Либер Глоссарум
Либер Глоссарум је огромна збирка знања која се користила за компилације током средњег века, као и опште референтне радове, који користе и савремени научници. То је прва латинска енциклопедија у којој су појмови поређани по абецедном реду. Алтернативно се назива енциклопедија, речник или азбучни списак. Најраније копије Либер глосарума написане су у Меровињским стилом (енгл. Merovingian script) писма Корбиа и у каролиншком минускулу и из тог разлога се сматра да је тај рад највероватније створен у манастиру у Корбиу или у оближњем манастиру за време Адалхарда (780-814; 821-826)[1]. Адалхард је био рођак Карла Великог и, с обзиром на огромну природу пројекта, вероватно је стварање Либер глоссарума уживало подршку каролиншких владара, укључујући и Карла Великог. Либер Глоссарум је главни извор лексикографа Папијаса, користили су га италијански хуманисти у Фиренци све до седамнаестог века.
Историја
[уреди | уреди извор]Говори се да је Либер глосарум био део већих напора каролиншких императора, а нарочито Карла Великог, како би реформисао области религије, краљевске управе, монашке организације и језик. Ове реформе биле су усмерене на стварање објективних стандарда у франковским краљевствима. "Каролиншка ренесанса" односи се на "растуће интелектуалног и културног живота" током осмог и деветог века у садашњој Француској[2]. Отприлике 7000 латинских рукописа преживео је из деветог века, док је само 2000 њих преживело период од петог до осмог века. Производња и чување толико рукописа указује на културно и интелектуално цветање тог периода. Ова ренесанса привукла је центре културе и линије развоја који су успостављени у западној Европи током претходних векова. Каролиншка династија подржала је цветање интелектуалног живота са краљевским ресурсима. Каролиншко краљевство је подржавало овај интелектуални раст из два разлога: општее процењивање трагања за знањем и жељу да правилно стандардизује верски живот и молитву.
Организација
[уреди | уреди извор]Средњевековни научник је, користећи Либер глосарум, могао да потражи значење појединачних речи и пронађе бројне синониме. Такав научник је такође био у могућности да проучава информације о одређеној теми. Већина примерака Либер глосарума организовано је на стотине страница, од којих свака садржи више од 40 редова писаног текста. Свака колумна садржи алфабетске уносе појединачних речи и њихове дефиниције.
Познати манускрипти
[уреди | уреди извор]Познати примерци Либер глосарума су углавном расути по Француској и Немачкој.[3][4]
Потпуна копија рукописа налази се у Паризу. Један двострани рукописни лист се одржава на колеџу Дартмут (енгл. Dartmouth College).[5]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Бисцхофф, Бернард. Латин Палеограпхy. Превод: Даибхи о Цроинин; Давид Ганз. Цамбридге Университy Пресс. стр. 106.
- ^ МцКиттерицк, Росамонд Тхе Франкисх Кингдомс Ундер тхе Царолингианс, 751-987. Лондон: Лонгман, 1983. пп. 140–168.
- ^ Хугло, Мицхел. "Лес Артс Либерауx Данс Ле ‘Либер Глоссарум’" ин Сцрипториум. 2001. Но. 1. пп. 3–33.
- ^ Гоетз, Георг. Дер Либер Глоссарум. Леипзиг: С. Хирзел, 1891.
- ^ Либер Глоссарум. Сингле леаф оф а Царолингиан глоссарy, ца. 825
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Нормативна контрола: Државне |
|---|
