Мала планета

Мала планета је астрономицал објецт у директној орбити око Сунца (или шире, било које звезде са планетарним системом) која није ни планета нити је ексклузивно класификована као комета.^[а] Пре 2006. године Међународна астрономска унија (ИАУ) званично је користила израз мала планета, али током састанка те године су рекласификоване мале планете и комете у патуљасте планете и мала тела Сунчевог система (енгл. small Solar System bodies - SSSB).^[1]

Мале планете могу бити патуљасте планете, астероиди, тројани, кентаури, објекти Којперовог појаса и други транс-нептунски објекти.^[2] Према подацима из 2019. године, орбите 794.832 мале планете су архивиране у Центару за мале планете, од којих је 541.128 добило сталне бројеве (за комплетан списак погледајте индекс).^[3]

Прва откривена мала планета била је Церес 1801. године. Израз мала планета коришћен је од 19. века за опис ових објеката.^[4] Израз планетоид се такође користи, посебно за веће (планетарне) објекте, попут оних које је Међународна астрономска унија (ИАУ) назвала патуљастим планетима од 2006. године.^[5]^[6] Историјски су појмови астероид, мала планета и планетоид били мање-више синонимни.^[5]^[7] Ова терминологија је постала компликованија открићем бројних мањих планета изван орбите Јупитера, посебно транс-нептунских објеката који се углавном не сматрају астероидима.^[7] Мала планета која отпушта гас може да буде двоструко класификована као комета.

Објекти се називају патуљастим планетима ако је њихова сопствена гравитација довољна да се постигне хидростатичка равнотежа и формира елипсоидни облик. Све остале мале планете и комете називају се малим телима Сунчевог система.^[1] ИАУ је изјавила да се још увек може употребљавати израз мала планета, али да се преферира термин мала тела Сунчевог система.^[8] Међутим, у сврху нумерирања и именовања, још увек се користи традиционално разликовање између мање планете и комете.

Популације

Познати објекти у близини земље, према подацима из јануара 2018.^[9]

Стотине хиљада малих планета откривено је у Сунчевом систему, а додатне хиљаде се откривају сваког месеца. Малопланетни центар је документовао преко 213 милиона посматрања и 794.832 мањих планета, од којих 541.128 довољно добро познате орбите да могу да добију сталне службене бројеве.^[3]^[10] Од тога, 21.922 имају службена имена.^[3] Према подацима од 19. маја 2019. године, најниже нумерисана неименована планета је (3708) 1974 ФВ1,^[11] а највиша нумерисана именована мала планета 543315 Асмакамари.^[12]

Постоје разноврсне широке популације малих планета:

Астероиди; традиционално су већина била тела у унутрашњем Сунчевом систему. [5]
- Астероиди у близини Земље, они чија их орбита одводи унутар орбите Марса. Даљња подкласификација ових објеката је заснована на орбиталној удаљености.^[13]
  - Атира астероиди орбитирају унутар земаљске перихелијске дистанце и тако се у потпуности налазе унутар Земљине орбите.
  - Атен астероиди, они који имају семиглавне осе мање од Земљине и апсиде (највеће удаљености од Сунца) веће од 0,983 АУ.
  - Аполо астероиди су они астероиди са семиглавном осом већом од Земљине, и који имају перихелијски размак 1,017 АУ или мањи. Попут Атен астероида, и Аполо астероиди пресецају Земљину путању.
  - Аморски астероиди су они астероиди близу Земље који се приближавају Земљиној орбити споља, али је не прелазе. Аморски астероиди су даље подељени у четири подгрупе, зависно од тога где њихова полуглавна оса пада између Земљине орбите и астероидног појаса;
- Тројански астероиди Земаље, астероиди који деле Земљину орбиту и гравитационо су закључани на њу. Према подацима из 2011. године, једини познат припадник ове групе је 2010 ТК₇.^[14]
- Тројански астероиди Марса, астероиди који деле Марсову орбиту и гравитационо су закључани на њу. Према подацима из 2007. године, познато је осам таквих астероида.^[15]
- Астероидни појас, чији чланови прате приближно кружне орбите између Марса и Јупитера. Ово је оригинална и најпознатија група астероида.
- Тројански астероиди Јупитера, астероиди који деле Јупитерову орбиту и гравитационо су закључани на њу. Нумерички се процењује да су једнаки астероидима главног појаса.
Удаљене мале планете; свеобухватни израз за омање планете у спољашњем Сунчевом систему.
- Кентаури, тела у спољњем Сунчевом систему између Јупитера и Нептуна. Они имају нестабилну орбиту због гравитационог утицаја џиновских планета, и зато се сматра да су доспели од негде другде, вероватно изван Нептуна.^[16]
- Тројански астероиди Нептуна, тела која деле Нептунову орбиту и гравитационо су закључана на њу. Иако је познат мали број таквих објеката, постоје докази да су тројански астероиди Нептуна многобројнији од оних у астероидном појасу или од тројанских астероида Јупитера.^[17]
- Транс-нептунски објекти, тела на или изван орбите Нептуна, најудаљеније планете.
  - Којперов појас, објекти унутар очигледног популационог пада на око 55 АУ са Сунца.
    - Класични објекти Којперовог појаса попут Макемака, такође познати као кубеванос, налазе се у исконској, релативно кружној орбити која није у резонанци с Нептуном.
    - Резонантни објекти Којперовог појаса
      - Плутиноси, тела попут Плутона која су у 2:3 резонанци са Нептуном.
  - Објекти расејаног диска предмети попут Ериде, с апсидом изван Којперовог појаса. Сматра се да их је Нептун ресејао.
    - Резонантни транснептунски објекти.
  - Одвојени објекти попут Седне, са апсидом и перихелом изван Којперовог појаса.
    - Седноиди, одвојени објекти са перихелом већим од 75 АУ (Седна, 2012 ВП113, и Лелеакухонуа).
  - Ортов облак, хипотетичка популација за коју се сматра да је извор комета дугог периода које се могу да досегну до 50,000 АУ од Сунца.

