Међународно комуницирање
Међународна комуникација (такође позната као глобална или транснационална комуникација) јесте комуникацијска пракса која се јавља преко међународних граница.[1]Потреба за међународним комуницирањем настаје услед све већег утицаја глобализације. Као једна од области студија, међународна комуникација представља огранак комуникацијских студија која се бави интеракцијом на глобалном нивоу.[2] Она обухвата политичку, економску, социјалну, културну и војну забринутост.[3]
Историјски контекст
[уреди | уреди извор]Комуникација и царство
[уреди | уреди извор]Ефикасне комуникационе мреже одиграле су кључну улогу у успостављању древне царске власти и међународне трговине. Обим империје може да се користи као показатељ успјешности комуникације.[4] Древна царства као што су Рим, Персија и Кина, користила су писање у прикупљању информација и средстава за дисперзију, стварајући огромне поштанске и отпремне системе.[5] Већ у петнаестом веку, вести су почеле да се шире транснационално у Европи. Трговци у Веницији, Антверпену, Нурнбергу већ су тада почели са својим партнерима делити економске билтене и стварати заједничке вредности и уверења у права капитала.[6]
Појава телеграфа
[уреди | уреди извор]Американац Самуел Морсе изумио је 1837. телеграф и посебну абецеду названу Морсеова абецеда која се састојала од дугих и кратких сигнала за преношење порука на велике удаљености. С обзиром на његову брзину и поузданост у пружању информација, телеграф је понудио могућности за капитал и војну експанзију.[7]
Ера новинских агенција
[уреди | уреди извор]Новинске индустрије и међународне телеграфске мреже међусобно олакшавају једни другима. С обзиром да је понуда и потражња индустрије новина нагло порасла у деветнаестом веку, тако су новинске агенције основане успешно. Француска агенција Хавас основана је 1835. године, њемачка агенција Wолффин 1849 и британски Реутерс 1851. Ове три европске агенције, које су почеле да функционишу на међународном нивоу, биле су субвенциониране од стране својих влада.
Емитовање радијског програма
[уреди | уреди извор]Током Првог светског рата и Другог светског рата радио емитовање одиграло је значајну улогу у управљању домаће и међународне дипломатије у иностранству. Чак и у доба Хладног рата, међународна радио комуникација служила је као пропаганда многим одговарајућим идеологијама. Истакнути пример је програм Глас Америке, који је својим програмима ширио идеју „америчког сна“ међународној медијској публици.
Нови комуникацијски поредак
[уреди | уреди извор]Након што је Хладни рат званично завршен 1990. године, интензивни односи великих сила заустављени су распадом Совјетског Савеза и хитношћу проблема земаља Трећег света, те претходно неуједначено развијена комуникација више није могла да постоји. Трећи свет позвао је на престанак маргинализованог комуникационог статуса сиромашног света. Поготово је овај захтев појачан од када су међународне комуникације закорачиле у ново информатичко доба, „конвергенцију телекомуникација и рачунарства и способност покретања свих врста података – слике, речи, звук – путем интернета као и да служе међународној размени информација."[8]
Приступи истраживања међународне комуникације
[уреди | уреди извор]Једна од најочигледнијих манифестација међународне комуникације су вести из света. Али осим у новинарству, међународна комуникација јавља се и у другим областима (култура, технологија, наука), а природа информација која циркулише може да се сврста у разне категорије, као што је култура (музика, филм, спорт), наука (стручни радови објављени у иностранству, научне размене или сарадња) и интелигенција (извештаји дипломатија, међународна шпијунажа, итд). Студија међународне комуникације укључује велику пажњу у циркулацији вести међу различитим земљама (концепт вести), моћ медија (конгломерати и новинске агенције) и на недостатке какви су културни империјализам и медијски империјализам.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Фортнер, Р. С. (1993). Интернатионал цоммуницатион: Хисторy, цонфлицт, анд цонтрол оф тхе глобал метрополис. Wадсwортх Пуб. Цо. стр. 6.
- ^ Тхуссу, D.К.(2006).Интернатионал Цоммуницатион: Цонтинуитy анд Цханге. Лондон:Ходдер Едуцатион.
- ^ Фортнер, Р. С. (1993). Интернатионал цоммуницатион: Хисторy, цонфлицт, анд цонтрол оф тхе глобал метрополис. Wадсwортх Пуб. Цо. стр. 1.
- ^ Иннис, Х. (1972). Емпире анд цоммуницатионс. Торонто: Университy оф Торонто Пресс. стр. 9.
- ^ Леwис, С. (1996). Неwс анд социетy ин тхе Греек полис. Лондон: Дуцкwортх.
- ^ Волкмер, Ингрид. "Интернатионал Цоммуницатион Тхеорy ин Транситион: Параметерс оф тхе Неw Глобал Публиц Спхере"
- ^ Тхуссу, D.К. (2006). Интернатионал Цоммуницатион: Цонтинуитy анд Цханге. Лондон: Ходдер Едуцатион. стр. 7.
- ^ Тхуссу, D.К. (2006). Интернатионал Цоммуницатион: Цонтинуитy анд Цханге. Ходдер Едуцатион. стр. 224.
Литература
[уреди | уреди извор]- Иннис, Х. (1972). Емпире анд цоммуницатионс. Торонто: Университy оф Торонто Пресс. стр. 9.
