Letopisi Narnije
Овај чланак или један његов део није преведен на српски језик. |
Настанак и садржај | |
---|---|
Ориг. наслов | Тхе Цхроницлес оф Нарниа |
Аутор | К. С. Луис |
Земља | УК |
Жанр / врста дела | Авантуристички роман Фантастика |
Издавање | |
Издавач | Лагуна |
Тип медија | Меки повез |
Серија(л) | Летописи Нарније: -Лав, вештица и орман -Принц Каспијан -Путовање намерника зоре -Сребрна столица -Коњ и његов дечак -Чаробњаков сестрић -Последња битка |
Превод | |
Датум издавања | 16. октобар 1950. - 4. септембар 1956. (У Лондону) |
Летописи Нарније (енгл. The Chronicles of Narnia) су серијал од седам романа за децу који припадају жанру фантастике и које је написао северноирски писац К. С. Луис. Романи су преведени на 47 језика, у више од 100 милиона продатих примерака. У њима је аутор користио мотиве из хришћанства, грчке и римске митологије те енглеских и ирских бајки. Књиге су објављивање у Лондону од октобра 1950. године.
О аутору
[уреди | уреди извор]К. С. Луис, енгл. Clive Staples Lewis (29. новембар 1898 – 22. новембар 1963)
Син Алберта Јамеса Леwиса и Флоре Аугусте Хамилтон Леwис. Имао је и брата Wаррена Леwиса који се такође бавио писањем, али не фантастиком, већ историјским књигама. Након што му је мајка умрла од рака с братом одлази у Енглеску на факултет где га почиње занимати нордијска митологија и Wагнерова музика, те напушта хришћанство и постаје атеиста.
Године 1950, најважнијој у Луисовој каријери, излази прва од седам књига названих "Летописи Нарније" - "Лав, вештица и орман". Следеће године издаје други наставак под називом "Принц Каспијан". Године 1952. излази трећи наставак "Путовање намерника зоре", а те године Луис упознаје и своју будућу жену Џој Давидман Грешам.Године 1953. излази четврти наставак по називом "Сребрна столица", а 1954. излази пети наставак "Коњ и његов дечак". Већ следеће године, тачније 1955. излази "Чаробњаков сестрић" тј. шести наставак, као и Луисова биографија. Године 1956. излази последњи наставак Летописа Нарније под називом "Последња битка".
О књигама
[уреди | уреди извор]Летописи Нарније су серијал од седам романа за децу који припадају жанру фантастике и које је написао северноирски писац К.С. Луис. Романи су преведени на 47 језика, с више од 100 милиона продатих примерака. У њима је аутор користио мотиве из хришћанства, грчке и римске митологије те енглеских и ирских бајки. Књиге су објављиване у Лондону од 16. октобра 1950. године. Последња књига је изашла 4. септембра 1956. године. Оригинални илустратор је била Паулине Баyнес.
Све књиге из серијала "Летописи Нарније" су преведене на српски језик.
У Србији је књиге издала издавачка кућа "Лагуна".
Књиге
[уреди | уреди извор]Лав, вештица и орман
[уреди | уреди извор]Прва књига из серијала Летописи Нарније.
Сажетак
[уреди | уреди извор]У професоровој тајанственој кући Луси је открила необичан орман. У први мах јој њена браћа и сестра не верују када им прича о свом излету у Нарнију. Али Едмунд, Питер и Сузан убрзо и сами пролазе кроз орман. У Нарнији ће пронаћи земљу заробљену злом клетвом Беле Вештице. Када упознају великог лава Аслана, схватају да су управо они одабрани да учествују у великој пустоловини и храбро се прикључују борби за ослобађање Нарније од опаке вештичје чини.[1]
Ликови
[уреди | уреди извор]- Аслан
- Едмунд
- Питер
- Сузан
- Луси
- Бела вештица
- Господин Тамнус (фаун)
Принц Каспијан
[уреди | уреди извор]Друга књига из серијала Летописи Нарније.
Сажетак
[уреди | уреди извор]Питер, Сузан, Едмунд и Луси седе на железничкој станици када осете да чаролија опет почиње. Наједном бивају поново повучени према земљи Нарнији. Али много тога се изменило откако су последњи пут били ту и сада је новом престолонаследнику, принцу Каспијану, очајнички потребна њихова помоћ. Нарнија је у опасности и саме чаролије неће бити довољне да поразе Каспијановог стрица, злог краља Мираза.[2]
Ликови
[уреди | уреди извор]- Питер
- Сузан
- Едмунд
- Луси
- Принц Каспијан
- Краљ Мираз
Цитати
[уреди | уреди извор]- "Пазите добро!", повика Едмунд. Ухватите се за руке и држите се заједно. Ово је чаролија - препознајем тај осећај!"[2]
Путовање намерника зоре
[уреди | уреди извор]Трећа књига из серијала Летописи Нарније.
