Пређи на садржај

МИПС

С Википедије, слободне енциклопедије

МИПС је скраћеница од енглеског израза Mилионс оф Iнструцтионс Пер Сецонд, што у преводу на српски језик значи милиони инструкција по секунди. То је један од најстаријих и уједно један од најварљивијих начина мерења перформанси процесора.

Употреба[уреди | уреди извор]

МИПС се оригинално употребљава да рачуна брзину, односно перформансе, процесора. Он представља пуко мерење броја извршених инструкција у јединици времена.

У 1970-тим, перформансе миникомпјутера су упоређиване кориштењем ВАX МИПС-а, гдје су брзине мерене упоређујући брзину мереног рачунара са ВАX 11/780 машином, која је обежена као "1МИПС" машина. Ова мера је називана и ВУП - VАX Унит оф Перформанце (ВАX-ова јединица перформанси), пошто је ова машина била готово еквивалентна у перформансама са ИБМ Сyстем/370 модел 158-3 машином, која је била широко прихваћена у рачунарској индустрији као 1МИПС машина.

Већина 8-битних и раних 16-битних микропроцесора су имали перформансе мерене у кИПС (хиљаде инструкција по секунди), што је једнако са 0,001 МИПС. Први микропроцесор опште намене, интел и8080 је радио на 640 кИПС-а. Интелов и8086, први 16-битни микропроцесор је радио на 800 кИПС-а. Први 32-битни ПЦ рачунари са процесором и80386 (популарни 386), радио је на отприлике 3 МИПС-а.

Критике[уреди | уреди извор]

Не треба се много замислити да би се нашле све критике МИПС-а. Број инструкција за одређени програм је потпуно зависан од програма и архитектуре инструкцијског сета (ИСА). Тако нпр. најпознатији програм "Хелло wорлд", када компајлирамо за ЦИСЦ архитектуру користи око 10 инструкција, док исти компајлиран за РИСЦ архитектуру користи око 20 инструкција. Уколико програм користи исту количину времена за извршење на оба процесора (и ЦИСЦ и РИСЦ), РИСЦ чип ће имати МИПС рејтинг два пута већи од ЦИСЦ чипа, чак иако оба чипа раде исту количину посла за исто време.

Да бисмо ово још мало поткријепили чињеницама, као илустрацију узећемо и најбаналнији пример сабирања два броја.

За микропроцесоре који су способни да оперишу са 3 операнда за аритметичке операције (ЦИСЦ архитектура), операција сабирања се своди на извршавање једне инструкције:

адд б,ц,а - сабери б и ц и стави вриједност у а

Друга архитектура, (неки хибрид) би ову операцију извршио у следећим корацима:

мове.w б,д0 - премести операнд б у податковни регистар д0
адд.w ц,д0 - сабери операнд ц са садржајем податковног регистра д0
мове.w д0,а - врати резултат у операнд а

Ако сада погледамо машину која је сва у РИСЦ архитектури, и која ће имати само две операције са меморијом: ЛОАД и СТОРЕ:

ЛОАД Б,рег1 - учитај оператор Б у регистар рег1
ЛОАД C,рег2 - учитај оператор C у регистар рег2
АДД рег1,рег2,рег3 - сабери садржаје регистара рег1 и рег2 и резултат врати у регистар рег3
СТОРЕ рег3,А - спреми садржај регистра рег3 у операнд А

Замислимо сада да имамо три оваква микропроцесора и да сваки од њих изврши то сабирање у истом временском интервалу. Као резултат добили би смо да први процесор има 1МИПС, други има 3МИПС-а а трећи 4МИПС-а. Наравно да ово ништа не говори о њиховој снази... Они су исти посао извршили у исто време, они су једнаке снаге.

Не треба се много замислити да се уз тренутну "збрку" која постоји у модерним архитектурама, где се стапају појмови ЦИСЦ и РИСЦ, апсолутно губи и сваки смисао рачунања перформанси процесора уз помоћ МИПС-а. У модерној литератури често се може наићи и на нове "дефиниције" појма МИПС: "МисИнформатион то Промоте Салес (Дезинформација за повећавање продаје)" или "Меанинглесс Индицатор оф Процессор Спеед (Безначајни индикатор процесорске брзине)".[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Хигх Перформанце Цомпутинг Бенцхмаркс" - Др M. Проберт

Такође погледајте[уреди | уреди извор]