Марко Семрен
Марко Семрен | |
---|---|
![]() Марко Семрен, 2012. година. | |
Лични подаци | |
Датум рођења | [1] 9. април 1954. |
Место рођења | Била, Ливно, НР Босна и Херцеговина[1], ФНР Југославија |
Помоћни епископ бањалучки Титуларни епископ Абарадира | |
Године | 15. јули 2010.[1] |
Марко Семрен (рођен 9. априла 1954) тренутни је помоћни епископ бањалучки и титуларни епископ Абарадире у Северној Африци.[2]
Биографија[уреди | уреди извор]
Марко Семрен је рођен 9. априла 1954. године у месту Била, надомак Ливна, Босна и Херцеговина. Његови родитељи су били Јозе Семрена и Маре рођене Бараћ. Године 1973. Марко је ступио у Фрањевачки ред. Студирао је филозофију и теологију на Фрањевачком институту у Сарајеву. Од 1974-1975. године служио је националну службу и положио завршне завете 13. априла 1980. године, а 29. јуна 1981. је заређен.
Марко је наставио студирање на Папском универзитету „Антонианум“ у Риму, докториравши 1986. године. Служио је као мајстор новака и духовни отац, пастор и чувар фрањевачког самостана у Горици, Ливно. Марко је предавао на богословском институту у Сарајеву. Дана 15. јула 2010. године, папа Бенедикт XVI именовао га је за помоћног бискупа у Бања Луци и епископа Абарадире.[3]
Изабрана дела[уреди | уреди извор]
Марко Семрен аутор је неколико књига и многобројних радова и чланака. Нека од изабрана дела су:
- Ил францесцанесимо виссуто нелле региони цроате ди Босниа ед Ерзеговина фино ал 1517, (Парс диссертатионис), Рома [Рим] 1987.
- Живот и умирање под крижем. Свједочење кршћанске и фрањевачке духовности босанских фрањеваца, Сарајево 2000.
- Фрањеваштво у списима Фрање Асишкога, Загреб 2003.
- Фрањеваштво у списима Кларе Асишке, Сарајево – Загреб 2006.
- Живот и смрт из вјере. Свједочење фрањеваца Босне Сребрене, Сарајево – Загреб, 2009.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Бисхоп Марко Семрен, О.Ф.M.”. Цатхолиц-Хиерарцхy.орг. Давид M. Цхенеy. Приступљено 21. 1. 2015.
- ^ „Монс. др. Марко СЕМРЕН, помоћни бискуп бањолучки од 2010.”. бискупија-бањалука.орг. Бањалучка бискупија. Приступљено 26. октобар 2020.
- ^ Ле Петит Еписцопологе, Иссуе 203, Нумбер 16.795.