Пређи на садржај

Курт Левин

С Википедије, слободне енциклопедије

Курт Левин
Курт Левин
Име по рођењуKurt Lewin
Датум рођења(1890-09-09)9. септембар 1890.
Место рођењаМогилно, округ Могилно, провинција Познањ
 Немачко царство
Датум смрти12. фебруар 1947.(1947-02-12) (56 год.)
Место смртиЊутнвил, Масачусетс
 САД
ПребивалиштеНемачка, Сједињене Државе
ДржављанствоНемачко
ОбразовањеПсихологија
УниверзитетУниверзитет у Берлину
Занимањепсихолог
ДеловањеПсихологија групе, Акционо истраживање, Тренинг групе
Наследник

Курт Левин (9. септембар 1890 – 12. фебруар 1947) био је немачко-амерички психолог, познат као један од пионира социјалне, организационе, и примењене психологије у Сједињеним Државама.[2] Прогнан из земље свог рођења, Левин је створио себи нови живот, у којем је дефинисао себе и своје доприносе пољу комуникација кроз три аналитичка сочива: примењено истраживање, акциона истраживања, и групна комуникација .

Левин се обично сматра „оснивачем социјалне психологије” и једним од првих научника који су студирали психологију групе и организациони развој. У једној анкети часописа Review of General Psychology, чији резултати су објављени 2002. године, Левин је рангиран као 18. највише референцирани психолог у 20. веку.[3]

Рана каријера[уреди | уреди извор]

Левин је потицао из сиромашне јеврејске пољопривредне породице из Пруске (данашња Пољска), где су предрасуде о Јеврејима биле велике, што је оставило велики утицај на Левина. Докторат из психологије завршио је 1914. на Универзитету у Берлину, а већ се тада почео интересовати за начин на који лични доживљај света утиче на поједница.[4] Левин 1933. године бежи у САД пред нацистичким режимом, где се почиње интересовати за утицај групе на понашање појединца. Сматра да идентификација с групом даје појединцу поглед на свет, перспективу и значај. Проучавао је и феномен самомржње код Јевреја, те групну динамику,[5] истражујући деловање демократских, аутократских и неусмераваних (laissez-faire) начина руковођења у дечјим групама.[6]

Рад[уреди | уреди извор]

Левин је сковао појам генидентитета,[7] који је добио одређени значај у различитим теоријама простор-времена и сродним областима. На пример, он увео је концепт ходолошког простора или најједноставније руте која се постиже решавањем различитих поља сила, опозиција и тензија према њиховим циљевима.[8]

Левин је такође предложио интеракционистичку перспективу Херберта Блумера из 1937. године као алтернативу дебати о природи насупрот неговања. Левин је сугерисао да ни природа (урођене склоности) ни неговање (како искуства у животу обликују појединце) сами по себи не могу да објасне понашање и личности појединца, већ да и природа и васпитање утичу на обликовање сваке особе. Ова идеја је представљена у облику Левинове једначине за понашање, Б = ƒ(П, Е), што значи да је понашање (Б) функција (ф) личних карактеристика (П), и карактеристика средине (Е).

Изнад свега, Курт Левин је био примењени истраживач и практични теоретичар. Већина научника тог времена сматрала је да би посвећеност примењеном истраживању одвратила дисциплину од основног истраживања научних проблема – стварајући тако ову лажну бинарност о томе за кога се ствара знање, било да се ради о одржавању дисциплине или за примену.[9] Упркос овој дебати унутар друштвених наука у то време, Левин је тврдио да се „примењено истраживање може спроводити са ригорозношћу и да се могу тестирати теоријске пропозиције у примењеним истраживањима.“[9] Чинило се да корен ове посебне бинарне везе потиче из епистемолошких норми присутних у оквиру разних научних дисциплина – где је разлика била много израженија; Курт Левин је тврдио да је то супротно природи друштвених наука. Штавише, уз помоћ научника као што је Пол Лазарсфелд, постојао је метод помоћу којег се новац могао добити за истраживања на одржив начин. Левин је охрабрио истраживаче да развију теорије које се могу користити за решавање важних друштвених проблема.[10]

