for gymnastics in the US
• British Gymnastics, the governing body for gymnastics in the UK