Напомене

^ Објекти (углавном кентаури) који су првобитно откривени и класификовани као мале планете, али је касније откривено да су комете, наведени су као мале планете и комете. Објекти који су првобитно откривени као комете нису двоструко класификовани.

Референце

^ ^а ^б Пресс релеасе, ИАУ 2006 Генерал Ассемблy: Ресулт оф тхе ИАУ Ресолутион вотес, Интернатионал Астрономицал Унион, Аугуст 24, 2006. Аццессед Маy 5, 2008.
^ „Унусуал Минор Планетс”. Минор Планет Центер. Приступљено 23. 12. 2011.
^ ^а ^б ^в „Минор Планет Статистицс – Орбитс Анд Намес”. Минор Планет Центер. 28. 10. 2018. Приступљено 8. 4. 2019.
^ Wхен дид тхе астероидс бецоме минор планетс? Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јун 2016), Јамес L. Хилтон, Астрономицал Информатион Центер, Унитед Статес Навал Обсерваторy. Аццессед Маy 5, 2008.
^ ^а ^б Планет, астероид, минор планет: А цасе студy ин астрономицал номенцлатуре, Давид W. Хугхес, Бриан Г. Марсден, Јоурнал оф Астрономицал Хисторy анд Херитаге 10, #1 (2007), пп. 21–30. Бибцоде:2007ЈАХХ...10...21Х
^ Мике Броwн, 2012. Хоw I Киллед Плуто анд Wхy Ит Хад Ит Цоминг
^ ^а ^б "Астероид Архивирано на сајту Wayback Machine (28. октобар 2009)", МСН Енцарта, Мицрософт. Аццессед Маy 5, 2008. 2009-11-01.
^ Qуестионс анд Ансwерс он Планетс, аддитионал информатион, неwс релеасе ИАУ0603, ИАУ 2006 Генерал Ассемблy: Ресулт оф тхе ИАУ Ресолутион вотес, Интернатионал Астрономицал Унион, Аугуст 24, 2006. Аццессед Маy 8, 2008.
^ Видео (0:55; Јулy 23, 2018)
^ ЈПЛ. „Хоw Манy Солар Сyстем Бодиес”. ЈПЛ Солар Сyстем Дyнамицс. НАСА. Приступљено 27. 5. 2019.
^ „Дисцоверy Цирцумстанцес: Нумберед Минор Планетс (1)-(5000)”. Минор Планет Центер. Приступљено 17. 6. 2020.
^ „Дисцоверy Цирцумстанцес: Нумберед Минор Планетс (543001)-(544000)”. Минор Планет Центер. Приступљено 17. 6. 2020.
^ „Неар-Еартх Објецт гроупс”, Неар Еартх Објецт Пројецт, НАСА, Архивирано из оригинала 01. 02. 2013. г., Приступљено 24. 12. 2011
^ Цоннорс, Мартин; Wиегерт, Паул; Веиллет, Цхристиан (јул 2011), „Еартх'с Тројан астероид”, Натуре, 475 (7357): 481—483, Бибцоде:2011Натур.475..481Ц, ПМИД 21796207, дои:10.1038/натуре10233
^ Триллинг, Давид; et al. (октобар 2007), „ДДТ обсерватионс оф фиве Марс Тројан астероидс”, Спитзер Пропосал ИД #465, Бибцоде:2007сптз.проп..465Т
^ Хорнер, Ј.; Еванс, Н.W.; Баилеy, M. Е. (2004). „Симулатионс оф тхе Популатион оф Центаурс I: Тхе Булк Статистицс”. Монтхлy Нотицес оф тхе Роyал Астрономицал Социетy. 354 (3): 798—810. Бибцоде:2004МНРАС.354..798Х. арXив:астро-пх/0407400 . дои:10.1111/ј.1365-2966.2004.08240.x.
^ Нептуне тројанс, Јупитер тројанс

