Кордунашки процес

Кордунашки процес је назив за судски поступак који се десио у љето 1944. године у Горњи Будачком.

Историја

Чедомир Вишњић у књизи Кордунашки процес овај процес наводи као монтирани судски процес у којем су страдала петорица Срба са Кордуна, учесника Народноослободилачког рата, зато што су се залагали за аутономију Срба у Хрватској и њихово веће учешће у власти у складу са размјерама њиховог страдања и борбе у Другом свјетском рату. Због сарадње са непријатељима и четницима на смрт су 14. јула 1944. осуђени: Вељко Кораћ, члан Народноослободилачког одбора (НОО) Кордуна; Љубо Вујичић, члан которског НОО Слуња; Илија Жегарац, шеф партизанске штампарије; Милан Момчиловић, официр Плашчанског партизанског одреда и партизан Марко Мркић.

Судском пресудом у овом процесу на вишегодишњи принудни рад и губитак грађанских и политичких права осуђени су: Драгић Бунчић, Душан Балчин, Милица Вујчић, Милић Напијало, Милан Напијало, Јово Балчин и Љубо Мартиновић. У Вишњићевој књизи је поред докумената и свједочења, наведен и стенограм суђења - оптужница, закључак и образложење пресуде, као и одломци из Дневника убијеног Вељка Кораћа.

На Кордуну је 1943. влада апатија због масовног страдања Срба, тифуса и глади. Од краја 1941. Кордун је био готово слободна територија. Поједини партизани жалили су се да се од српског народа траже нове жртве, да најспособнији мушкарци иду у рат ван Кордуна. Група незадовољника у љето 1943. разговара о четницима, Хрватима, усташама, комунистима и закључује да ће све заједно довести до тешке трагедије српског народа. Неколико партизана - са Вељком Кораћем и Илијом Жегарцем на челу, саставља летак који ће им бити смртна пресуда. Обраћају се Србима Лике, Кордуна и Баније, пишу да је послије великих жртава Срба никао ЗАВНОХ, у којем руководећу улогу имају Хрвати, а они не могу бити заступници српских интереса, да су Срби у борби, а да Хрвати воде устанак.

У летку је између осталог писало: "Срби! Погледајте ко вас води. Отворите очи. Не будите слијепи. Ви сте борци комунистичке партије и њеног мештра, бравара, Тите. Ви водите борбу за бољшевизацију земље у којој ће опет владати Хрвати... Срби, заборавимо све што нас је икада дијелило, пружимо си братску руку и кренимо заједнички напријед. 9. септембра 1943. српски четници.” Припадници ове групе нису били четници, на Кордуну четници никада нису имали јако упориште. Али када је 1941. почео отпор против НДХ, у партизанском покрету на Кордуну само 20 посто бораца били су чланови Комунистичке партије. Касније се тај број повећава. Кордун је прије рата био упориште самосталаца Светозара Прибићевића, а Вељко Кораћ у току рата тражи истомишљенике на основу сарадње некадашњег СДС-а и ХСС-а. У једном тренутку се чак повезује са бившим чланом ХСС-а из Карловца и причају како даље.

Потпис "српски четници” ставила је четничка штампарија у Јосипдолу, гдје је летак одштампан, преко члана групе Стеве Косановића Јабучара и његових веза у Плашком. Одштампани леци били су превише за оне који су их написали. Одмах су их закопали код Војнића, али за летке је сазнала партија. Када је Јован Еремић, који је био повезан са овом групом, у априлу 1944. схватио да су разоткривени, побјегао је, предао се Нијемцима. Затражио је да се стави на чело антикомунистичких православних јединица. Тако је у причу доспјела и колаборација. Као реакција на те вијести, али и због страха од хапшења, један одред партизана у Плашком са Стевом Косановићем Јабучаром на челу дезертира и касније прилази четницима. То је већ било довољно за пресуду.

На суђење су позвани чланови партије и борци из свих дијелова Кордуна, говорило се да је дошао крај "четничко шпијунској групи”. Народни тужилац био је најутицајнији српски комунистички првак Станко Опачић Ћаница. Водећи хрватски комунисти Иван Стево Крајачић и Андрија Хебранг нису били на суђењу. Српски комунистички кадрови, од којих су неки били и тужиоци на Кордунашком процесу (Станко Опачић Ћаница), почетком педесетих година двадесетог вијека, биће послани на Голи оток под оптужбом да су изражавали просовјетске ставове, а који су се заправо побунили, јер су сматрали да се економски запоставаљају крајеви у којима су живјели Срби. О Кордунашком процесу у социјалистичкој Хрватској и Југославији није се много говорило.