Лидија Амиџић

Лидија Амиџић
Место рођења	Приштина  СФРЈ

Лидија Амиџић (Приштина, 26. мај 1957) српски је редовни професор и ботаничар. Аутор је бројних научних радова и стручних уџбеника.

Биографија

Лидија је рођена као најстарија кћерка у породици Ђорђевић. У Приштини је завршила основну школу и гимназују, где и уписује основне студије на Природно-математичком факултету Универзитета у Приштини, одсек за Биологију, 1976-1981. Магистарске студије завршава у периоду 1985-1988. на Природно-математичком факултету, Универзитета у Београду, Катедре за биологију. Докторску дисертацију је одбранила 1996. на Биолошком факултету Универзитета у Београду.

Каријера

Први професионални ангажман је имала као асистент на Одсеку за биологију Природно-математичког факултета Универзитета у Приштини у периоду 1982-1988. На истом факултету постаје доцент 1986. где се на тој позицији задржава све до 1999. године и НАТО агресије на СРЈ. Од 1999 до 2004 предаје као ванредни професор на горе наведеном факултету, у том тренутку, измештеном у Косовској Митровици.

Од 1994. до 1999. године радила је и као стручни саветник и шеф Радне јединице у Приштини Завода за заштиту природе Србије, затим постаје помоћник директора и руководилац Сектора за биодиверзитет. На тој позицији се задржава до 2000. године, када је постављена за директора Завода за заштиту природе Србије.

За време њеног мандата, до 2008. проглашени су паркови природе:

• Голија,
• Камараш,
• Шарган-Мокра Гора,
• Јегричка,
• Стара Тиса код Бисерног острва;

резервати природе:

• Слано Копово,
• Венерина Падина,
• Багремара

и предели изузетних одлика:

• Овчарско кабларска клисура,
• Велико ратно острво,
• Космај,
• Авала,
• Власина.

Од 2008. до 2012. године предаје као ванредни професор на Факултету за примењену екологију Футура Универзитета Сингидунум. На истом универзитету 2012. године добија звање редовног професора. Од 2016. до 2019. предаје на Факултету за екологију и заштиту животне средине Универзитета Унион - Никола Тесла. Тренутно је редован професор на Универзитету Сингидунум.

