Леска
| Леска | |
|---|---|
| |
| Обична леска (Corylus avellana) | |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Плантае |
| Кладус: | Трацхеопхyтес |
| Кладус: | Ангиоспермае |
| Кладус: | Еудицотидае |
| Кладус: | Росидс |
| Ред: | Фагалес |
| Породица: | Бетулацеае |
| Потпородица: | Цорyлоидеае |
| Род: | Цорyлус L. |
| Синоними[1] | |
|
Lopima Dochnahl | |
Леска (Corylus) јест род листопадног дрвећа и великог жбуња које расте на северној хемисфери, у подручјима са умереном климом. Овај род обично се сврстава у породицу бреза,[2][3][4][5] иако неки ботаничари издвајају леске (заједно са грабовима и повезаним врстама) у посебну породицу, Corylaceae.[6][7] Плод леске зове се лешник.
Леске имају једноставне, заобљене листове са двоструко назубљеним рубовима. Цветови се развијају у врло раној фази пролећа, пре лишћа, и једнодомни су, са једнополним ресама; мушке ресе су бледожуте и дуге 5–12 цм, а женске су врло мале и већим делом скривене у пупољцима; видљиви су само светлоцрвени делови тучка дужине 1–3 мм. Плодови су ораси дужине 1–2,5 цм и пречника 1–2 цм, око којих је љуска (инволукрум), која деломично или потпуно затвара орах.[4]
Облик и структура љуске, као и тип раста (да ли је стабло или жбун с изданцима) важни су у идентификацији врста леске.[4]
Полен врста леске, који је често узрок алергија крајем зиме или почетком пролећа, може се идентификовати под увећањем (600 пута) по карактеристичним егзоспоријима, који имају три приметне поре.[8]
Врсте
[уреди | уреди извор]Corylus има 14–18 врста. Опис врста у источној Азији споран је; WCSP и Флора Кине разликују се по томе који су таксони прихваћени; у оквиру ове регије, само оне врсте које прихватају оба ова извора наведене су на списку испод.[4][9][10] Врсте су груписане на следећи начин:
- Орах окружен меким, лиснатим инволукрумом, више стабљика, изданци жбуња висине до 12 м
- Инволукрум кратак, отприлике исте дужине као орах
- Corylus americana[11][12][13] – америчка леска (источна Северна Америка)
- Corylus avellana – обична леска (Европа и западна Азија).[4][14][15]
- Corylus heterophylla[9][6] – азијска леска
- Corylus yunnanensis[16][17][18] – јунанска леска (средња и јужна Кина)
- Инволукрум дуг, двоструко дужи од ораха или више, формира „кљун”
- Corylus colchica[19][20][21] – колхидска леска (Кавказ)
- Corylus cornuta[22][23][24] – кљунаста леска (Северна Америка)
- Corylus maxima – цариградска леска (југоисточна Европа и југозападна Азија)
- Corylus sieboldiana – азијска кљунаста леска (североисточна Азија и Јапан; синоним: C. mandshurica)
- Инволукрум кратак, отприлике исте дужине као орах
- Орах окружен крутим, бодљикавим инволукрумом, једна стабљика висине 20–35 м
- Инволукрум умерено бодљикав и са жлездастим длакама
- Corylus chinensis – кинеска леска (западна Кина)
- Corylus colurna – турска леска (југоисточна Европа и Мала Азија)
- Corylus fargesii – Фаргесова леска (западна Кина)
- Corylus jacquemontii – Жакмонтова леска (Хималаји)
- Corylus wangii – Вангова леска (југозападна Кина)
- Инволукрум са густим бодљама, налик на омотач плода кестена
- Corylus ferox – хималајска леска (Хималаји, Тибет и југозападна Кина; синоним: C. tibetica).
- Инволукрум умерено бодљикав и са жлездастим длакама
Постоји неколико хибрида; укрштање се може десити између врста у различитим одјељцима овог рода, нпр. Corylus × colurnoides (C. avellana × C. colurna). Најстарија потврђена врста леске јесте Corylus johnsonii, пронађена као фосил у стенама из доба ипресијана у округу Фери (Вашингтон).[25]
Употребе
[уреди | уреди извор]
Ораси свих лески су јестиви. Обична леска се највише узгаја од свих врста због својих плодова. Беру се и плодови других врста, али ниједна није од комерцијалног значаја осим цариградске леске.[5]
Више култивара ове две врсте леске се узгајају као украсне биљке у вртовима, укључујући форме с искривљеним стабљикама (C. avellana „Конторта”, позната као „штап Харија Лаудера” због свог квргавог изгледа), „тужним” гранама (C. avellana „Пендула”) и пурпурним лишћем (C. maxima „Пурпуреа”).
Леска је традиционални материјал кориштен за плетено пруће, ограде од таквог прућа, кошаре и рамове плетених чамаца. Стабло се може окресивати, а регенерирајући изданци омогућују њихову жетву сваких неколико година.