Сажетак
[уреди | уреди извор]Едмунд и Луси поново су се обрели у Нарнији, и то на Намернику зоре, броду краља Каспијана, а са њима је и њихов мрзовољан рођак Јустас. Призвани су да би помогли у трагању за седморицом изгубљених пријатеља Каспијановог оца. Потрага их доводи до самог краја света и мења Јустаса у нешто тако неочекивано да више никада неће бити баш сасвим исти...[3]
Ликови
[уреди | уреди извор]- Едмунд
- Краљ Каспијан
- Јустас
- Луси
Сребрна столица
[уреди | уреди извор]Четврта књига из серијала Летописи Нарније.
Сажетак
[уреди | уреди извор]Јустас и његова другарица Џил изненада су у Нарнији, због тога што је нестао принц Рилијан, син краља Каспијана. Уз помоћ једног суморног ритског гегавца, деца крећу да га пронађу. Али хоће ли моћи да се одупре чинима госпе у зеленој одори?[4]
Ликови
[уреди | уреди извор]- Јустас
- Принц Рилијан
- Џил
- Краљ Каспијан
Цитати
[уреди | уреди извор]- „Ово мора да је сан, мора, мора!”, помисли Џил. „Само што се нисам пробудила.” Али није био сан и није се пробудила.[4]
Коњ и његов дечак
[уреди | уреди извор]Пета књига из серијала Летописи Нарније.
Сажетак
[уреди | уреди извор]На очајничком путовању, двоје бегунаца се срећу и удружују снаге. Иако гледају само како да побегну од тешког и ограниченог живота, ускоро се затичу у средишту страшне битке. Та ће битка одлучити њихову судбину и судбину саме Нарније.[5]
Чаробњаков сестрић
[уреди | уреди извор]Шеста књига из серијала Летописи Нарније.
Сажетак
[уреди | уреди извор]Полина рука посеже да додирне прстен. I сместа, без блеска или неког шума, она нестаје.
Грозни ујка Ендру започиње огледе са магијом, Дигори и Поли затичу се у другом свету, на почетку невероватних пустоловина, док се врата према чаробној земљи Нарнији отварају...[6]
Ликови
[уреди | уреди извор]- Ендру
- Поли
- Дигори
Последња битка
[уреди | уреди извор]Седма, уједни и последња, књига из серијала Летописи Нарније.
Сажетак
[уреди | уреди извор]Лажни Аслан наређује свим Нарнијцима да раде за окрутне Калорменце. Џил и Јустас поново су призвани у Нарнију, овога пута да помогну краљу Тиријану, који се бори да земљи у немиру донесе спокој. Могу ли деца наћи правога Аслана пре него што опаки мајмун заувек не уништи свет Нарније?[7]
Ликови
[уреди | уреди извор]- Лажни Аслан
- Јустас
- Краљ Тиријан
- Џил
- Аслан
Цитати
[уреди | уреди извор]- „Добро, онда је све сређено“, рече мајмун. „Ти ћеш се претварати да си Аслан, а ја ћу ти говорити шта да кажеш.“[7]
Редослед књига
[уреди | уреди извор]- Лав, вештица и орман
- 16. октобра 1950. године је књига објављена у Лондону. Прва објављена књига
- Завршена је у марту 1949. године. Прва књига по писању
- Принц Каспијан
- 15. октобра 1951. године је књига објављена у Лондону. Друга објављена књига
- Завршена је у децембру 1949. године. Друга књига по писању
- Путовање намерника зоре
- 15. септембра 1952. године је књига објављена у Лондону. Трећа објављена књига
- Завршена је у фебруару 1950. године. Трећа књига по писању
- Сребрна столица
- 7. септембра 1953. године је књига објављена у Лондону. Четврта објављена књига
- Завршена је у марту 1951. године. Пета књига по писању
- Коњ и његов дечак
- 6. септембра 1954. године је књига објављена у Лондону. Пета објављена књига
- Завршена је у јулу 1950. године. Четврта књига по писању
- Чаробњаков сестрић
- Последња битка
- 4. септембра 1956. године је књига објављена у Лондону. Седма објављена књига
- Написана после Чаробњаковог сестрића, али је завршена после њега. Седма по писању
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ЛАГУНА - књиге о којима се прича - ЛЕТОПИСИ НАРНИЈЕ: Лав, вештица и орман
- ^ а б ЛАГУНА - књиге о којима се прича - ЛЕТОПИСИ НАРНИЈ: Принц Каспијан
- ^ ЛАГУНА - књиге о којима се прича - ЛЕТОПИСИ НАРНИЈ: Путовање намерника зоре
- ^ а б ЛАГУНА - књиге о којима се прича - ЛЕТОПИСИ НАРНИЈ: Сребрна столица
- ^ ЛАГУНА - књиге о којима се прича - ЛЕТОПИСИ НАРНИЈ: Коњ и његов дечак
- ^ ЛАГУНА - књиге о којима се прича - ЛЕТОПИСИ НАРНИЈ: Чаробњаков сестрић
- ^ а б ЛАГУНА - књиге о којима се прича - ЛЕТОПИСИ НАРНИЈ: Последња битка
Литература
[уреди | уреди извор]- Даигле-Wиллиамсон, Марсха (2015). Рефлецтинг тхе Етернал: Данте'с Дивине Цомедy ин тхе Новелс оф C. С. Леwис. Пеабодy, МА: Хендрицксон Публисхерс. ИСБН 978-1-61970-665-1.
