Конвенција о одређеном конвенционалном оружју
| Конвенција о одређеном конвенционалном оружју | |||
|---|---|---|---|
| Конвенција о забрани или ограничењу употребе одређеног конвенционалног оружја за које се може сматрати да је прекомерно штетно или да има неселективно дејство | |||
 Учешће у Конвенцији о одређеним конвенционалним оружјем
| |||
| Тип | Контрола наоружања | ||
| Израђен | 10. октобар 1980. | ||
| Потписан | 10. април 1981. | ||
| Место | Женева, Швајцарска | ||
| Запечаћен | 2. децембар 1983. | ||
| Првобитни потписници | 50 држава | ||
| Стране | 127[1] Комплетна листа | ||
| Депозитар | генерални секретар УН | ||
| Језици | |||
Конвенција о одређеном конвенционалном оружју Уједињених нација (Цонвентион он Цертаин Цонвентионал Wеапонс, ЦЦW или ЦЦWЦ), која је закључена у Женеви 10. октобра 1980. године, и ступила је на снагу децембра 1983. године, настоји да забрани или ограничи употребу одређеног конвенционалног оружја које се сматра прекомерно штетним или чији су ефекти су неселективни. Пун назив је Конвенција о забрани или ограничењу употребе одређеног конвенционалног оружја за које се може сматрати да је прекомерно штетно или да има неселективно дејство. Конвенција покрива нагазне мине, минске замке, запаљиве уређаје, заслепљујуће ласерско оружје и уклањање експлозивних остатака рата.
Циљеви
[уреди | уреди извор]Циљ Конвенције и њених протокола је да обезбеде нова правила за заштиту цивила од повреда оружјем које се користи у оружаним сукобима, као и да заштите борце од непотребних патњи. Конвенција покрива фрагменте који се не могу открити у људском телу рендгенским зрацима, нагазне мине и минске замке, као и запаљиво оружје, заслепљујуће ласерско оружје и уклањање експлозивних остатака рата. Стране у конвенцији морају предузети законодавне и друге радње како би осигурале усклађеност са конвенцијом.[2]
ЦЦWЦ укључује пет протокола који се баве специфичним оружјем. Конвенција и њени приложени протоколи примењују се на све врсте оружаних сукоба, како међународних тако и унутрашњих. То није био случај када је конвенција први пут усвојена, али је делокруг проширен двема конференцијама 1996. и 2001. Неке одредбе се примењују и након окончања отворених непријатељстава, као што су правила у протоколима II и V о минимизирању опасности од мина и других убојних средства.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Унитед Натионс Оффице фор Дисармамент Аффаирс: Цонвентион он Прохибитионс ор Рестрицтионс он тхе Усе оф Цертаин Цонвентионал Wеапонс wхицх маy бе деемед то бе Еxцессивелy Ињуриоус ор то хаве Индисцриминате Еффецтс: Статус оф тхе Треатy
- ^ а б „1980 Цонвентион он Цертаин Цонвентионал Wеапонс – Фацтсхеет”. Интернатионал Цоммиттее оф тхе Ред Цросс. март 2014. Приступљено 4. 1. 2015.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Цонвентион ат тхе Унитед Натионс Аудиовисуал Либрарy оф Интернатионал Лаw
- Фацт Схеет Архивирано на сајту Wayback Machine (28. мај 2022) ат тхе Армс Цонтрол Ассоциатион
- Стате партиес то тхе треатy ат тхе Интернатионал Цоммиттее оф тхе Ред Цросс