Пређи на садржај

Логички оператор

С Википедије, слободне енциклопедије
Хасеов дијаграм логичких оператора.[1][2][3]

У логици, логички оператор (који се назива и логички конектор, реченични везник или реченични оператор) је логичка константа.[4] За повезивање логичких формула могу се користити везници. На пример, у синтакси пропозиционе логике,[5][6][7][8][9] бинарни конектив се може користити за спајање две атомске формуле и ,[10] представља комплексну формулу .

Уобичајени везници укључују негацију, дисјункцију, коњункцију, импликацију и еквивалентност. У стандардним системима класичне логике, ови спојеви се тумаче као функције истине, иако добијају низ алтернативних тумачења у некласичној логици.[11] Њихова класична тумачења су слична значењу израза природног језика као што су „не“, „или“, „и“ и „ако“, али нису идентични. Неподударности између конекција природног језика и оних класичне логике мотивисале су некласичне приступе значењу природног језика, као и приступе који спајају класичну композициону семантику са робусном прагматиком.[12][13][14]

Логички оператор је сличан, али није еквивалентан синтакси која се обично користи у програмским језицима, која се зове условни оператор.[15]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Биркхофф, Гарретт (1948), Латтице Тхеорy (Ревисед изд.), Америцан Матхематицал Социетy 
  2. ^ Вогт, Хенри Густаве (1895), Леçонс сур ла рéсолутион алгéбриqуе дес éqуатионс, Нонy, стр. 91 
  3. ^ Ривал, Иван (1985), „Тхе диаграм”, Ур.: Ривал, Иван, Грапхс анд Ордер: Тхе Роле оф Грапхс ин тхе Тхеорy оф Ордеред Сетс анд Итс Апплицатионс, Процеедингс оф тхе НАТО Адванцед Студy Институте хелд ин Банфф, Маy 18–31, 1984, НАТО Адванцед Сциенце Институтес Сериес C: Матхематицал анд Пхyсицал Сциенцес, 147, Реидел, Дордрецхт, стр. 103—133, МР 818494 
  4. ^ Пеацоцке, Цхристопхер (6. 5. 1976). „Wхат ис а Логицал Цонстант?”. Тхе Јоурнал оф Пхилосопхy. 73 (9): 221—240. ЈСТОР 2025420. дои:10.2307/2025420. Приступљено 12. 1. 2022. 
  5. ^ „Пропоситионал Логиц | Интернет Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy” (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-22. 
  6. ^ Франкс, Цуртис (2023), „Пропоситионал Логиц”, Ур.: Залта, Едwард Н.; Ноделман, Ури, Тхе Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy (Фалл 2023 изд.), Метапхyсицс Ресеарцх Лаб, Станфорд Университy, Приступљено 2024-03-22 
  7. ^ Wеисстеин, Ериц W. „Пропоситионал Цалцулус”. матхwорлд.wолфрам.цом (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-22. 
  8. ^ Бěлохлáвек, Радим; Даубен, Јосепх Wаррен; Клир, Георге Ј. (2017). Фуззy логиц анд матхематицс: а хисторицал перспецтиве. Неw Yорк, НY, Унитед Статес оф Америца: Оxфорд Университy Пресс. стр. 463. ИСБН 978-0-19-020001-5. 
  9. ^ Манзано, Марíа (2005). Еxтенсионс оф фирст ордер логиц. Цамбридге трацтс ин тхеоретицал цомпутер сциенце (Дигиталлy принтед фирст папербацк версион изд.). Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. стр. 180. ИСБН 978-0-521-35435-6. 
  10. ^ Ходгес, Wилфрид (1997). А Схортер Модел Тхеорy. Цамбридге Университy Пресс. стр. 11–14. ИСБН 0-521-58713-1. 
  11. ^ Бургесс, Јохн П. (2009). Пхилосопхицал Логиц. Принцетон Университy Пресс. стр. вии—виии. ИСБН 978-0-691-13789-6. 
  12. ^ Леwис, Давид (децембар 1970). „Генерал Семантицс”. Сyнтхесе (на језику: енглески). 22 (1/2): 18—67. С2ЦИД 14877324. дои:10.1007/БФ00413598. 
  13. ^ Сетх Yалцин (2014). „Семантицс анд метасемантицс ин тхе цонтеxт оф генеративе граммар”. Ур.: Алеxис Бургесс; Бретт Схерман. Метасемантицс: неw ессаyс он тхе фоундатионс оф меанинг. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 9780199669592. 
  14. ^ Борг, Емма (2004). Минимал семантицс. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0199206926. 
  15. ^ Цогwхеел. „Wхат ис тхе дифференце бетwеен логицал анд цондитионал /оператор/”. Стацк Оверфлоw. Приступљено 9. 4. 2015. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]