Кумарађива
Датум рођења | 344. |
---|---|
Место рођења | Куча краљевство (сад Куча) Кина |
Датум смрти | 413. |
Место смрти | Чанган, (каснији) Ћин (сад Сијан) Кина |
Пребивалиште | Кина |
Држављанство | Кинеско |
Занимање | Будистички монах, научник, преводилац, и филозоф |
Деловање | Превод будистичких текстова написаних на санскриту на кинески, оснивач школе Санлун махајана будизма |
Кумарађива или Кумараџива (Кумāрајīва; традиционални кинески: 鳩摩羅什; пињин: Јиūмóлуóсхí; такође Цхиу мо ло схих; 344 – 413)[1] је био будистички монах, учитељ и преводилац, један од великих учитеља школе Средњег пута у Кини.[2]
Индијски монаси, Кумарађива и учитељ медитације Будхабадра делали су у Кини почетком 5. века и заједно са својим ученицима у великој мери утрли пут чан будизму.[3] Кумарађива се сматра једним од највећих преводилаца кинеског будизма. Према Лу Ченгу, Кумарађивини преводи су „без премца у смислу технике превођења, и у погледу степена верности“.[4]
Кумарађива је прво проучавао учења сарвастивадинских школа, касније је студирао под Будасвамином, да би коначно постао присталица махајана будизма, проучавајући Нагарјунову доктрину Мадјамаке. Након што је савладао кинески језик, Кумарађива се настанио као преводилац и научник у Чангану (око 401. године).[5] Он је био шеф тима преводилаца који је укључивао и његовог преписивача Сенгруи.[6] Овај тим је био одговоран за превод многих санскритских будистичких текстова на кинески.
Кумарађива је такође у Кину увео Мадјиамака школу будистичке филозофије која ће касније бити названа Санлун („Школа три трактата“).[7]
Живот
[уреди | уреди извор]Кумарађива је био Индијац, али је рођен на подручју данашњег Кинеског Туркестана.[2] Образовао се у Сарвастивада школама, потом код Будхасвамина, да би на крају постао следбеник махајане и студирао Нагарђунину школу Средњег пута. Године 401. је дошао у Чанган (данашњи Сијан у покрајини Шенси), престоницу тадашње севернокинеске државе Јин, где је живео до своје смрти, 413. подине.[2]
Током тих тринаест година он је превео велики број будистичких текстова са санскрита на кинески језик.[2] Такође је поучавао бројне ученике, од којих су неки постали веома утицајни.[2] Меду Кумарађивиним ученицима, најистакнутији су Сенг-чао, који је повезао мадјамика и таоистичке текстове, и Тао-шенг, који је заступао доктрину изненадног пробуђења.[3]
Рани живот
[уреди | уреди извор]Кумарајивин отац Кумарајана је био из древне Индије, вероватно из данашњег Кашмира,[8][9][10] његов отац је био индијски принц,[11] син високог министра, на којег је краљ Куче извршио притисак да се ожени његовом млађом сестром, те је његова мајка била Кучанска принцеза и побожни будиста која је значајно утицала на његове ране студије. Његов деда Та-то се сматра да је имао добру репутацију. Његов отац се замонашио, напустио Кашмир, прешао планине Памир и стигао у Кучу, где је постао краљевски свештеник. Краљева сестра, Џива, позната и као Џивака, удала се за њега и имали су сина, Кумарађива. Џивака се придружила манастиру Цио-ли, северно од Куче, када је Кумарађива имао само седам година.[12]
Као дечак (почевши од 9 година), Кумарађива је учио Агаме и Сарвастивада Абхидхарму код мајстора у Северној Индији, Кашмиру и Кучи, који су били центри монаштва и учења Сарвастиваде.[13][14] Касније је прешао и проучавао Махајану под кашмирским Будајашама у Кашгару.[13] Добио је пуно монаштво са 20 година у Кучи и такође је проучавао Сарвастивада Винају заједно са филозофијом Мадхјамаке.[15] Временом је постао позната личност поштована због свог широког учења и вештине у дебати.[13]
Хватање, затварање и пуштање на слободу
