Лињак
| Linjak | |
|---|---|
| |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Actinopterygii |
| Red: | Cypriniformes |
| Porodica: | Cyprinidae |
| Potporodica: | Leuciscinae |
| Rod: | Tinca Cuvier, 1816[2] |
| Vrsta: | T. tinca
|
| Binomno ime | |
| Tinca tinca | |
| Sinonimi | |
| |
Лињак, лињ или линис (лат. Tinca tinca), је риба из породице шарана. Насељава наше као и воде скоро цијеле Европе, а пренијет је и у Сјеверну Америку, Сардинију, Аустралију и Нови Зеланд.[3] Лињак нормално насељава слатководен хабитате са спорим протоком воде, посебно језера и низијске токове река.[4][5] Пошто воли топлију воду сјеверни дијелови Скандинавије и бившег Совјетског Савеза му и нису баш привлачни. По овоме се чини да га има доста у нашим водама али је права слика нешто другачија.
Таксономија
[уреди | уреди извор]Лињак је раније био класификован у потпородицу Леуцисцинае са другим евроазијским гавицама, али новије филогенетске студије су потврдиле да припада сопственој породици Тинцидае.[6][7]
Екологија
[уреди | уреди извор]
Најчешће се лињак налази у мирним водама са глиненом или блатном подлогом и обилном вегетацијом.[8] Ова врста је ретка у чистим водама преко камените подлоге, и потпуно је одсутна из брзих токова. Толерише воду са ниском концентрацијом кисеоника,[3] те се налази у водама где чак ни шаран не може да преживи.[8]
Лињак се углавном ноћу храни, са преференцијом за животиње, као што су биљни комарци, на дну еутрофних вода,[9] пужеви и шкољке реда Pisidium у водама са бујном вегетацијом.[8][10]
Налажење
[уреди | уреди извор]Лињак је налик на већину шаранских риба, а и члан је те најбројније фамилије. Као једини представник истоименог рода, заступљеног у целој Европи, пронашао је завидно мјесто и на трпези. Тијело му је релативно здепасто и издужено, покривено густим слојем слузи, па кажу да је "мастан" као сом. Са њим има још једну сличност, а то су бркови, али само један пар. Сва пераја су обла, с тим да су већа и дебља код мужјака и представљају карактер за распознавање полова. На први поглед се чини да уопште нема крљушти, али оне су ситне и дубоко усађене у кожне наборе. Иако је незахвалан за чишћење, то ће те најлакше обавити уз помоћ дудове коре, или уз мало сирћета у води. Уста су му терминална, на горе усјечена, што је у вези са начином исхране. Међутим, оно по чему се одмах разликује од других риба је његова боја "мочварно" зелена (тамна) основа са златним сјајем на боковима и жућкаста на трбуху, чине га препознатљивим. Боја је у директној зависности од средине у којој живи, те су и варирања велика.
Лињак је (глобално) становник стајаћих и споротекућих вода: бара, језера, нижих дијелова ријеке, мртваја, рукаваца,... Посебно воли блато и глиновиту подлогу са густом вегетацијом. Може да преживи у водама у којима скоро нема кисеоника или неко време да живи изван ње, да поднесе високе љетње и ниске зимске температуре и да се закопава у муљ. Све ово чини лињака неосетљивим на физичке воде, па зато и може да настани мале, зарасле базене у којима би многе друге рибе угинуле.