Дела

• L. Амиџић, Одрживо управљање водним ресурсима, Универзитет Сингидунум, 2021
• L. Амиџић, Очување биодиверзитета, Универзитет Сингидунум, 2020
• L. Амиџић, M. Вујчић-Тркуља, Ецо-Басед Манагемент ин Протецтед Урбан Ареас. Ин: Леал Филхо W., Азул А., Брандли L., Öзуyар П., Wалл Т. (едс) Зеро Хунгер. Енцyцлопедиа оф тхе УН Сустаинабле Девелопмент Гоалс., Спрингер, Цхам, 2020
• L. Амиџић, Ин: Амиџић, L., Красуља, С., Белиј, С. (Едс). Заштићена природна добра Србије., Завод за заштиту природе Србије, 2017
• L. Амиџић, Флора, Вегетација, Биодиверзитет, Заштита природе. Ин: Рогановић, V. (Ед): Лексикони националних паркова Србије – Шар-планина, ЈП Службени гласник, ЈП Национални парк Шар-планина, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, 2016
• L. Амиџић, Флора, Вегетација, Биодиверзитет, Заштита природе. Ин: Рогановић, V. (Ед): Лексикони националних паркова Србије – Тара, ЈП Службени гласник, ЈП Национални парк Тара, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, 2015
• L. Амиџић, Заштита природе. Ин: Рогановић, V. (Ед): Лексикони националних паркова Србије – Копаоник, ЈП Службени гласник, ЈП Национални парк Копаоник, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, 2015
• L. Амиџић, Заштита природе. Ин: Рогановић, V. (Ед): Лексикони националних паркова Србије – Ђердап., ЈП Службени гласник, ЈП Национални парк Ђердап, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, 2015
• L. Амиџић, Биогеографија, Независни универзитет, Еколошки факултет Бања Лука, 2015
• L. Амиџић, Биолошка разноврсност и конзервациона биологија, Универзитет Сингидунум, Факултет за примењену екологију Футура, 2015
• L. Амиџић, Ливаде и пашњаци: 159 - 168; Биљни свет: 168-180. Ин: Челиковић, Б. & Кнежевић, M. (Едс): Рудник – шапат висина, Службени гласник, 2014
• L. Амиџић, Биолошка разноврсност, Универзитет Сингидунум, Факултет за примењену екологију Футура, 2014
• D. Миловановић, L. Амиџић, С. Кнежевић, Н. Бањац, Р. Спасић, M. Кличковић, А. Маран, Геонаслеђе Парка пророде „Шарган-Мокра Гора“, Парк пророде Мокра Гора, Фонд за заштиту животне средине, 2011
• L. Амиџић, Ин: Мијовић, А., Белиј, С., Красуља, С. (Едс). Заштићена природна добра Србије, Министарство животне средине, рударства и просторног планирања Републике Србије, Завод за заштиту природе Србије, 2011
• L. Амиџић, Водич за управљаче заштићеним подручјима, Министарство заштите животне средине, рударства и енергетике, ГреенЛимес, Универзитет Сингидунум, Факултет за примењену екологију Футура, 2011
• L. Амиџић, Ин: Секулић, Н., Шинжар-Секулић, Ј. (Едс.): ЕМЕРАЛД еколошка мрежа у Србији, Министарство животне средине и просторног планирања Републике Србије, Завод за заштиту природе Србије, 2010
• L. Амиџић, Проклетије. Ин: Јовановић, С. (Ед): УНЕСЦО у Србији: 430-442, Православна реч, 2007
• L. Амиџић, Шар-планина. Ин: Јовановић, С. (Ед): УНЕСЦО у Србији: 474-484, Православна реч, 2007
• L. Амиџић, Ин: Амиџић, L., Красуља, С., Белиј, С. (Едс). Заштићена природна добра Србије, Министарство заштите животне средине Републике Србије, Завод за заштиту природе Србије, 2007
• L. Амиџић, Ин Стевановић, V. (Ед.): Сербиа анд Монтенегро - Сербиа. Ин: Андерсон, С., Кушик, Т., Рудолф, Е. (Едс.): Импортант Плант Ареас ин Цантрал анд Еастерн Еуропе - Приоритy Ситес фор Плант Цонсерватион., Плантлифе Интернатионала Еуропа - Тхе Wилд Плант Цонсерватион Цхаритy, 2005
• L. Амиџић, З. Јарић, Н. Јововић, Будући национални парк Проклетије: 403-453. Ин: Амиџић, L., Јанковић, M.M. & Јакшић, П. (Едс): Метохијске Проклетије – природна и културна баштина, Завод за заштиту природе Србије, 2003
• L. Амиџић, Високопланинска вегетација: 211-221. Ин: Амиџић, L., Јанковић, M.M. & Јакшић, П. (Едс): Метохијске Проклетије – природна и културна баштина, Завод за заштиту природе Србије, 2003
• M. Јанковић, L. Амиџић, Зона борбе бора кривуља: 207-211. Ин: Амиџић, L., Јанковић, M.M. & Јакшић, П. (Едс.): Метохијске Проклетије – природна и културна баштина, Завод за заштиту природе Србије, 2003
• L. Амиџић, Б. Пањковић, Васкуларна флора: 149-178. Ин: Амиџић, L., Јанковић, M.M. & Јакшић, П. (Едс): Метохијске Проклетије – природна и културна баштина, Завод за заштиту природе Србије, 2003
• M. Јевтовић, L. Амиџић, З. Булић, M. Веуровић, С. Глигоријевић, Б. Златковић, Р. Јевђовић, Ј. Мијатовић, Н. Пенезић, M. Церовић, Зелена ризница, Задужбина Андрејевић, 2001
• L. Амиџић, Привидна смрт – стратегија опстанка, Задужбина Андејевић, 2000
• L. Амиџић, С. Дражић, M. Костић, С. Максимовић, Р. Мандић, Н. Менковић, Б. Пањковић, V. Попов, D. Радановић, Ђ. Роки, D. Секуловић, Б. Степановић, С. Тасић, Стратегија заштите лековитог биља Србије, Институт за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“, Завод за заштиту природе Србије, Министарство заштите животне средине Републике Србије, 1999
• З. Кривошеј, L. Амиџић, Драба силиqуоса Биеб.: 336-338. Ин: Стевановић, V. (Ед). Црвена књига флоре Србије 1. Ишчезли и крајње угрожени таксони, Министарство за животну средину Републике Србије, Биолошки факултет Универзитета у Београду, Завод за заштиту природе Републике Србије, 1999
• V. Ранђеловић, L. Амиџић, Цолихицум мацедоницум Кош.: 186-187. Ин: Стевановић, V. (Ед). Црвена књига флоре Србије 1. Ишчезли и крајње угрожени таксони, Министарство за животну средину Републике Србије, Биолошки факултет Универзитета у Београду, Завод за заштиту природе Републике Србије, 1999
• L. Амиџић, З. Кривошеј, Лоиселеуриа процумбенс (L.) Десв.: 195-196; Саxифрага царпатица Стернб: 230-231; Драба силиqуоса Биеб.: 336-338; Фритиллариа мацедоница Борн м.: 338-339.Ин: Стевановић, V. (Ед) : Црвена књига флоре Србије 1. Ишчезли и крајње угрожени таксони., Министарство за животну средину Републике Србије, Биолошки факултет Универзитета у Београду, Завод за заштиту природе Републике Србије, 1999