[уреди | уреди извор]Године 379, Кумарађива слава је досегла у Кину када је кинески будистички монах по имену Сенг Ђуен посетио Кучу и описао Кумарађиве способности. Цар Фу Ђен (苻堅) из бивше династије Ћин је тада уложио напоре да доведе Кумарађива у главни град Ћина, Чанган.[16] Да би то урадио, његов генерал Лу Гуанг је послат са војском да освоји Кучу и врати се са Кумарађивом. Записано је да је Фу Ђен рекао свом генералу: „Пошаљи ми Кумарађива чим освојиш Кучу.“[17] Међутим, када је главна војска Фу Ђена у главном граду била поражена, његов генерал Лу Гуанг је прогласио своју државу и постао војсковођа у 386. године, а Кумарађива је заробљен када је имао око 40 година.[18] Пошто није био будиста, Лу Гуанг је држао Кумарађиву у затвору много година, есенцијално као плен. За то време, сматра се да је Кумарађива упознао кинески језик. Лу је такође натерао Кумарађива да се ожени ћерком краља Куча, те је био приморан да одустане од свог монашког завета.[19]
Након што је породица Јао из бившег Ћина збацила претходног владара Фу Ђена, цар Јао Синг је више пута молио војсковође породице Лу да ослободе Кумарађиву и пошаљу га на исток у Чанган.[20] Када породица Лу није желела да ослободи Кумарађиву од свог заточеништва, огорчени Јао Синг је послао војску у Љангџоу како би поразио војсковође породице Лу и ослободио Кумарађиву.[20] Коначно је војска цара Јао успела да победи породицу Лу, а Кумарађива је доведен на исток у престоницу Чанган 401. године.[20]
Чанган и преводилачки рад
[уреди | уреди извор]У Чангану, Кумарађива је представљен цару Јао Сингу, двору и будистичким вођама. Постао је познат и поштован у Кини, добивши титулу „Националног учитеља“ (гуоши).[21][22] У Чангану је Кумарађива предводио преводилачки тим научника који је спонзирао двор. Они су радили на превођењу бројних санскритских будистичких текстова на кинески језик.[7] Јао Синг га је сматрао својим учитељем, а многи млади и стари кинески будисти су конвергирали њему, учећи како из његових директних учења, тако и кроз активности његовог преводилачког бироа у Сјаојао вртовима, где су се одржавале дневне сесије (којима је присуствовало преко хиљаду монаха).[21] У року од десетак година, Кумарађивин преводилачки биро превео је око тридесет пет сутри у 294 свитка. Његови преводи се и данас користе у кинеском будизму.[7] Кумарађива је имао четири главна ученика који су радили у његовом тиму: Даошенга (竺道生), Сенгџаоа (僧肇), Даоронга (道融) и Сенгруија (僧睿).
Научни рад
[уреди | уреди извор]Превод
[уреди | уреди извор]Кумарађива је револуционисао кинески будизам, а стил превођења његовог тима познат је по својој јасноћи и по превазилажењу претходног система превода „геји“ (подударање концепта) који је настојао да успостави еквиваленте будистичке терминологије са даоистичким и конфучијанским терминима. Кумарађивов читљив стил превода био је препознатљив, поседовао је глаткоћу која одражава његов приоритет у преношењу значења за разлику од прецизног дословног преношења.[23] Због тога су његови преводи основних махајанских текстова често остајали популарнији од каснијих, дословнијих превода, нпр. оних које је урадио Сјуенцанг.[24]
Кумарађиви преводи су били веома утицајни на развој будистичког кинеског и увели су веома често коришћене терминологије, као што су:[25][26]
- 大乘 ''Дà цхéнг'', или „веће возило“, за санскритски израз Махајана
- 念處 „ниàн цхǔ” за смртјупастана (постављање свесности)
- 菩提 „пú тí” за Боди (буђење)
- 性 „xìнг” за дату (природа, извор)
Ови преводи су били групни напор, и стога је тачније рећи да их је превела комисија коју је водио Кумарађива, а не само Кумарађива. Процес превођења почео би читањем текста од стране Кумарађиве, који је такође давао успутне коментаре на кинеском. Кинески монаси и студенти разговарали би о тексту са Кумарађивом и међу собом. Из овог процеса би произашао превод на кинески, који би проверавао Кумарађива. Текст је затим записан и ревидиран више пута. То су такође били јавни догађаји којима су присуствовали поклоници, укључујући цара Јао Синга.[27]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Поллард 2015, стр. 287.