- Дорсетт, Лyле W.; Меад, Марјорие Ламп (1995). C. С. Леwис: Леттерс то Цхилдрен. Тоуцхстоне. ИСБН 0-684-82372-1.
- Форд, Паул (2005). Цомпанион то Нарниа: А Цомплете Гуиде то тхе Магицал Wорлд оф C.С. Леwис'с Тхе Цхроницлес оф Нарниа (Ревисед изд.). Сан Францисцо: Харпер. ИСБН 978-0-06-079127-8.
- Греен, Рогер Ланцелyн; Хоопер, Wалтер (2002). C. С. Леwис: А Биограпхy (Фуллy ревисед & еxпандед изд.). ХарперЦоллинс. ИСБН 0-00-715714-2.
- Хардy, Елизабетх Баирд (2007). Милтон, Спенсер анд Тхе Цхроницлес оф Нарниа: литерарy соурцес фор тхе C. С. Леwис новелс. МцФарланд & Цомпанy, Инц. ИСБН 978-0-7864-2876-2.
- Хоопер, Wалтер (2007). Тхе Цоллецтед Леттерс оф C. С. Леwис, Волуме III. ХарперСанФранцисцо. ИСБН 978-0-06-081922-4.
- Сцхакел, Петер (1979). Реадинг wитх тхе Хеарт: Тхе Wаy инто Нарниа. Гранд Рапидс: Wиллиам Б. Еердманс. ИСБН 978-0-8028-1814-0.
- Wард, Мицхаел (2008). Планет Нарниа: Тхе Севен Хеавенс ин тхе Имагинатион оф C. С. Леwис. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-531387-1.
- Брунер, Курт; Wаре, Јим (2005). Финдинг Год ин тхе Ланд оф Нарниа. Тyндале Хоусе Публисхерс.
- Бустард, Нед (2004). Тхе Цхроницлес оф Нарниа Цомпрехенсион Гуиде. Веритас Пресс.
- Голдтхwаите, Јохн (1996). Тхе Натурал Хисторy оф Маке-белиеве: А Гуиде то тхе Принципал Wоркс оф Бритаин, Еуропе анд Америца. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-503806-4.
- Гопник, Адам (21. 11. 2005). „Присонер оф Нарниа”. Тхе Неw Yоркер.
- Гормлеy, Беатрице (2005). C. С. Леwис: Тхе Ман бехинд Нарниа. Гранд Рапидс, MI: Еердманс Боокс фор yоунг реадерс. ИСБН 0-8028-5301-3.
- Греен, Јонатхон (2007). „Тхе рецyцлед имаге”. Тимес анд Сеасонс.
- Хеин, Ролланд (2002). Цхристиан Мyтхмакерс: C. С. Леwис, Маделеине L'Енгле, Ј. Р. Р. Толкиен, Георге МацДоналд, Г.К. Цхестертон, & Отхерс (сецонд изд.). Цхицаго: Цорнерстоне Пресс. ИСБН 978-0-940895-48-5.
- Холброок, Давид (1991). Тхе Скелетон ин тхе Wардробе: C. С. Леwис'с Фантасиес — А Пхеноменологицал Студy. Буцкнелл Университy Пресс. ИСБН 978-0-8387-5183-1.
- Јацобс, Алан (2005). Тхе Нарниан: Тхе Лифе анд Имагинатион оф C. С. Леwис. ХарперСанФранцисцо.
- Јацобс, Том (2004). Ремемберинг а Мастер Мyтхологист анд Хис Цоннецтион то Санта Барбара. Санта Барбара: Санта Барбара Неwс-Пресс. ИСБН. Архивирано из оригинала 17. 6. 2004. г.
- МцИнтосх, Кеннетх (2006). Фоллоwинг Аслан: А Боок оф Девотионс фор Цхилдрен. Анамцхара Боокс.
- Моyнихан, Мартин, ур. (2009). Тхе Латин Леттерс оф C. С. Леwис: C. С. Леwис анд Дон Гиованни Цалабриа. Ст. Аугустине'с Пресс. ИСБН 978-1-890318-34-5.
- Пеарце, Јосепх (2004). Литерарy Гиантс, Литерарy Цатхолицс. Игнатиус Пресс. ИСБН 978-1-58617-077-6.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- C. С. Леwис ентрy ат ББЦ Религионс
- Тхе сецрет оф тхе wардробе ББЦ Неwс, 18 Новембер 2005