Процес промене[уреди | уреди извор]

Рани модел промене који је развио Левин описао је промену као процес у три фазе.[11] Прву фазу је назвао „одмрзавање”. То је подразумевало превазилажење инерције и демонтажу постојећег „сета ума“. То мора бити део преживљавања. Одбрамбени механизми се морају заобићи. У другој фази долази до промене. Ово је типично период конфузије и транзиције. Свесни смо да се стари начини доводе у питање, али још увек немамо јасну слику чиме их замењујемо. Трећу и последњу фазу назвао је „замрзавање”. Нови начин размишљања се кристалише и ниво удобности се враћа на претходне нивое. Ово се често погрешно цитира као „поновно замрзавање”.[12] Левинов процес у три корака се сматра основним моделом за стварање промена у организацијама. Међутим, сада постоје докази да Левин никада није развио такав модел и да се он формирао након његове смрти 1947. године.[13]

Тренинг осетљивости[уреди | уреди извор]

Док је радио на МИТ-у 1946. године, Левин је примио телефонски позив од директора Међурасне комисије државе Конектикат[14] тражећи помоћ у проналажењу ефикасног начина за борбу против верских и расних предрасуда. Основао је радионицу за спровођење експеримента „промена“, који је поставио темеље за оно што је сада познато као тренинг осетљивости.[15] Године 1947, то је довело до оснивања Националне лабораторије за обуку у Бетелу, у држави Мејн. Карл Роџерс је веровао да је тренинг осетљивости „можда најзначајнији друштвени изум овог века.“[15]

Левинова једначина[уреди | уреди извор]

Левинова једначина, Б = ƒ(П, Е), је психолошка једначина понашања коју је развио Курт Левин. У њој се наводи да је понашање функција особе у њеном окружењу.[16]

Ова једначина је његова најпознатија формула у социјалној психологији, при чему је Левин био савремени пионир. Када је први пут представљена у Левиновој књизи Принципи тополошке психологије, објављеној 1936. године, била је у супротности са најпопуларнијим теоријама, јер је давала важност тренутној ситуацији особе у разумевању његовог или њеног понашања, уместо да се у потпуности ослања на прошлост.[17]

Теорија „гејткипинга” и истраживање групне динамике[уреди | уреди извор]

Вратари су појединци који контролишу проток информација у каналу, могу их задржати, променити, проширити или поновити. Појам „вратар” у литератури се користи уз позивање на дела Курта Левина. Левин (1951.; 1958) развија концепт у оквиру анализе процеса одлучивања унутар група.[18] Левин се одласком на МИТ 1945. године, где је основао Истраживачки центар за групну динамику посветио студијама које су истраживале комуникацијске мреже међу људима, односно начине на који су групе и индивидуе међусобно повезани и како реагирају на промењене околности.

Акциона израживања[уреди | уреди извор]

Курт Левин се сматра утемељитељем акционих истраживања. Сматрао је како није довољно да академска заједница разјасни постојеће друштвене проблеме и дâ опште смернице, већ је важно да и сами практичари у конкретној социјалној ситуацији имају могућност да усмеравају своје деловање на темељу резултата које су уочили.[6] Тиме су акцијска истраживања облик друштвеног инжењеринга или друштвеног менаџмента који се бави условима и учинцима различитих облика друштвене акције.