Размножавање
[уреди | уреди извор]Мријести се у плитким водама, у касно прољеће и рано љето (од маја до августа). Ситну и љепљиву икру одлазе на плитка мјеста, водене биљке и само дно, при температури од 20 °Ц. Мала зелена јаја излегу се за шест до осам дана у ларве, које поседују љепљиву жлијезду којом се прилијепе за листове биљака и тако остају још неколико дана. Када апсорбују жуманце јајета почињу активно да се хране зоопланктоном, планктонским ларвама ракова и инсеката, црвима и другим сићушним животињама које чине фауну дна. Интензивно се храни само љети, а при температури од 4 °Ц престаје да се храни. Тада се закопава и прелази у зимски сан, као и друге шаранске врсте. При наглом загријавању воде, физиолошке функције организма бивају му поремећене. У тим случајевима прекида са храњењем, леже на дно и мирује, у виду љетњег сна. Полну зрелост достиже у трећој или четвртој години живота, при дужини од 20 cm. Иако мужјаци сазријевају раније од женки, брзина раста је у корист женки. Максимална дужина је 70 cm и тежина 8 kg. Крупнији примјерци су уобичајени само за рибњаке, док се у осталим водама капиталцима сматрају и примјерци од 2kg. Веома је цијењен у исхрани, јер има бијело, сочно и укусно месо и узгаја се као додатни принос у шаранским рибњацима. Због квалитетног меса цијене га и спортски риболовци нарочито у Западној Европи.[11]
Најбоље се лови на ларве комарца.
Будућност опстанка
[уреди | уреди извор]Поред велике плодности, 300.000 до 400.000 комада икре, са животним вијеком од 10 година, природна репродукција је смањена и одвија се само под одговарајућим условима. Иако се смањење бројности популације не уочава захваљујући интензивном узгоју у рибњацима, велики проблем је нестајање плавних, мочварних подручја која иначе чине природна плодишта и погодна мјеста за мријест свих риба. У Централној Европи је због комерцијалних разлога величина улова ограничена уз затворене сезоне за риболов, а узгој, којим се баве риболовни клубови, доприноси његовој садашњој дистрибуцији и бројности. Заштита лињака, као и других риба, везана је за заштиту нижих дијелова река, проширивања обалске вегетације и повезивање рукаваца са главним током. Код нас је планом и програмом предвиђена његова реинтродукција, поновно уношење у водене екосистеме, и то првенствено на заштићеним природним добрима. На тај начин може се помоћи овој врсти да буде мање угрожена и зависна од вештачког узгоја.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Фреyхоф, Ј.; Коттелат, M. (2017). „Тинца тинца”. ИУЦН Ред Лист оф Тхреатенед Специес. Версион 2020.1. Интернатионал Унион фор Цонсерватион оф Натуре. Приступљено 27. 4. 2020.
- ^ Есцхмеyер, W. Н.; Р. Фрицке & Р. ван дер Лаан (ур.). „{{{1}}} специес.”. Цаталог оф Фисхес. Цалифорниа Ацадемy оф Сциенцес. Приступљено 27. 11. 2020.
- ^ а б Фроесе, Раинер; Паулy, Даниел; ур. (2007). Тинца тинца” на FishBase-у. [верзија на датум: 5 2007]
- ^ Б. Wхиттон (1982). Риверс, Лакес анд Марсхес. стр. 163.. Ходдер & Стаугхтон, Лондон.
- ^ „Тенцх”. БадАнглинг (на језику: енглески). Приступљено 2018-07-06.
- ^ Сцхöнхутх, Сусана; Вукић, Јасна; Шанда, Радек; Yанг, Леи; Маyден, Рицхард L. (2018-10-01). „Пхyлогенетиц релатионсхипс анд цлассифицатион оф тхе Холарцтиц фамилy Леуцисцидае (Цyприниформес: Цyприноидеи)”. Молецулар Пхyлогенетицс анд Еволутион (на језику: енглески). 127: 781—799. ИССН 1055-7903. ПМИД 29913311. С2ЦИД 49292104. дои:10.1016/ј.yмпев.2018.06.026.
- ^ „Ордер ЦYПРИНИФОРМЕС: Фамилиес ЛЕПТОБАРБИДАЕ, XЕНОЦYПРИДИДАЕ анд ТИНЦИДАЕ”. Тхе ЕТYФисх Пројецт (на језику: енглески). 2018-10-17. Архивирано из оригинала 01. 02. 2022. г. Приступљено 2020-11-27.
- ^ а б в А. Ф. Магри МацМахон (1946). Фисхлоре. стр. 156—158.. Пелицан Боокс.