Ларве разних врста из реда лептира (Lepidoptera) користе леску за исхрану.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Изглед (Фаргесова леска) -
Мушке ресе (обична леска) -
Женски цвет (обична леска) -
Лишће и плодови са бодљикавом љуском (турска леска) -
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Кеw Wорлд Цхецклист оф Селецтед Плант Фамилиес
- ^ Гермпласм Ресоурцес Информатион Нетwорк: Цорyлус Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јануар 2009)
- ^ Zhi-Duan, Chen; R, Manchester; Hai-Ying, Sun (199). „Phylogeny and evolution of the Betulaceae as inferred from DNA sequences, morphology, and paleobotany”. American Journal of Botany. 86 (8): 1168—1181. PMID 10449397.
- ^ а б в г д Rushforth, K. (1999). Trees of Britain and Europe. HarperCollins. ISBN 978-0-00-220013-4.
- ^ а б Huxley, A., ур. (1992). New RHS Dictionary of Gardening. Macmillan. ISBN 978-0-333-47494-5.
- ^ а б Bean, W. J. (1976). Trees and Shrubs Hardy in the British Isles. 1 (8th изд.). J. Murray. ISBN 978-0-7195-1790-7.
- ^ Erdogan, V., i Mehlenbacher, S. A (2002). „Phylogenetic analysis of hazelnut species (Corylus, Corylaceae) based on morphology and phenology”. Sist. Bot. Dergisi. 9: 83—100..
- ^ Airy, Hubert (1874). „Pollen-grains in the Air”. Nature. 10 (253): 355. Bibcode:1874Natur..10..355A. S2CID 4077214. doi:10.1038/010355b0.
- ^ а б Flora of China: Corylus heterophylla
- ^ Flora Sjeverne Amerike: Corylus
- ^ Furlow, John J. (1997). „Corylus americana”. Ур.: Flora of North America Editorial Committee. Flora of North America North of Mexico (FNA). 3. New York and Oxford — преко eFloras.org, Missouri Botanical Garden, St. Louis, MO & Harvard University Herbaria, Cambridge, MA.
- ^ „Corylus”. Germplasm Resources Information Network (GRIN). ARS, USDA. Приступљено 2018-07-23.
- ^ „Corylus americana”. Missouri Botanical Garden. Приступљено 2016-07-05.
- ^ Den Virtuella Floran: map
- ^ Trees for Life Hazel species profile Архивирано на сајту Wayback Machine (29. март 2013)
- ^ Shaw, K.; Roy , S.; Wilson, B. (2014). „Corylus yunnanensis”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2014: e.T194559A2349249. doi:10.2305/IUCN.UK.2014-3.RLTS.T194559A2349249.en
. Приступљено 12. 11. 2021.
- ^ Helmstetter, Andrew J.; Buggs, Richard J. A.; Lucas, Stuart J. (2019). „Repeated long-distance dispersal and convergent evolution in hazel”. Scientific Reports. 9 (1): 16016. Bibcode:2019NatSR...916016H. PMC 6831691 . PMID 31690762. doi:10.1038/s41598-019-52403-2.
- ^ Roskov Y.; Kunze T., ур. (2014). „Species 2000 & ITIS Catalogue of Life: 2014 Annual Checklist.”. Species 2000: Reading, UK. Приступљено 26. 5. 2014. Текст „Didžiulis V.” игнорисан (помоћ)
- ^ Corylus iberica
- ^ Kew World Checklist of Selected Plant Families
- ^ Agroatlas Corylus colchica info
- ^ Stritch, L.; Roy, S.; Shaw, K.; Wilson, B. (2020). „Corylus cornuta”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2020: e.T194448A174149241. Приступљено 15. 4. 2022.
- ^ „Corylus cornuta Marshall”. Plants of the World Online. Board of Trustees of the Royal Botanic Gardens, Kew. Приступљено 8. 4. 2021.
- ^ „Corylus cornuta” (PDF). Alberta Centre for Reclamation and Restoration Ecology. University of Alberta. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 8. 2016. г. Приступљено 22. 11. 2017.
- ^ Pigg, K. B.; Manchester S. R.; Wehr W. C. (2003). „Corylus, Carpinus, and Palaeocarpinus (Betulaceae) from the Middle Eocene Klondike Mountain and Allenby Formations of Northwestern North America”. International Journal of Plant Sciences. 164 (5): 807—822. S2CID 19802370. doi:10.1086/376816.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Stults, Debra Z.; Axsmith, Brian J. (2009). „Betulaceae from the Pliocene and Pleistocene of Southwest Alabama, Southeastern United States”. Review of Palaeobotany and Palynology. 155 (1–2): 25—31. Bibcode:2009RPaPa.155...25S. doi:10.1016/j.revpalbo.2009.01.001.
- Chen, Zhi-Duan; Manchester, Steven R.; Sun, Hai-Ying (1999). „Phylogeny and Evolution of the Betulaceae as Inferred from DNA Sequences, Morphology, and Paleobotany”. American Journal of Botany. 86 (8): 1168—1181. JSTOR 2656981. PMID 10449397. doi:10.2307/2656981.