Литература

Дицтионарy оф Минор Планет Намес, 5тх ед.: Препаред он Бехалф оф Цоммиссион 20 Ундер тхе Ауспицес оф тхе Интернатионал Астрономицал Унион, Лутз D. Сцхмадел, ISBN 3-540-00238-3
The Names of the Minor Planets, Paul Herget, 1968, OCLC 224288991
Warner, Brian D.; Harris, Alan W.; Pravec, Petr (jul 2009). „The asteroid lightcurve database”. Icarus. 202 (1): 134—146. Bibcode:2009Icar..202..134W. doi:10.1016/j.icarus.2009.02.003.
Bidstrup, P. R.; Andersen, A. C.; Haack, H.; Michelsen, R. (avgust 2008). „How to detect another 10 trillion small Main Belt asteroids”. Physica Scripta. 130: 014027. Bibcode:2008PhST..130a4027B. doi:10.1088/0031-8949/2008/T130/014027. Приступљено 16. 1. 2018.
Jones, R. Lynne; Juric, Mario; Ivezic, Zeljko (januar 2016). „Asteroid Discovery and Characterization with the Large Synoptic Survey Telescope”. Asteroids: New Observations. 318: 282—292. Bibcode:2016IAUS..318..282J. arXiv:1511.03199 . doi:10.1017/S1743921315008510.
Mumma, M.J.; Disanti, M.A.; Dello Russo, N.; Magee-Sauer, K.; Gibb, E.; Novak, R. (2003). „Remote infrared observations of parent volatiles in comets: A window on the early solar system”. Advances in Space Research. 31 (12): 2563—2575. Bibcode:2003AdSpR..31.2563M. CiteSeerX 10.1.1.575.5091 . doi:10.1016/S0273-1177(03)00578-7.
Grundy, W.M.; Noll, K.S.; Buie, M.W.; Benecchi, S.D.; Ragozzine, D.; Roe, H.G. (decembar 2018). „The Mutual Orbit, Mass, and Density of Transneptunian Binary Gǃkúnǁʼhòmdímà ((229762) 2007 UK₁₂₆)” (PDF). Icarus. 334: 30—38. doi:10.1016/j.icarus.2018.12.037. Архивирано из оригинала 7. 4. 2019. г.
WC Rufus (1923). „The astronomical system of Copernicus”. Popular Astronomy. св. 31. стр. 510. Bibcode:1923PA.....31..510R.
Weinert, Friedel (2009). Copernicus, Darwin, & Freud: revolutions in the history and philosophy of science. Wiley-Blackwell. стр. 21. ISBN 978-1-4051-8183-9.

Spoljašnje veze

Minor Planet Center
Logarithmic graph of asteroid discoveries from 1801-2015
How Many Solar System Bodies, Jet Propulsion Laboratory – Small-Body Database
SBN Small Bodies Data Archive
JPL Minor Planet Database for physical and orbital data (of any Small Solar System Body or dwarf planet)
Сцотт Манлеy'с тимелапсе аниматион оф Астероид Дисцоверy 1980–2012 на сајту YouTube (мин. 3:13)
Lists and plots: Minor Planets
MPC Discovery Circumstances (minor planets by number)
CNEOS, Center for Near-Earth Object Studies, NASA
PDS Asteroid Data Archive
Астероид Хазардс, Парт 1: Wхат Макес ан Астероид а Хазард? на сајту YouTube (мин. 6:04)
Астероид Хазардс, Парт 2: Тхе Цхалленге оф Детецтион на сајту YouTube (мин. 7:14)
Астероид Хазардс, Парт 3: Финдинг тхе Патх на сајту YouTube (мин. 5:38)

[dual-1] Објекти (углавном кентаури) који су првобитно откривени и класификовани као мале планете, али је касније откривено да су комете, наведени су као мале планете и комете. Објекти који су првобитно откривени као комете нису двоструко класификовани.

