Мартовске иде
Мартовске иде (латински: Идус Мартии) је у римском календару био назив за 15. март. На тај дан се у Риму одржавала свечаност у част бога Марса и одржавала војна парада. Осим у марту, израз иде се користио и за 15. дан месеца маја, јула и октобра, односно 13. дан у свим осталим месецима.[1]
Израз мартовске иде се очувао и након римског доба, односно добио ново значење зато што управо на тај датум - 15. марта 44. п.н.е. - извршен је атентат на Јулија Цезара. Према Плутарху је пре самог атентата Цезар од видовњака био упозорен да му прети опасност на Мартовске иде, али је то упозорење занемарио. На путу за Помпејев театар је истог видовњака срео и подозриво рекао како су "Мартовске иде дошле", на шта му је видовњак одговорио "Да, али још нису прошле" . Убрзо потом је Цезар убијен. Сусрет је драматизовао Вилијам Шекспир у својој драми Јулије Цезар, одакле потиче и изрека "Чувај се Мартовских ида".[2]
Отада Мартовске иде служе као израз којим се описује нека опасност или невоља која прети, а која ће се догодити у тачно одређеном времену.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Идес оф Марцх | Цаесар, Роме, Фацтс, & Десцриптион | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). 2023-12-04. Приступљено 2023-12-26.
- ^ Салзман, Мицхеле Р. (1990). Он Роман тиме: тхе цодеx-цалендар оф 354 анд тхе рхyтхмс оф урбан лифе ин лате антиqуитy. Тхе трансформатион оф тхе цлассицал херитаге. Беркелеy: Унив. оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 978-0-520-06566-6.
- ^ Сцуллард, Хоwард Хаyес (1981). Фестивалс анд церемониес оф тхе Роман Републиц. Аспецтс оф Греек анд Роман лифе. Итхаца, Њ: Цорнелл Унив. Пресс. ИСБН 978-0-8014-1402-2.