- ^ а б в г д Фунг Ју-Лан, Историја кинеске филозофије ), НОЛИТ, Београд. (1977). стр. 271-285.
- ^ а б Зен, Енциклопедија живих религија, Нолит. . Београд. 2004. ISBN 978-86-19-02360-3.
- ^ Беебy Лонсдале, Аллисон; Енсингер, Дорис; Пресас, Мариса (2000). Инвестигатинг Транслатион: Селецтед Паперс фром тхе 4тх Интернатионал Цонгресс он Транслатион, Барцелона, 1998,. стр. 48.. Јохн Бењаминс Публисхинг.
- ^ Рахул, Рам (2000). Марцх оф Централ Асиа,. стр. 83.. Индус Публисхинг.
- ^ Лаи, Wхален (1991). "Тао Схенг'с Тхеорy оф Судден Енлигхтенмент Ре-еxаминед". Ин Грегорy, Петер Н. Судден анд Градуал. Аппроацхес то Енлигхтенмент ин Цхинесе Тхоугхт. Делхи: Мотилал Банарсидасс Публисхерс Привате Лимитед. п. 180
- ^ а б в Маир, Вицтор Х.; Санпинг Цхен, Wоод, Францес Цхинесе Ливес: Тхе Пеопле Wхо Маде а Цивилизатион,. 2013. #28, Кумарајива. Тхамес & Худсон.
- ^ Сингх 2009, стр. 523.
- ^ Цхандра 1977, стр. 180.
- ^ Смитх 1971, стр. 115.
- ^ Хансен, Валерие (2015). Тхе Силк Роад: А Неw Хисторy (на језику: енглески). Оxфорд Университy Пресс. стр. 66. ИСБН 978-0-19-021842-3.
- ^ Хансен, Валерие (2015). Тхе Силк Роад: А Неw Хисторy,. стр. 66.. Оxфорд Университy Пресс.
- ^ а б в Зüрцхер 2007 п. 226.
- ^ Робинсон, Рицхард Х. 1967. Еарлy Мадхyамика ин Цхина анд Индиа, п. 71. Мадисон: Университy оф Wисцонсин Пресс.
- ^ Робинсон, Рицхард Х. 1967. Еарлy Мадхyамика ин Цхина анд Индиа, п. 73. Мадисон: Университy оф Wисцонсин Пресс.
- ^ Кумар 2005, стр. 107.
- ^ Дуан, Wењие. Дунхуанг Арт: Тхроугх тхе Еyес оф Дуан Wењие. 1995. п. 94
- ^ Нан 1998, стр. 84.
- ^ Wу 1938, стр. 455
- ^ а б в Кумар 2005, стр. 108.
- ^ а б Yуктесхwар Кумар (2005). А Хисторy оф Сино-Индиан Релатионс: 1ст Центурy А.D. то 7тх Центурy А.D. : Мовемент оф Пеоплес анд Идеас Бетwеен Индиа анд Цхина фром Касyапа Матанга то Yи Јинг,. стр. 128.. АПХ Публисхинг.
- ^ Тхомпсон, Јохн M. (2008) Ундерстандинг Прајñā: Сенгзхао'с "wилд Wордс" анд тхе Сеарцх фор Wисдом,. стр. 76..
- ^ Наттиер 1992, стр. 186.
- ^ Наттиер 1992, стр. 188.
- ^ Еител & Едкинс 1871, стр. 217.