- ^ Перроw, M. Р. „Фацторс аффецтинг тхе хабитат селецтион оф тенцх ин а схаллоw еутропхиц лаке”. Јоурнал оф Фисх Биологy. 48 (5): 859—870. дои:10.1111/ј.1095-8649.1996.тб01481.x.
- ^ Бронмарк, C. (1994). „Еффецтс оф Тенцх анд Перцх он Интерацтионс ин а Фресхwатер, Бентхиц Фоод Цхаин”. Ецологy. 75 (6): 1818. ЈСТОР 1939640. дои:10.2307/1939640.
- ^ Дицк Миллс (2000). Ундерстандинг Цолдwатер Фисх. стр. 106.. Интерпет Публисхинг. ISBN 1-903098-10-6
Литература
[уреди | уреди извор]- Рицхард ван дер Лаан; Wиллиам Н. Есцхмеyер; Роналд Фрицке (2014). „Фамилy-гроуп намес оф Рецент фисхес”. Зоотаxа. 3882 (2): 001—230.
- Ј. С. Нелсон; Т. C. Гранде; M. V. Х. Wилсон (2016). Фисхес оф тхе Wорлд (5тх изд.). Wилеy. стр. 181—186. ИСБН 978-1-118-34233-6. Архивирано из оригинала 08. 04. 2019. г. Приступљено 21. 05. 2023.
- Дору, БĂНĂДУЦ (2019). „ХАБИТАТ ЦХАНГЕС ИМПАЦТ ОН ФИСХ ФАУНА ‒ СЦОРЕИ ДАМ ЛАКЕ СТУДY ЦАСЕ (ОЛТ РИВЕР, ДАНУБЕ БАСИН)”. 12 (1): 63.
- Есцхмеyер, W. Н.; Р. Фрицке & Р. ван дер Лаан (ур.). „{{{1}}} специес.”. Цаталог оф Фисхес. Цалифорниа Ацадемy оф Сциенцес. Приступљено 27. 11. 2020.
- Есцхмеyер, W. Н.; Р. Фрицке & Р. ван дер Лаан (ур.). „{{{1}}} специес.”. Цаталог оф Фисхес. Цалифорниа Ацадемy оф Сциенцес. Приступљено 27. 11. 2020.
- Фроесе, Раинер; Паулy, Даниел; ур. (2015). "Цyпринидае" на Фиш бејсу. [верзија на датум: Јулy 2015]
- Есцхмеyер, W.Н.; Фонг, Ј.D. (2015). „Специес бy фамилy/субфамилy”. Цаталог оф Фисхес. Цалифорниа Ацадемy оф Сциенце. Приступљено 2. 7. 2015.
- „Фисхбасе-Цатлоцарпио-сиаменсис”.
- Нелсон, Јосепх (2006). Фисхес оф тхе Wорлд. Цхицхестер: Јохн Wилеy & Сонс. ИСБН 0-471-25031-7.
- Моргадо-Сантос, Мигуел; Царона, Сара; Виценте, Луíс; Цолларес-Переира, Мариа Јоãо (2017). „Фирст емпирицал евиденце оф натураллy оццурринг андрогенесис ин вертебратес”. Роyал Социетy Опен Сциенце. 4 (5): 170200. Бибцоде:2017РСОС....470200М. ПМЦ 5451830
. ПМИД 28573029. дои:10.1098/рсос.170200 . - МацМахон, Алеxандер Францис Магри (1946). Фисхлоре: Бритисх Фресхwатер Фисхес. Пелицан Боокс. 161. Пенгуин Боокс. стр. 149—152.
- Гулф Статес Марине Фисхериес Цоммиссион (3. 8. 2005). „Цyпринус царпио (Линнаеус, 1758)”. Архивирано из оригинала 18. 8. 2007. г. Приступљено 3. 5. 2007.
- Флорида Фисх анд Wилдлифе Цонсерватион Цоммиссион (2006). „Еxотиц Фресхwатер Фисхес”. Архивирано из оригинала 8. 2. 2007. г. Приступљено 5. 3. 2007.