[res-2] а ^б Пресс релеасе, ИАУ 2006 Генерал Ассемблy: Ресулт оф тхе ИАУ Ресолутион вотес, Интернатионал Астрономицал Унион, Аугуст 24, 2006. Аццессед Маy 5, 2008.

[3] „Унусуал Минор Планетс”. Минор Планет Центер. Приступљено 23. 12. 2011.

[MPC-ArchiveStatistics-4] а ^б ^в „Минор Планет Статистицс – Орбитс Анд Намес”. Минор Планет Центер. 28. 10. 2018. Приступљено 8. 4. 2019.

[5] Wхен дид тхе астероидс бецоме минор планетс? Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јун 2016), Јамес L. Хилтон, Астрономицал Информатион Центер, Унитед Статес Навал Обсерваторy. Аццессед Маy 5, 2008.

[a-6] а ^б Планет, астероид, минор планет: А цасе студy ин астрономицал номенцлатуре, Давид W. Хугхес, Бриан Г. Марсден, Јоурнал оф Астрономицал Хисторy анд Херитаге 10, #1 (2007), пп. 21–30. Бибцоде:2007ЈАХХ...10...21Х

[7] Мике Броwн, 2012. Хоw I Киллед Плуто анд Wхy Ит Хад Ит Цоминг

[encarta-8] а ^б "Астероид Архивирано на сајту Wayback Machine (28. октобар 2009)", МСН Енцарта, Мицрософт. Аццессед Маy 5, 2008. 2009-11-01.

[9] Qуестионс анд Ансwерс он Планетс, аддитионал информатион, неwс релеасе ИАУ0603, ИАУ 2006 Генерал Ассемблy: Ресулт оф тхе ИАУ Ресолутион вотес, Интернатионал Астрономицал Унион, Аугуст 24, 2006. Аццессед Маy 8, 2008.

[10] Видео (0:55; Јулy 23, 2018)

[11] ЈПЛ. „Хоw Манy Солар Сyстем Бодиес”. ЈПЛ Солар Сyстем Дyнамицс. НАСА. Приступљено 27. 5. 2019.

[12] „Дисцоверy Цирцумстанцес: Нумберед Минор Планетс (1)-(5000)”. Минор Планет Центер. Приступљено 17. 6. 2020.

[13] „Дисцоверy Цирцумстанцес: Нумберед Минор Планетс (543001)-(544000)”. Минор Планет Центер. Приступљено 17. 6. 2020.

[neog-14] „Неар-Еартх Објецт гроупс”, Неар Еартх Објецт Пројецт, НАСА, Архивирано из оригинала 01. 02. 2013. г., Приступљено 24. 12. 2011

[nature475_7357_481-15] Цоннорс, Мартин; Wиегерт, Паул; Веиллет, Цхристиан (јул 2011), „Еартх'с Тројан астероид”, Натуре, 475 (7357): 481—483, Бибцоде:2011Натур.475..481Ц, ПМИД 21796207, дои:10.1038/натуре10233

[sp465-16] Триллинг, Давид; et al. (октобар 2007), „ДДТ обсерватионс оф фиве Марс Тројан астероидс”, Спитзер Пропосал ИД #465, Бибцоде:2007сптз.проп..465Т

[17] Хорнер, Ј.; Еванс, Н.W.; Баилеy, M. Е. (2004). „Симулатионс оф тхе Популатион оф Центаурс I: Тхе Булк Статистицс”. Монтхлy Нотицес оф тхе Роyал Астрономицал Социетy. 354 (3): 798—810. Бибцоде:2004МНРАС.354..798Х. арXив:астро-пх/0407400 . дои:10.1111/ј.1365-2966.2004.08240.x.

[18] Нептуне тројанс, Јупитер тројанс

[а]

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]