Пређи на садржај

Међународна развојна асоцијација

С Википедије, слободне енциклопедије
Међународна развојна асоцијација
Ассоциатион интернатионале де дéвелоппемент[1]
ИДА лого
Основана1960. год.; пре 64 године (1960)
Датум оснивања1960. год.; пре 64 године (1960)
ТипИнституција за развојне финансије
Правни статусСпоразум
НаменаПомоћ у развоју, Смањење сиромаштва
СедиштеВашингтон, САД
Чланови174 земље
Главни извршни директорКристалина Георгиева
Матична организацијаГрупа Светске банке
Веб-сајтwорлдбанк.орг/ида

Међународна развојна асоцијација (енгл. International Development Association, IDA, фр. Association internationale de développement) јесте међународна финансијска институција која нуди концесијске зајмове и грантове најсиромашнијим земљама света у развоју. ИДА је члан Групе Светске банке и седиште јој је у Вашингтону у Сједињеним Државама. Она је основана 1960. године као допуна постојећој Међународној банци за обнову и развој давањем кредита земљама у развоју које пате од најнижег бруто националног дохотка, проблематичне кредитне способности или од најнижег дохотка по становнику. Међународно удружење за развој и Међународна банка за обнову и развој заједнички су познати као Светска банка, јер следе исто извршно руководство и раде са истим особљем.[2][3][4][5]

Удружење дели мисију Светске банке за смањење сиромаштва и има за циљ да обезбеди приступачно финансирање развоја земљама чији је кредитни ризик толико лош да не могу приуштити комерцијално задуживање или друге програме Банке.[6] Наведени циљ ИДА-е је да помогне најсиромашнијим земљама у бржем, правичнијем и одрживом расту у смањењу сиромаштва.[7] ИДА је највећи појединачни давалац средстава за пројекте економског и хуманог развоја у најсиромашнијим државама света.[8] Од 2000. до 2010. године финансирала је пројекте којима је регрутовано и обучено 3 милиона наставника, имунизовано 310 милиона деце, финансирано 792 милиона долара кредита за 120.000 малих и средњих предузећа, изграђено или обновљено 118.000 километара асфалтираних путева, изграђено или обновљено 1.600 мостова, и проширен приступ побољшаној води за 113 милиона људи и побољшани санитарни објекти за 5,8 милиона људи.[9] ИДА је укупно издала зајмове и грантове у износу од 238 милијарди америчких долара од свог покретања 1960. године. Тридесет и шест земаља које су се задужиле у асоцијацији прешло је праг о испуњавању услова за њено концесијско позајмљивање. Међутим, девет од тих земаља је имало мање успешан развој.[2]

Историја

[уреди | уреди извор]

Током четрдесетих и педесетих година 20. века, земље у развоју са ниским приходима почеле су да схватају да више не могу да приуште позајмљивање капитала и да су им потребни повољнији услови позајмљивања од Међународне банке за обнову и развој (ИБРД).[10] На почетку свог мандата 1949. године, тадашњи председник Сједињених Држава Хари С. Труман окупио је саветодавну групу да предложи начине за остварење његовог Програма четири тачке, од којих је значајна компонента био напор да се ојачају земље у развоју, посебно оне најближе Источном блоку, како би их одвратили од усклађивања са другим комунистичким државама. Саветодавна група је препоручила међународни механизам који би функционисао негде између пружања строго позајмљених и потпуно донираних средстава.[11] УН и влада Сједињених Држава објавиле су извештаје у којима изражавају подршку стварању мултилатералног, концесијског програма зајма за најсиромашније земље у развоју.[10] Међутим, Сједињене Државе углавном нису реаговале и ултиматно су биле преокупиране својим учешћем у Корејском рату и нису биле уверене да је развоју потребан већи финансијски подстицај.[11]

Земље у развоју постајале су све фрустрираније својом немогућношћу да приуште позајмице ИБРД-а и схватиле су Марсхаллов план као сразмерно великодушан поклон европским земљама. Крајем четрдесетих и почетком педесетих година, земље у развоју почеле су да позивају Уједињене нације (УН) да створе развојну агенцију која ће нудити техничку подршку и концесионално финансирање, са посебном жељом да се та агенција придржава конвенција других УН тела при чему свака земља има један глас, за разлику од пондерисаног гласа. Међутим, Сједињене Државе су се на крају успротивиле предлозима такве природе. Како су Сједињене Државе постајале све више забринуте прогресом Хладног рата, дале су концесију 1954. године по налогу свог Стејт департмента подржавајући концепцију Међународне финансијске корпорације (ИФЦ). Упркос покретања ИФЦ-а 1956. године, земље у развоју упорно су захтевале стварање новог механизма концесионог финансирања и идеја је добила на значају у оквиру ИБРД-а.[11] Тадашњи председник ИБРД-а Јуџин Р. Блек, старији, отпочео је разматреање појма Међународног удружења за развој, насупрот идеји о концесији под називом Специјални фонд Уједињених нација за економски развој (СУНФЕД) којим управљају Уједињене нације.[12] Пол Хофман, бивши администратор Маршаловог Плана, предложио је идеју повољног кредита у оквиру Светске банке, где би САД имале преовлађујући глас у додељивању таквих зајмова. Демократски сенатор Мајк Монронеј из Оклахоме подржао је ову идеју.[12] Као председавајући Сенатског пододбора за међународне финансије, Монронеј је предложио резолуцију којом се препоручује студија потенцијалног оснивања Међународне асоцијације за развој која би била повезана са ИБРД.[10] Монронејев предлог је био префериран у Сједињеним Државама у односу на СУНФЕД.[11] Резолуција је усвојена у сенату 1958. године, а затим је Министар финансија САД Роберт Б. Андерсон охрабрио друге земље да спроведу сличне студије. Одбор гувернера Светске банке је 1959. године одобрио резолуцију формулисану у САД-у којом се позива на израду документа споразума.[10] СУНФЕД је касније постао Специјални фонд и спојио се са Проширеним програмом техничке помоћи да би се формирао Програм Уједињених нација за развој.