Главне публикације[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Алтрицхтер, Х., & Гстеттнер, П. (1993). Ацтион ресеарцх: а цлосед цхаптер ин тхе хисторy оф Герман социал сциенце?. Едуцатионал Ацтион Ресеарцх 1 (3), 329–360.
  2. ^ Ин ан емпирицал студy бy Хаггблоом ет ал. усинг сиx цритериа суцх ас цитатионс анд рецогнитион, Левин wас фоунд то бе тхе 18тх-мост еминент псyцхологист оф тхе 20тх центурy. Хаггблоом, С.Ј. ет ал. (2002). Тхе 100 Мост Еминент Псyцхологистс оф тхе 20тх Центурy. Ревиеw оф Генерал Псyцхологy. Вол. 6, Но. 2, 139–152. Хаггблоом ет ал. цомбинед тхрее qуантитативе вариаблес: цитатионс ин профессионал јоурналс, цитатионс ин теxтбоокс, анд номинатионс ин а сурвеy гивен то мемберс оф тхе Ассоциатион фор Псyцхологицал Сциенце, wитх тхрее qуалитативе вариаблес (цонвертед то qуантитативе сцорес): Натионал Ацадемy оф Сциенце (НАС) мемберсхип, Америцан Псyцхологицал Ассоциатион (АПА) Пресидент анд/ор реципиент оф тхе АПА Дистингуисхед Сциентифиц Цонтрибутионс Аwард, анд сурнаме усед ас ан епонyм. Тхен тхе лист wас ранк ордеред.
  3. ^ Хаггблоом, Стевен Ј.; Wарницк, Ренее; Wарницк, Јасон Е.; Јонес, Винесса К.; Yарброугх, Гарy L.; Русселл, Тенеа M.; Борецкy, Цхрис M.; МцГаххеy, Реаган; Поwелл, Јохн L. III; Беаверс, Јамие; Монте, Еммануелле (2002). „Тхе 100 мост еминент псyцхологистс оф тхе 20тх центурy”. Ревиеw оф Генерал Псyцхологy. 6 (2): 139—52. ЦитеСеерX 10.1.1.586.1913 Слободан приступ. дои:10.1037/1089-2680.6.2.139. 
  4. ^ Рогерс, Е. (1997). А Хисторy оф Цоммуницатион Студy: А Биограпхицал Аппроацх. НY: Тхе Фрее Пресс. стр. 318. ИСБН 9780684840017. 
  5. ^ Рогерс 1997, стр. 328.
  6. ^ а б Богнар, Б., Акцијска истраживања у школи, Одгојне знаности, Вол.8, бр.1, 2006:178
  7. ^ Леwин, К. (1922). Дер Бегрифф дер Генесе ин Пхyсик, Биологие унд Ентwицклунгсгесцхицхте. (Леwин'с Хабилитатионссцхрифт).
  8. ^ Батцхо 2018, стр. 69
  9. ^ а б Рогерс, Еверетт (1994). А Хисторy оф Цоммуницатион Студy: А Биологицал Аппроацх. НY: Тхе Фрее Пресс. 
  10. ^ Wхеелан 2005, стр. 13
  11. ^ Леwин, Курт (јун 1947). „Фронтиерс ин Гроуп Дyнамицс: Цонцепт, Метход анд Реалитy ин Социал Сциенце; Социал Еqуилибриа анд Социал Цханге”. Хуман Релатионс. 1: 5—41. С2ЦИД 145335154. дои:10.1177/001872674700100103. 
  12. ^ Леwин,1947
  13. ^ Цуммингс, С.; Бридгман, Т; Броwн, К. (2016). „Унфреезинг цханге ас тхрее степс: Ретхинкинг Курт Леwин'с легацy фор цханге манагемент”. Хуман Релатионс. 69 (1): 33—60. С2ЦИД 147697886. дои:10.1177/0018726715577707. 
  14. ^ Ласцх-Qуинн, Елисабетх (27. 5. 2017). Раце Еxпертс: Хоw Рациал Етиqуетте, Сенситивитy Траининг, анд Неw Аге Тхерапy Хијацкед тхе Цивил Ригхтс Револутион. Роwман & Литтлефиелд. ИСБН 9780742527591. Приступљено 27. 5. 2017 — преко Гоогле Боокс. 
  15. ^ а б Ласцх-Qуинн, Е. (2001) Раце Еxпертс: Хоw Рациал Етиqуетте, Сенситивитy Траининг, анд Неw Аге Тхерапy Хијацкед тхе Цивил Ригхтс Револутион, Неw Yорк, W. W. Нортон.
  16. ^ Сансоне, C.; Морф, C. C.; Пантер, А. Т. (2003). Тхе Саге Хандбоок оф Метходс ин Социал Псyцхологy. Саге. ИСБН 978-0-7619-2535-4. 
  17. ^ Балкениус, C. (1995). Натурал Интеллигенце ин Артифициал Цреатурес. Лунд Университy Цогнитиве Студиес, 37. ИСБН 978-91-628-1599-8. Архивирано из оригинала 5. 10. 2008. г. 
  18. ^ Богнар, Б., Акцијска истраживања у школи, Одгојне знаности, Вол.8, бр.1, 2006:180