- ^ Робинсон, Рицхард Х. 1967. Еарлy Мадхyāмика ин Цхина анд Индиа, п. 79. Мадисон: Университy оф Wисцонсин Пресс.
- ^ Тхомпсон, Јохн M. (2008) Ундерстандинг Прајñā: Сенгзхао'с "wилд Wордс" анд тхе Сеарцх фор Wисдом,. стр. 78..
Литература
[уреди | уреди извор]- Ју-Лан, Фунг (1977). Историја кинеске филозофије. Београд: НОЛИТ.
- Енциклопедија живих религија, Нолит. . Beograd. 2004. ISBN 978-86-19-02360-3.
- Цхандра, Моти (1977), Траде анд Траде Роутес ин Анциент Индиа, Абхинав Публицатионс, ИСБН 9788170170556
- Еител, Е.Ј.; Едкинс, Јосепх (1871), „Хандбоок фор тхе Студент оф Цхинесе Буддхисм”, Тхе Цхинесе Рецордер анд Миссионарy Јоурнал, ФООЦХОW.: Америцан Пресбyтериан Миссион Пресс, 3: 217
- Кумар, Yуктесхwар (2005), А Хисторy оф Сино-Индиан Релатионс, АПХ Публисхинг Цорпоратион, ИСБН 978-8176487986
- Лу, Yанг (2004), „Нарративе анд Хисторицитy ин тхе Буддхист Биограпхиес оф Еарлy Медиевал Цхина: Тхе Цасе оф Кумāрајīва”, Асиа Мајор, Тхирд Сериес, 17 (2): 1—43, Архивирано из оригинала 07. 10. 2022. г., Приступљено 18. 08. 2022
- Нан, Хуаи-Цхин (1998), Басиц Буддхисм: Еxплоринг Буддхисм анд Зен, ИСБН 978-1578630202
- Наттиер, Јан (1992), „Тхе Хеарт Сутра: А Цхинесе Апоцрyпхал Теxт?”, Јоурнал оф тхе Интернатионал Ассоциатион оф Буддхист Студиес, 15 (2): 153—223, Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г., Приступљено 18. 08. 2022
- Наттиер, Јан (2005), А Феw Гоод Мен: Тхе Бодхисаттва Патх аццординг то Тхе Инqуирy оф Угра (Уграпарипṛццхā), Университy оф Хаwаии Пресс, ИСБН 978-0824830038
- Поллард, Елизабетх (2015), Wорлдс Тогетхер Wорлдс Апарт, Неw Yорк: W.W. Нортон Цомпанy Инц, стр. 287, ИСБН 978-0-393-91847-2
- Пури, Б. Н. (1987), Буддхисм ин Централ Асиа, Мотилал Банарсидасс Публисхерс Привате Лимитед, ИСБН 978-8120803725
- Сингх, Упиндер (2009), А Хисторy оф Анциент анд Еарлy Медиевал Индиа: Фром тхе Стоне Аге то тхе 12тх Центурy, Пеарсон Едуцатион Индиа, ИСБН 978-8131716779
- Смитх, Давид Хоwард (1971), Цхинесе Религионс Фром 1000 Б.C. то тхе Пресент Даy, Wеиденфелд & Ницолсон
- Wу, Цхинг-хсинг (1938), „Соме Нотес он Као Сенг Цхуан”, Т'иен Хсиа Монтхлy, Келлy анд Wалсх, лтд., 7
- Зüрцхер, Ерик (2007). Тхе Буддхист Цонqуест оф Цхина: Тхе Спреад анд Адаптатион оф Буддхисм ин Еарлy Медиевал Цхина. БРИЛЛ.
- Тхис артицле инцорпоратес теxт фром Тхе Цхинесе рецордер анд миссионарy јоурнал, Волуме 3, а публицатион фром 1871 ноw ин тхе публиц домаин ин тхе Унитед Статес.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Кумарађива на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
- Кумарађива на сајту Интернет Арцхиве (језик: енглески)