Крајем јануара 1960. петнаест земаља потписало је документ споразума којим је основано Међународно удружење за развој. Удружење је покренуто у септембру исте године са почетним буџетом од 913 милиона долара (7,1 милијарда долара у 2012. годинеи[13]).[14][15] Током наредних осам месеци након покретања, ИДА је нарасла на 51 државу чланицу и одобрени су кредити у износу од 101 милион долара (784,2 милиона америчких долара у 2012 долару[13]) за четири земље у развоју.[10]

Управљање и операције

[уреди | уреди извор]

ИДА-ом управља Одбор гувернера Светске банке који се састаје годишње и састоји се од једног гувернера по земљи чланици (најчешће државног министра финансија или секретара трезора). Одбор гувернера делегира већину својих овлашћења над дневним питањима као што су позајмљивање и пословање на Одбор директора. Управни одбор се састоји од 25 извршних директора, а њиме председава председник Групе Светске банке. Извршни директори колективно представљају свих 187 држава чланица Светске банке, иако се одлуке у вези са питањима ИДА тичу само 172 државе чланице ИДА. Председник надгледа целокупан правац и свакодневне операције ИДА.[16] Према подацима из јула 2012, Џим Јонг Ким служи као председник Групе Светске банке.[17] Удружење и ИБРД послују са особљем од приближно 10.000 запослених.[18]

ИДА надгледа Независна група за процену банке. Године 2009, група је идентификовала слабости у низу контрола које се користе за заштиту од превара и корупције у пројектима подржаним од стране ИДА кредита.[19] Група је 2011. препоручила Банци да пружи признање и подстицаје особљу и руководству за спровођење активности којима се спроводи Париска декларација о ефективности помоћи принципа хармонизације и усклађивања, промовише већа употреба секторских приступа координацији и објашњавају разлози за не коришћења система финансијског управљања у датој земљи, како би земља клијент могла да отклони те недостатке. Такође је препоручено да Банка сарађује са развојним партнерима на јачању лидерства у координацији развојне помоћи нудећи већу финансијску и техничку подршку.[20] Економисти за развој, попут Вилијама Истерлија, спровели су истраживање којим је ИДА рангирана као тело са највише транспарентности и најбољим праксама међу донаторима развојне помоћи.[21][22]

