Љубомир Цуцуловски
Љубомир Цуцуловски | |
---|---|
Датум рођења | 1. септембар 1948. |
Место рођења | Битољ ФНР Југославија |
Љубомир Цуцуловски (1. септембар 1948, Битољ, ФНР Југославија) је македонски филозоф и ангажовани интелектуалац. Дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Скопљу на тему Извори Бергсонове теорије сазнања. Магистрирао је 1982. године на тему Религија и морал, стекавши научно звање магистар социолошких наука. Свој докторски рад Карл Маркс: Рађање историјског материјализма (1841-1848) одбранио је 1992. године, постајући доктор филозофских наука.
Наставна и научна каријера
[уреди | уреди извор]У периоду 1973-1975 године радио је као асистент на Институту за Социолошка и политичко-правна истраживања у Скопљу. Од 1975 године, па све до данас, ради на Институту за филозофију при Филозофском факултету у Скопљу. Као асистент радио је до 1982 године, када је изабран за универзитетског предавача. У звању доцент изабран је 1992 године; 2000 године изабран је у звању редовног професора. Звање professor ordinarius стекао је 2007. У својој униврзитетској каријери држао је наставу и семинарске часове из више предмета, поред осталих и по предмету Историја марксизма. Сада држи наставу и семинарске часове по следећим предметима: Теорије о религији, Филозофија религије и Увод у филозофију.
Центар његових филозофских интересовања представљају проблеми непосредно повезани са метафизичким питањима о Бог и његовој природи, о његовом постојану, о могучности његовог сазнања, као и питање постојања Доброг и Злог, под претпотавком да је добри и праведни Бог створио свет, сматрајући да је, можда, проблем теодикеје кључни проблем како у теологији, тако и у филозофији религије уопште. На плану социјалне филозофије близак је Марксовим анализама и сазнањима о структури и функционирању капитализма. У том контексту, посебно је заинтересован за различите облике људског отуђења, вршећи критику глобализације, схваћене као вестернизација, односно као американизација, процес који редуцира све културе и све људске вредности на само један облик - амерички.
Значајније функције на универзитету
[уреди | уреди извор]Два мандата (1999-2005) био је руководилац Института за филозофију на Филозофском факултету - Скопје. За председника Универзитетског сената Универзитета Св. Кирил и Методиј изабран је 2000 године.
Научна и публицистичка делатност
[уреди | уреди извор]Учествовао је у више научних пројеката, углавном емпиријске природе. Објавио је више од 600 текстова у научној и стручној периодици, као и у бројним магазинима и дневној штампи. Део њргових текстова објављен је на бугарском, хрватском и српском језику. Основне теме његових теоријских анализа су савремена друштвена и политичка стања како умакедонском друштву, тако и у свету уопште. Био је члан више југословенских редакција, између којих: Марксизам у свету (Београд) и Социјализам у свету (Београд). Данас је члан редакцијског одбора Нови Пламен и члан редакције часописа Филозофија, који излази у издању Филозофског друштва Македоније.
Објављене књиге
[уреди | уреди извор]- Марксов концепт човека, рада и отуђења, Скопје, 1981;
- Сведоштва и коментари, Скопје, 1999, [1][мртва веза][2][мртва веза]
- Разне приче, Скопје, 2002 [3][мртва веза];
- Политичке приче, Скопје, 2002 [4][мртва веза];
- Марксова антрополошка критика капитала, Скопје, 2007. [5][мртва веза]
- Роман у једној ноћи, ВиГ Зеница, Скопје, 2011.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]