- Bousquet, J., Strauss, S. H. & Li, P. 1992. Complete Congruence Between Morphological And Rbcl-Based Molecular Phylogenies In Birches And Related Species (Betulaceae). Molecular Biology And Evolution, 9, 1076-1088. ISSN 0737-4038
- Whitcher, I. N. & Wen, J. 2001. Phylogeny And Biogeography Of Corylus (Betulaceae): Inferences From Its Sequences. Systematic Botany, 26, 283-298. ISSN 0363-6445
- Yoo, K.-O.; Wen, J. (2007). „Phylogeny of Carpinus and subfamily Coryloideae (Betulaceae) based on chloroplast and nuclear ribosomal sequence data”. Plant Systematics and Evolution. 267 (1–4): 25—35. Bibcode:2007PSyEv.267...25Y. S2CID 46108485. doi:10.1007/s00606-007-0533-2.
- Angiosperm Phylogeny Group (2009), „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III”, Botanical Journal of the Linnean Society, 161 (2): 105—121, doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x
- Christenhusz, M. J. M.; Byng, J. W. (2016). „The number of known plants species in the world and its annual increase”. Phytotaxa. Magnolia Press. 261 (3): 201—217. doi:10.11646/phytotaxa.261.3.1 .
- Soltis DE, Smith SA, Cellinese N, Wurdack KJ, Tank DC, Brockington SF, Refulio-Rodriguez NF, Walker JB, Moore MJ, Carlsward BS, Bell CD, Latvis M, Crawley S, Black C, Diouf D, Xi Z, Rushworth CA, Gitzendanner MA, Sytsma KJ, Qiu YL, Hilu KW, Davis CC, Sanderson MJ, Beaman RS, Olmstead RG, Judd WS, Donoghue MJ, Soltis PS (2011). „Angiosperm phylogeny: 17 genes, 640 taxa”. Am J Bot. 98 (4): 704—730. PMID 21613169. doi:10.3732/ajb.1000404. hdl:2027.42/142064.
- Xiang X-G, Wang W, Li R-Q, Lin L, Liu Y, Zhou Z-K, Li Z-Y, Chen Z-D (2014). „Large-scale phylogenetic analyses reveal fagalean diversification promoted by the interplay of diaspores and environments in the Paleogene”. Perspectives in Plant Ecology, Evolution and Systematics. 16 (3): 101—110. Bibcode:2014PPEES..16..101X. doi:10.1016/j.ppees.2014.03.001.
- Chen Z-D, Manchester SR, Sun H-Y (1999). „Phylogeny and evolution of the Betulaceae as inferred from DNA sequences, morphology, and palaeobotany”. Am J Bot. 86 (8): 1168—1181. JSTOR 2656981. PMID 10449397. doi:10.2307/2656981 .
- Martins, S.; SimAues, F.; Matos, J.; Silva, A. P.; Carnide, V. (2014). „Genetic relationship among wild, landraces, and cultivars of hazelnut (Corylus avellana) from Portugal revealed through ISSR and AFLP markers”. Plant Systematics and Evolution. 300 (5): 1035—1046. Bibcode:2014PSyEv.300.1035M. S2CID 18832843. doi:10.1007/s00606-013-0942-3. hdl:10348/6564 .
- „Kent cobnuts”. Roughway Farm. 2019. Приступљено 4. 2. 2019.
- „BBC: On your farm - The Kentish cobnut”. BBC. 15. 7. 2018. Приступљено 4. 2. 2019.
- „What is a Cobnut”. kentishcobnutsassociation. Приступљено 2021-11-12.
- „Hazelnuts in Ontario – Growing, Harvesting and Food Safety”. gov.on.ca. Архивирано из оригинала 2019-08-09. г. Приступљено 2014-11-07.
- „Fındık”. Yeni Ansiklopedi (на језику: турски). јануар 2011. Архивирано из оригинала 2012-01-04. г. Приступљено 2017-12-15.
- „Hazelnuts (with shell); Crops by Region, World List, Production Quantity, 2021”. UN Food and Agriculture Organization, Statistics Division (FAOSTAT). 2023. Приступљено 29. 4. 2023.
- Medrich, Alice (2015). Pure Dessert: True Flavors, Inspiring Ingredients, and Simple Recipes. Artisan Books. стр. 157. ISBN 9781579656850. „gianduja resembles a bar of chocolate. It is softer on the tooth than a plain chocolate bar (because of the oil from the hazelnuts)”
- Hugh Fearnley-Whittingstall (8. 9. 2007). „Nuts, whole hazelnuts”. The Guardian.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- Eichhorn, Markus (decembar 2010). „The Hazel Tree”. Test Tube. Brady Haran za Univerzitet u Nottinghamu.
- Corylus avellana - information, genetic conservation units and related resources.
- Флора оф Нортх Америца: Бетулацеае