Истраживачи из Центра за глобални развој очекују да ће се ИДА-ина колекција земаља које се могу задужити смањити за половину до 2025. године (обележавања 65. годишњице оснивања удружења) због оствареног развоја и да ће се преостали зајмопримци састојати првенствено од афричких земаља и суочити се са значајан падом броја становништва. Ове промене подразумеваће потребу да удружење пажљиво испита своје финансијске моделе и пословање како би утврдило одговарајућу стратегију за напредак. Центар је препоручио руководству Светске банке да започне расправу о дугорочној будућности ИДА.[23]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Ассоциатион интернатионале де дéвелоппемент”. исо.орг/исо/фр/. 
  2. ^ а б Интернатионал Девелопмент Ассоциатион. „Wхат ис ИДА?”. Wорлд Банк Гроуп. Приступљено 2019-06-13. 
  3. ^ Цоппола, Дамон П. (2011). Интродуцтион то Интернатионал Дисастер Манагемент, 2нд Едитион. Оxфорд, УК: Буттерwортх-Хеинеманн. ИСБН 978-0-75-067982-4. 
  4. ^ Санфорд, Јонатхан Е. (2002). „Wорлд Банк: ИДА Лоанс ор ИДА Грантс?”. Wорлд Девелопмент. 30 (5): 741—762. дои:10.1016/С0305-750X(02)00003-7. 
  5. ^ Дрехер, Аxел; Стурм, Јан-Егберт; Врееланд, Јамес Раyмонд (2009). „Девелопмент аид анд интернатионал политицс: Доес мемберсхип он тхе УН Сецуритy Цоунцил инфлуенце Wорлд Банк децисионс?”. Јоурнал оф Девелопмент Ецономицс. 88 (1): 1—18. дои:10.1016/ј.јдевецо.2008.02.003. хдл:10419/50418 Слободан приступ. 
  6. ^ „Wорлд Банк (ИБРД & ИДА) Лендинг”. Банк Информатион Центер. Архивирано из оригинала 2011-11-05. г. Приступљено 2012-07-01. 
  7. ^ Мосс, Тодд; Стандлеy, Сцотт; Бирдсалл, Нанцy (2004). „Доубле-стандардс, дебт треатмент, анд Wорлд Банк цоунтрy цлассифицатион: Тхе цасе оф Нигериа” (ПДФ). Центер фор Глобал Девелопмент. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2012-05-28. г. Приступљено 2012-07-02. 
  8. ^ „Буилдинг а Беттер ИДА”. Центер фор Глобал Девелопмент. 2010-12-10. Архивирано из оригинала 28. 05. 2012. г. Приступљено 2012-07-02. 
  9. ^ Интернатионал Девелопмент Ассоциатион. „Ресултс Ат-а-Гланце”. Wорлд Банк Гроуп. Приступљено 2012-07-15. 
  10. ^ а б в г д Интернатионал Девелопмент Ассоциатион. „Хисторy оф ИДА”. Wорлд Банк Гроуп. Приступљено 2012-07-01. 
  11. ^ а б в г Гwин, Цатхерине (1997). „У.С. Релатионс wитх тхе Wорлд Банк, 1945-1992”. Ур.: Капур, Девесх; Леwис, Јохн П.; Wебб, Рицхард. Тхе Wорлд Банк: Итс Фирст Халф Центурy. Wасхингтон, D.C.: Тхе Броокингс Институтион. ИСБН 978-0-8157-5234-9. 
  12. ^ а б Мурпхy, Цраиг, 2006, Тхе Унитед Девелопмент Программе: А Беттер Wаy?, Цамбридге: Цамбридге Университy
  13. ^ а б „ЦПИ Инфлатион Цалцулатор”. У.С. Буреау оф Лабор Статистицс. Приступљено 2012-06-20. 
  14. ^ Интернатионал Девелопмент Ассоциатион. „ИДА: Хисториц Тимелине”. Wорлд Банк Гроуп. Приступљено 2012-07-01. [мртва веза]
  15. ^ Интернатионал Девелопмент Ассоциатион (1960). ИДА Артицлес оф Агреемент (ПДФ) (Извештај). Wорлд Банк Гроуп. Приступљено 2012-07-01. 
  16. ^ Оттенхофф, Јеннy (2011). Wорлд Банк (Извештај). Центер фор Глобал Девелопмент. Архивирано из оригинала 11. 10. 2011. г. Приступљено 2012-06-05. 
  17. ^ Самарасекера, Удани (2012). „Јим Ким такес тхе хелм ат тхе Wорлд Банк”. Тхе Ланцет. 380 (9836): 15—17. ПМИД 22779088. С2ЦИД 13374906. дои:10.1016/С0140-6736(12)61032-0. 
  18. ^ „Wорлд Банк (ИБРД & ИДА) Струцтуре”. Банк Информатион Центер. Архивирано из оригинала 2012-02-08. г. Приступљено 2012-07-01. 
  19. ^ „Форготтен сиблинг”. Тхе Ецономист. 2009-04-23. Приступљено 2012-07-02. 
  20. ^ Индепендент Евалуатион Гроуп (2011). Wорлд Банк Прогресс ин Хармонизатион анд Алигнмент ин Лоw-Инцоме Цоунтриес (ПДФ) (Извештај). Wорлд Банк Гроуп. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2013-06-09. г. Приступљено 2012-07-14. 
  21. ^ Гхосх, Анирбан; Кхарас, Хоми (2011). „Тхе Монеy Траил: Ранкинг Донор Транспаренцy ин Фореигн Аид”. Wорлд Девелопмент. 39 (11): 1918—1929. дои:10.1016/ј.wорлддев.2011.07.026. 
  22. ^ Еастерлy, Wиллиам; Пфутзе, Тобиас (2008). „Wхере Доес тхе Монеy Го? Бест анд Wорст Працтицес ин Фореигн Аид”. Јоурнал оф Ецономиц Перспецтивес. 22 (2): 29—52. дои:10.1257/јеп.22.2.29. 
  23. ^ Мосс, Тодд; Лео, Бењамин (2011). ИДА ат 65: Хеадинг Тоwард Ретиремент ор а Фрагиле Леасе он Лифе? (Извештај). Центер фор Глобал Девелопмент. Архивирано из оригинала 04. 05. 2012. г. Приступљено 2012-07-02. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Међународна развојна асоцијација на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Međunarodna_razvojna_asocijacija&oldid=25477734”