Машина за чишћење памука
Машина за чишћење памука[1] (енгл. cotton gin, скраћеница од енглеских речи цоттон — памук и енгине — машина) је машина која брзо и лако раздваја памучна влакна од њиховог семена, омогућавајући много већу продуктивност од ручног одвајања памука.[2] Влакна се затим прерађују у разне памучне производе као што је калико, док се неоштећени памук углавном користи за текстиле попут оних од којих се прави одећа. Издвојено семе се може користити за узгај памука или за производњу памучног уља. Ова машина сматра се једним од проналазака који су променили свет.[1]
Много једноставнији уређај звани „чарка”,[1] са ручним ваљцима, користио се на Индијском потконтиненту од око 500. године, а затим и у другим регионима.[3] Индијски ваљак с пужним зупчаницима, изумљен негде око 16. века,[4] и према Лаквету, остао је практично непромењен до данас. Савремени механички памучни џин створио је амерички проналазач Ели Витни 1793, а патентирао га 1794. године.
Витнијев џин користио је комбинацију жичане решетке и малих жичаних кукица за провлачење памука, док су четке непрестано уклањале лабаве памучне длаке како би спречиле заглављивање. То је револуционирало индустрију памука у Сједињеним Државама, али је такође довело до пораста заступљености ропства на Америчком југу, јер се потражња за памучним радницима брзо повећавала. Стога је овај проналазак идентификован као нехотични фактор који је допринео избијању Америчког грађанског рата.[5] Савремени аутоматизовани памучни џинови користе вишеструке цилиндре и пиле за чишћење, и нуде далеко већу продуктивност од својих прекурзора на ручни погон.
Ели Витни је уз помоћ Катарине Грин изумео је свој памучни џин 1793. године. На овом пројекту почео је да ради након што се преселио у Џорџију у потрази за послом, с обзиром на то да су фармери настојали да учине узгоја памука профитабилнијим.
Историја
[уреди | уреди извор]Памучни џин са једним ваљком почео је да се користи у Индији до 5. века. Побољшање изумљено у Индији је џин са два ваљка, познат као „чурка” или „чарки”.[7]
Сврха
[уреди | уреди извор]Памучна влакна се производе у семенским махунама („зрнима”) биљке памука, где су влакна („линт”) у зрнима блиско испреплетена са семењем. Да би се влакна учинила употребљивима, семе и влакна морају прво бити одвојена, што је задатак који је претходно обављан ручно, при чему је производња памука захтевала многе сате потрошене на одвајање. Изумљени су многи једноставни уређаји за уклањање семена, али све до иновације машине за чишћење памука већина је захтевала значајну пажњу руковаоца и радили су само у малом обиму.
Први урђаји за чишћење памука
[уреди | уреди извор]Најранији уређаји за чишћење памука, звани „чарка”,[1] састојали су се од једног ваљка од гвожђа или дрвета и равног комада камена или дрвета. Најранији докази о справама за чишћење памука пронађени су на будистичким сликама у пећинама Ајанта у западној Индији. Потичу из петог века и приказују справу са једним ваљком.[3] Ове прве справе биле су тешке за употребу и захтевали су велику вештину. За избацивање семена из памука без уситњавања семена био је потребан уски ваљак. Дизајн је био сличан дизајну млинског камена, који се користио за млевење жита. Рана историја справа за чишћење памука је непотпуно разјашњена, јер су археолози за пронађене делове вероватно сматрали да су други алати.[3]
Између 12. и 14. века у Индији и Кини појавили су се механизми са два ваљка. Индијска двоваљчана верзија била је заступљена у читавој медитеранској трговини памуком до 16. века. Овај механички уређај се у неким областима покретан снагом воде.[8]
Мугулска Индија
[уреди | уреди извор]Механизам са ваљком с пужним зупчаницима, који је изумљен на Индијском потконтиненту током ране ере Делхијског султаната од 13. до 14. века, почео је да се користи у Могулском царству негде око 16. века,[9] и још увек се користи на индијском потконтиненту у данашње време.[3] Још једна новина, додавање дршке механизму, први пут се појавила негде током касног Делхијског султаната или раног Могулског царства.[10] Инкорпорација пужног зупчаника и ручке у ваљак механизма довела је до знатног проширења производње индијског памучног текстила током Мугулске ере.[11]
Према појединим извештајима, уз помоћ индијског механизма за чишћење памука (који је заправо пола машина а пола алат) један мушкарац и једна жена би могли да очисте 28 килограма памука дневно. Са модификованом Фобсовом верзијом, један мушкарац и дечак могли би да произведу 250 килограма дневно. Ако би се волови користили за погон 16 таквих машина, а рад неколико људи користио за њихово опслуживање, они су могли да обраде онолико памука за колико је раније било потребно 750 људи.[12]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Бехар, Сузи (2008). Велики проналасци - 100 проналазака који су променили наш свет. Београд: ИПС Медиа. стр. 56. ИСБН 978-86-7274-257-2.
