Maskenbal na žicama
 | |
| Настанак и садржај | |
|---|---|
| Ориг. наслов | ' |
| Аутор | Перица Јокић |
| Дизајнер корица | Дамиан Паић |
| Земља |  Србија |
| Језик | српски |
| Жанр / врста дела | роман |
| Издавање | |
| Датум издавања | 28. јул 2020. |
| Број страница | 264 |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-86-7974-786-0 |
| Хронологија | |
| Претходник | Периграми |
| Наследник | Слике и прилике, каталог |
Маскенбал на жицама је седамнаеста по реду књига књижевника Перице Јокића, објављена у издању „Алме“ из Београда, 2020. године.[1][2]
Концепција романа[уреди | уреди извор]
Роман Маскенбал на жицама састављен је од 144 телефонска разговора сврстана у четири поглавља. Целокупан роман је писан у дијалошкој форми, нема приповедача, па за праћење радње читалац мора да се ослони искључиво на телефонске разговоре актера, од којих сазнаје шта се збива. Читалац је овде у предности јер има могућност да ослушкује све разговоре, дак актери романа знају само за оне у којима сами учествују.
Место и време радње[уреди | уреди извор]
Као што у поднаслову романа пише, место збивања је Лондон. Тачније „Лондон и околина“, што значи да се радња извесно одвија, како се сазнаје, и у другим местима: Кембриџу, Лиону, Сент Морицу... Време радње – децембар / јануар 1985/86.
Фабула[уреди | уреди извор]
Маскенбал на жицама је дективски роман у којем ће, повратком двадесетшестогодишње Саре у родни Лондон, бити покренут читав низ дешавања, као и операција Азнавур у којој су укључени Сарини познаници Хемри, Брајан и Лили. Клупко операције покушаће да размота Фреди, али на том детективском послу биће ометен механизмима завођења од стране мистериозне Лили. Откривање истине Фреди ће, као у Софокловој трагедији, морати да плати горким сазнањима.
Статистика[уреди | уреди извор]
На крају романа постоји статистика о броју појединачних разговора који су вођени. То је уједно и списак свих актера у роману, поређаних од највеће до најмање улоге.
Рецензије[уреди | уреди извор]
На последњим страницама књиге су рецензије. Писали су их Мр Бојан Рајевић и Бојан Богдановић. Рецензија Матије Бећковића није учла у књигу, али је извод из ње објављен на сајту Еспона.[3]
Истински проналазак и прави духовни погодак[уреди | уреди извор]
„Кад бисмо по ономе што пише Перица Јокић одгонетали где он живи пре бисмо помислили да живи и ради у Берлину а не у Беранама. Већ деценијама се оглашава својим модерним и оригиналним причама, хуморескама, афоризмима, а свака оригиналност је увек боља од опонашања. Држећи корак с временом Перица Јокић је написао роман чији садржај чине телефонски разговори. Већ је то истински проналазак и прави духовни погодак, којег се, колико знам, нико није сетио пре Перице Јокића иако је био толико очигледан. Никад се није толико разговарало телефоном и никад телефон није играо толику улогу у животу људи као у нашем времену. Без телефона се више не може замислити ни данашње време ни живот данашњег човека. А то значи ни филм, ни позориште, ни књижевност. Перица Јокић је први написао роман у којем је телефон главни јунак. Већ то његовом роману обезбеђује будућност и гарантује да ће бити са највећом радозналошћу дочекан и од књижевне критике и од читалачке публике.“ (Матија Бећковић)
Крипто-роман[уреди | уреди извор]
Дијалошка форма приповедања није непозната, али начин аутора Јокића чини малу диверзију чак и у пословично перверзно пријемчивој постмодерни. Сврха писања ове чудне књиге, као и њено одгонетање/енкрипција разјасниће вам се заједно са многим необичним стварима и причама које можете чути путем телефонских жица.
