Пређи на садржај

Марија Толчиф

С Википедије, слободне енциклопедије
Марија Толчиф
Таллцхиеф ин 1961
Толчиф 1961. године
Пуно имеЕлизабета Марија Тол Чиф
Име по рођењуЕлизабетх Марие Талл Цхиеф
Друга именаКи Хе Ках Стах Тса
Датум рођења24 јануар, 1925(1925-01-24)
Место рођењаФерфакс, Оклахома
 САД
Датум смрти11. април 2013.(2013-04-11) (88 год.)
Место смртиЧикаго, Илиноис
 САД
ПребивалиштеСАД
Држављанствоамеричко
Занимањебалерина
Активни период1942–1966
Висина5 фт 9 ин (1,75 м)[1]

Елизабет Марија „Бети” Толчиф (Осејџ породично име: Ki He Kah Stah Tsa;[2] 24. јануар 1925 – 11. април 2013) била је америчка балерина. Она се сматра америчком првом великом прима балерином,[3] и била је прва аутохтона Американка која је држала тај ранг.[1]

Скоро од рођења, Толчиф се бавила плесом, почевши са формалном наставом у трећој години. Када јој је било осам година, њена породица се преселила из родне куће у Ферфаксу у Оклахоми у Лос Анђелес у Калифорнији да би она и њена млађа сестра Марџори имале боље могућности за развој балетске каријере.

Са 17 година преселила се у Њујорк Сити у потрази за позицијом у великој балетској компанији, а по наговору својих надређених узела је уметничко име Марија Толчиф. Следећих пет година провела је са Руским балетом де Монте Карло, где је упознала легендарног кореографа Џорџа Баланчина. Када је Баланчин 1946. године као један од оснивача формирао оно што ће постати Њујорк Сити балет, Толчиф је постала прва звезда компаније.[4]

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Тол Чиф, позната као „Бети Марија” пријатељима и фамилији, рођена је у Ферфаксу у Оклахоми 24. јануара 1925, од оца Александера Џозефа Тол Чифа (1890–1959), припадника Осејџ нације, и његове жене, Рут (девојачки Портер), шкотско-ирског порекла.[5][6] Портер је упознала Тол Чифа, удовца, док је посећивала своју сестру, која је била кућна помоћница његове мајке у то време.[5]

Толчиф је имала петоро сродника, три из првог брака њеног оца са имигрантикињом немачког порекла: Александер; Францис (1913–1999) и Томас (1919–1981), који је играо фудбал за Универзитет Оклахоме, и кога су затим регрутовали Питсбуршки стилерси; Гералд (1922–1999), који је био повређен у детињству када га је у главу ударио коњ, након чега никад није повратио нормалне когнитивне функције.[6][7] Њена сестра Марџори, такође талентована балерина, била је Рутино друго дете и најбољи пријатељ Бети Марије.[6]

Смрт и заоставштина[уреди | уреди извор]

Издавач Рудолф Ортвајн презентира Толчиф са наградом Плесачки магазин 28. априла 1961.

У децембру 2012, Толчиф је поломила свој кук. Умрла 11. априла 2013 од компликација произашлих од те повреде.[8]

Толчиф се сматра првом значајном америчком прима балерином, и она је била прва аутхохтона Американка која је имала тај ранг.[3][5] До смрти је остала уско везана за своје Осејџ наслеђе, говорећи против стереотипа и заблуда о Индијанцима у многим приликама.[5] Толчиф је била активна у раду беспрофитне организације Америка за индијанске прилике и била је директорка Награде индијанског већа за достигнућа.[9] Она и њена сестра Марџори су припаднице групе од пет аутохтоних америчких балетских играчица из Оклахоме рођених током 1920-их. Она је желела да буде запамћена само по својим плесним заслугама. „Изнад свега, желела сам да ме оцењују као прима балерину која се случајем Индијанка, а не као некога ко је био америчка индијанска балерина”, он је написала.[8]

Толчиф је Њујорк Тајмс назвао „једном од најбриљантнијих америчких балерина 20. века”.[5] Према Ведеру, она је „поплочала пут плесачима који нису били у традиционалном калупу балета ... била је пресудна у разбијању стигме.”[3] Након што је Марија преминула, Жак Амбоаз је напоменуо: „Кад сте мислили о руском балету, то је била Уланова. За енглески балет, то је била Фонтејн. За амерички балет, то је била Толчиф. Она је била сјајна на највеличанственији начин.”[5] Тајм је напоменуо „од свих балерина прошлог века, мало је остварило уметност Марије Толчиф, вид свесног сна, маштања са кичмом.”[1]

Она је заслужна за „[разбијање] етничких баријера” и била је међу првим Американкама која су успеле на пољу које су дуго доминирали Руси и Европљани.[8] Осврћући се на своју каријеру, Толчиф је написала „Била сам усред магије, у присуству генија. I хвала Богу да сам то знала.”[8]

Почасти[уреди | уреди извор]

У Оклахоми, гувернер је одликовао Марију за њена балетска достигнућа и због њене поносне репрезентације свог америчког индијанског наслеђа. Законодавно тело је прогласило 29. јун 1953. године „Даном Марије Толчиф”.[9] Она је једна је од четири индијанске балерине приказане у „Лету душа”, муралу у згради Оклахомског конгреса.[9] Толчиф је субјекат једне од бронзаних статуа у природној величини под називом Пет Месечева, које се налазе код Историјског друштва Талса. Осејџ нација ју је почаствовала титулом „Принцеза Ва-Ксте-Томба” („Жена два света”).[9]

Толчифева је 1996. добила признање Центра Кенеди за животно дело. Њена биографија Кенедијевог центра наводи да је Толчиф била „инспирација и живи израз најбољег што су [Сједињене Државе] дале свету. Њен индивидуализам и њен гениј су се спојили да створе једно од највиталнијих и најлепших поглавља у историји Америчког плеса.”[10]