- ^ Рое, Јосепх Wицкхам (1916), Енглисх анд Америцан Тоол Буилдерс, Неw Хавен, Цоннецтицут: Yале Университy Пресс, ЛЦЦН 16011753. Репринтед бy МцГраw-Хилл, Неw Yорк анд Лондон, 1926 (ЛЦЦН 27-24075); анд бy Линдсаy Публицатионс, Инц., Брадлеy, Иллиноис, (ISBN 978-0-917914-73-7).
- ^ а б в г Lakwete, 1–6.
- ^ Habib, Irfan (3. 2. 2018). Economic History of Medieval India, 1200-1500. Pearson Education India. ISBN 9788131727911 — преко Google Books.
- ^ Kelly, Martin. "Top Five Causes of the Civil War: Leading up to Secession and the Civil War" Архивирано на сајту Wayback Machine (22. август 2011). Абоут.цом. Ретриевед Марцх 14, 2011.
- ^ Лакwете, 182.
- ^ „Макинг Цоттон – Тхе Тоолс оф Тхе Траде”. Фифтеенеигхтyфоур – Ацадемиц Перспецтивес фром Цамбридге Университy Пресс. 2013-06-05. Приступљено 9. 9. 2018.
- ^ Бабер, Захеер (1996). Тхе Сциенце оф Емпире: Сциентифиц Кноwледге, Цивилизатион, анд Цолониал Руле ин Индиа. Албанy: Стате Университy оф Неw Yорк Пресс. стр. 57. ИСБН 0-7914-2919-9..
- ^ Ирфан Хабиб (2011), Ецономиц Хисторy оф Медиевал Индиа, 1200–1500, п. 53, Пеарсон Едуцатион
- ^ Ирфан Хабиб (2011), Ецономиц Хисторy оф Медиевал Индиа, 1200–1500, пп. 53–54, Пеарсон Едуцатион
- ^ Ирфан Хабиб (2011), Ецономиц Хисторy оф Медиевал Индиа, 1200–1500, п. 54, Пеарсон Едуцатион
- ^ Карл Марx (1867). Цхаптер 16: "Мацхинерy анд Ларге-Сцале Индустрy". Дас Капитал.
Литература
[уреди | уреди извор]- Лакwете, Ангела (2003). Инвентинг тхе Цоттон Гин: Мацхине анд Мyтх ин Антебеллум Америца. Балтиморе: Тхе Јохнс Хопкинс Университy Пресс. ИСБН 9780801873942.
- Турнер, Јосепх Аддисон (1865). Тхе Цоттон Плантер'с Мануал: Беинг а Цомпилатион оф Фацтс фром тхе Бест Аутхоритиес он тхе Цултуре оф Цоттон; Итс Натурал Хисторy, Цхемицал Аналyсис, Траде, анд Цонсумптион; анд Ембрацинг а Хисторy оф Цоттон анд тхе Цоттон Гин (на језику: енглески). Јудд. стр. 273.
- „Цоттон Цорпоратион оф Индиа”. цотцорп.орг.ин. Приступљено 2021-02-24.
- Стандардизед Балес оф Цоттон: Хеаринг, Севентиетх Цонгресс, Фирст Сессион, он С. 872, а Билл то Стандардизе Балес оф Цоттон анд Реqуиринг Сале оф Цоттон бy тхе Труе Нет Wеигхт оф Бале. Маy 16, 1928 (на језику: енглески). Унитед Статес Цонгресс Сенате Цоммиттее он Агрицултуре анд Форестрy. У.С. Говернмент Принтинг Оффице. 1928. стр. 100.
- Кумар, Р. Сентхил (2014-09-23). Процесс Манагемент ин Спиннинг (на језику: енглески). ЦРЦ Пресс. стр. 15, 16, 17. ИСБН 978-1-4822-0836-8.