Литература[уреди | уреди извор]

  • Батцхо, Јамес (2018). Терренце Малицк'с Унсееинг Цинема: Меморy, Тиме анд Аудибилитy. Цхам: Спрингер. ИСБН 9783319764207. 
  • Бурнес Б., "Курт Леwин анд тхе Планнед Аппроацх то Цханге: А Ре-аппраисал", Јоурнал оф Манагемент Студиес (41:6 Септембер 2004), Манцхестер, 2004.
  • Фосцхи Р., Ломбардо Г.П. , Леwиниан цонтрибутион то тхе студy оф персоналитy ас тхе алтернативе то тхе маинстреам оф персоналитy псyцхологy ин тхе 20тх центурy. Ин: Тремпала, Ј., Пепитоне, А. Равен, Б. Леwиниан Псyцхологy. (вол. 1, пп. 86–98). . Bydgoszcz: Kazimierz Wielki University Press. 2006. ISBN 978-83-7096-592-1. 
  • Кауфманн, Пиерре, Курт Леwин. Уне тхéорие ду цхамп данс лес сциенцес де л’хомме, Парис, Врин, 1968.
  • Марроw, Алфред Ј. (1984). Тхе Працтицал Тхеорист: Тхе Лифе анд Wорк оф Курт Леwин. ИСБН 978-0-934698-22-1.  (Алфред Ј. Марроw студиед ас оне оф Леwин'с студентс)
  • Тремпала, Ј., Пепитоне, А. Равен, Б. Леwиниан Псyцхологy. . Bydgoszcz: Kazimierz Wielki University Press. ISBN 978-83-7096-592-1. 
  • Wхите, Ралпх К.; Роналд О. Липпитт, (1972). Аутоцрацy анд Демоцрацy. ИСБН 978-0-8371-5710-8.  (Wхите анд Липпитт царриед оут тхе ресеарцх десцрибед хере ундер Леwин ас тхеир тхесис-адвисор; Марроw'с боок алсо бриефлy десцрибес тхе саме wорк ин цхаптер 12.)
  • Wеисборд, Марвин Р. (2004). Продуцтиве Wоркплацес Ревиситед. ИСБН 978-0-7879-7117-5.  (Цхаптерс 4: Леwин: тхе Працтицал Тхеорист, Цхаптер 5: Тхе пиг Организатион: Леwин'с Легацy то Манагемент.)
  • Леwин, К (1947). „Фронтиерс оф Гроуп Дyнамицс: Цонцепт, метход анд реалитy ин социал сциенце, социал еqуилибриа, анд социал цханге”. Хуман Релатионс. 1: 5—41. дои:10.1177/001872674700100103. 
  • Wхеелан, Сусан А. (2005). Тхе Хандбоок оф Гроуп Ресеарцх анд Працтице. Тхоусанд Оакс, ЦА: САГЕ. ИСБН 0761929584. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Курт Левин на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kurt_Levin&oldid=27675357”