Толчифова је примљена у Национални хол славних жена и два пута је проглашена „Женом године” од стране Вашингтон прес клуба.[5][9] Она је два пута је била на листи годишњих награда Плесачког магазина.[9] Часопис је објаснио признање из 1960. године: „[Толчиф је] звезда са заиста америчким укусом, чије су карактеристике елеганција, сјај и скромност ... [дале] угледан допринос недавној културној мисији Америчког балетног позоришта у Европи и Русији.”[2] Толчифовој је 1999. године америчко Национално удружење уметности доделило Националну медаљу за уметност. Она је 2011. године добила је награду „Историјског музеја Чикага” за изузетни допринос извођачкој уметности. [11]

Године 2006, Метрополитански музеј уметности одао је посебну почаст Марији Толчиф под називом „Признање балету велике Марије Толчиф”, при чему је она званично прогласила Кенета вон Хајдека својим протежеом.[12]

У 2018. години Толчиф је постала једна од првих који су примљени у Хол славних аутохтоних Американаца.[13]

Дана 13. новембра 2020. направљен је Гугл дудл логотип у њену част.[14]

Толчифовој се тренутно одаје почаст на кованици америчке женске четвртине долара.[15] Четвртина, коју је дизајнирао Бенџамин Совардс, а извајао Џозеф Мена, приказује је на полеђини наспрам приказа Џорџа Вашингтона који је извајао Лаура Гардин Фрејзер.[16] Она се такође појављује на Сакаџевија долару из 2023.[17][18]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Хоwард Цхуа-Еоан (12. 4. 2013). „Тхе Силент Сонг оф Мариа Таллцхиеф: Америца’с Прима Баллерина (1925-2013)”. Тиме. 
  2. ^ а б „Данце Магазине 1960 Аwард Wиннерс: Мариа Таллцхиеф”. Данце Магазине (Април 1961). 
  3. ^ а б в Wеисс, Хедy (12. 4. 2013). „Америцан прима баллерина Мариа Таллцхиеф диес ат 88”. Цхицаго Сун Тимес. Архивирано из оригинала 16. 04. 2013. г. Приступљено 15. 4. 2013. 
  4. ^ Јон Андерсон анд Сид Смитх (12. 4. 2015). „Мариа Таллцхиеф деад ат 88:Цхицаго данце легенд, Баланцхине мусе”. Цхицаго Трибуне. Архивирано из оригинала 7. 8. 2015. г. Приступљено 15. 9. 2015. 
  5. ^ а б в г д ђ е Андерсон, Јацк (12. 4. 2013). „Мариа Таллцхиеф, а Даззлинг Баллерина анд Мусе фор Баланцхине, Диес ат 88”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 13. 4. 2013. 
  6. ^ а б в Таллцхиеф, Мариа; Каплан, Ларрy (1998). „1”. Мариа Таллцхиеф: Америца'с Прима БаллеринаНеопходна слободна регистрација. Холт. ИСБН 978-0-8050-3302-1. 
  7. ^ „Томмy Таллцхиеф”. Цоллеге Фоотбалл Референце. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 16. 4. 2013. 
  8. ^ а б в г Халзацк, Сарах (12. 4. 2013). „Мариа Таллцхиеф, баллет стар wхо wас инспиратион фор Баланцхине, диес ат 88”. Тхе Wасхингтон Пост. Приступљено 14. 4. 2013. 
  9. ^ а б в г д ђ Старлyнн Раенае Наце. „Таллцхиеф, Елизабетх Мариа”. Енцyцлопедиа оф Оклахома Хисторy анд Цултуре. Оклахома Хисторицал Социетy. Архивирано из оригинала 17. 4. 2013. г. Приступљено 27. 2. 2013. 
  10. ^ „Мариа Таллцхиеф Биограпхy”. Тхе Кеннедy Центер. Архивирано из оригинала 18. 6. 2013. г. Приступљено 16. 4. 2013. 
  11. ^ „2011 Макинг Хисторy Аwард Реципиентс Анноунцед”. Америцантоwнс.цом. 7. 2. 2011. Приступљено 29. 6. 2019. 
  12. ^ Даwн, Аулет. "Ароунд Тоwн: а хигх хонор" Јолиет Хералд Неwс, Новембер 19, 2006. Ретриевед Јуне 29, 2019.
  13. ^ „Натионал Нативе Америцан Халл оф Фаме намес фирст тwелве хисториц индуцтеес - ИндианЦоунтрyТодаy.цом”. Неwсмавен.ио. Архивирано из оригинала 22. 10. 2018. г. Приступљено 29. 6. 2019. 
  14. ^ Брадсхаw, Кyле (13. 11. 2020). „Гоогле Доодле целебратес Мариа Таллцхиеф, Нативе Америцан прима баллерина”. 9То5Гоогле. Приступљено 14. 11. 2020. 
  15. ^ „2023 Америцан Wомен Qуартерс™ Програм Хонореес Анноунцед”. У.С. Минт. Приступљено 2022-03-31. 
  16. ^ „Америцан Wомен Qуартерс: Мариа Таллцхиеф Qуартер”. Унитед Статес Минт. 18. 10. 2022. Приступљено 1. 11. 2022. 
  17. ^ „2023 Нативе Америцан $1 Цоин | У.С. Минт”. Унитед Статес Минт (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-21. 
  18. ^ „$1 цоин, qуартер целебрате легендарy Осаге баллерина”. КОСУ (на језику: енглески). 2023-02-20. Приступљено 2023-02-21. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Марија Толчиф на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Marija_Tolčif&oldid=27676358”