- админ (2022-01-28). „Yарн рецоверy: Тхе Хе(арт) оф спиннинг”. Индиан Теxтиле Јоурнал (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-25.
- „Бале Опенер - ан овервиеw | СциенцеДирецт Топицс”. www.сциенцедирецт.цом. Приступљено 2023-06-25.
- Натионал Цоттон Цоунцил оф Америца, "У.С. Цоттон Бале Дименсионс Архивирано 6 октобар 2013 на сајту Wayback Machine"
- „Цоттон импортс маy рисе фоур фолд ас рецорд еxпортс деплете стоцкс”. Тхе Финанциал Еxпресс (на језику: енглески). 2012-09-21. Приступљено 2021-02-24.
- „Цоттон - Интернатионал Yеар оф Натурал Фибрес”. 2011-09-03. Архивирано из оригинала 2011-09-03. г. Приступљено 2021-02-24.
- „Меасурементс - Тхе Фарм Хуб - Теxтиле Еxцханге”. фармхуб.теxтилееxцханге.орг. Архивирано из оригинала 14. 05. 2021. г. Приступљено 2021-02-25.
- „Цонверсион фацторс”. www.цоттонгуиде.орг. Архивирано из оригинала 16. 04. 2022. г. Приступљено 2021-02-25.
- „У.С. Цоттон Фибер Цхарт - Бале Сизес”. Цоттон Инцорпоратед (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-25.
- „ИСО 8115:1986”. ИСО (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-25.
- „МЦX традерс цан сее цоттон прицес ин цандy тоо”. Бусинесс Стандард Индиа. Пресс Труст оф Индиа. 2017-04-09. Приступљено 2021-11-01.
- Вора, Рутам. „Цоттон траде маy соон хаве униформ унит оф меасуремент”. @бусинесслине (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-24.
- „Цоттон Рате, Тодаy'с Цоттон Прице ин Индиа: Цоттон Неwс он Ецономиц Тимес”. Тхе Ецономиц Тимес. Приступљено 2021-02-25.
- Акроyд, Х. Давид (2017-10-24). Агрицултуре анд Рурал Девелопмент Планнинг: А Процесс ин Транситион (на језику: енглески). Роутледге. стр. 260. ИСБН 978-1-351-96010-6.
- Колањикомбил, Матхеwс (2018). Тхе Субстратес: Фибрес, Yарн анд Фабрицс (на језику: енглески). Wоодхеад Публисхинг Индиа Пвт Лимитед. стр. 21. ИСБН 978-93-85059-90-2.
- Тхе Цлассифицатион оф Цоттон (на језику: енглески). Унитед Статес Агрицултурал Маркетинг Сервице Цоттон Дивисион. У.С. Департмент оф Агрицултуре. 1965. стр. 9.
- Моррис, Јохн; Wилкинсон, Ф. W. (1897). Тхе Елементс оф Цоттон Спиннинг (на језику: енглески). Лонгманс.
- „Хисторy | Абоут : Праттвилле, Алабама - ПраттвиллеАЛ.гов - Оффициал Сите оф тхе Цитy оф Праттвилле”. Цитy оф Праттвилле, Алабама (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-08.
- „Бајај Стеел Индустриес ЛТД – СИНЦЕ 1961” (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-08.
- Рецорд, Хисториц Америцан Енгинееринг. „Цонтинентал Гин Цомпанy, Праттвилле, Аутауга Цоунтy, АЛ”. www.лоц.гов (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-20.
- „Цонтинентал Гин Цомпанy, Праттвилле, Аутауга Цоунтy, АЛ”. Либрарy оф Цонгресс. Приступљено 2019-07-10.
- Блоод, Хенрy Амес (1860). Тхе Хисторy оф Темпле, Н. Х. (на језику: енглески). Г. C. Ранд & Аверy. ИСБН 978-0-608-33971-9.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Overview of a Cotton Gin – USDA site
- The Story of Cotton – National Cotton Council of America site
- National Cotton Ginners Association
- US Cotton Gin Industry – EH.Net Encyclopedia of Economic History
- Invention of Cotton Gin – eHistory.com
- Cotton: the fiber of life – includes a schematic diagram illustrating the seed removal process
- Video of manual cotton gin in operation via YouTube