- Петерсон, Доуглас; Пеарсон, Јамес; Симпсон, Wиллиам (2022-05-30). „Еффецтс оф цоммон царп он wатер qуалитy анд субмергед вегетатион: ресултс фром а схорт-терм месоцосм еxперимент ин ан артифициал wетланд”. Марине анд Фресхwатер Ресеарцх. 73 (7): 973—994. ИССН 1323-1650. дои:10.1071/мф22008 .
- Манкад, Адити; Зханг, Аиронг; Цартер, Луцy; Цурноцк, Маттхеw (март 2022). „А патх аналyсис оф царп биоцонтрол: еффецт оф аттитудес, нормс, анд емотион он аццептанце”. Биологицал Инвасионс (на језику: енглески). 24 (3): 709—723. ИССН 1387-3547. дои:10.1007/с10530-021-02679-1.
- Килверт, Ницк; Тхомас, Керрин (1. 5. 2016). „Херпес вирус то бе усед ин фигхт агаинст царп ин Мурраy Ривер, Цхристопхер Пyне саyс”. АБЦ Неwс. Аустралиан Броадцастинг Цорпоратион. Архивирано из оригинала 5. 5. 2016. г.
- „Царп херпесвирус”. Манагинг Wатер Ецосyстемс - ЦСИРО. 2018-04-26. Приступљено 2020-11-09.
- Минтрам, Кате С.; Оостерхоут, Цоцк; Лигхтен, Јацкие (2020-10-14). Кнутие, Сарах, ур. „Генетиц вариатион ин ресистанце анд хигх фецундитy импеде вирал биоцонтрол оф инвасиве фисх”. Јоурнал оф Апплиед Ецологy. Wилеy. 58: 148—157. ИССН 0021-8901. дои:10.1111/1365-2664.13762 .
- Риехл, Р.; Баенсцх, Х. (1996). Аqуариум Атлас Волуме 1. Воyагеур Пресс. стр. 410.
- Хелфман, Гене С.; Цоллетте, Бруце Б.; Фацеy, Доуглас Е. (1997). Тхе диверситy оф фисхес. Малден, Масс: Блацкwелл Сциенце. стр. 228. ИСБН 978-0-86542-256-8. ОЦЛЦ 299475257.
- Де Грааф, Мартин; Мегенс, Хендрик-Јан; Самалло, Јоханнис; Сиббинг, Фердинанд А. (2007). „Еволутионарy оригин оф Лаке Тана'с (Етхиопиа) смалл Барбус специес: Индицатионс оф рапид ецологицал дивергенце анд специатион”. Анимал Биологy. 57: 39—48. дои:10.1163/157075607780002069.
- Хе, Схунпинг; Маyден, Рицхард L.; Wанг, Xузхенг; Wанг, Wеи; Танг, Кевин L.; Цхен, Wеи-Јен; Цхен, Yиyу (2008). „Молецулар пхyлогенетицс оф тхе фамилy Цyпринидае (Ацтиноптерyгии: Цyприниформес) ас евиденцед бy сеqуенце вариатион ин тхе фирст интрон оф С7 рибосомал протеин-цодинг гене: Фуртхер евиденце фром а нуцлеар гене оф тхе сyстематиц цхаос ин тхе фамилy” (ПДФ). Молецулар Пхyлогенетицс анд Еволутион. 46 (3): 818—29. ПМИД 18203625. дои:10.1016/ј.yмпев.2007.06.001. Архивирано (ПДФ) из оригинала 2011-08-11. г.
- Хе, Схунпинг; Гу, Xун; Маyден, Рицхард L.; Цхен, Wеи-Јен; Цонwаy, Кевин W.; Цхен, Yиyу (2008). „Пхyлогенетиц поситион оф тхе енигматиц генус Псилорхyнцхус (Остариопхyси: Цyприниформес): Евиденце фром тхе митоцхондриал геноме” (ПДФ). Молецулар Пхyлогенетицс анд Еволутион. 47 (1): 419—25. ПМИД 18053751. дои:10.1016/ј.yмпев.2007.10.012. Архивирано (ПДФ) из оригинала 2020-07-29. г.
