Пређи на садржај

Мењање облика

С Википедије, слободне енциклопедије
Царева жаба (или Принцеза жаба), аутора Виктора Васњецова, говори о жаби која се претвара у принцезу.

У митологији, фолклору и спекулативној фикцији, мењање облика је способност да се физички трансформише путем суштински надљудске способности, божанске интервенције, демонске манипулације, врачања, урока или наслеђене способности. Идеја преношења облика је у најстаријим облицима тотемизма и шаманизма, као и у најстаријој постојећој литератури и епским песмама попут Епа о Гилгамешу и Илијади. Концепт остаје уобичајени део модерне фантазије, дечје књижевности и популарне културе.

Фолклор и митологија

[уреди | уреди извор]
Лоухи, господарица Севера, напала је Вајнамојнена у форми џиновског орла са својим трупама на леђима када је покушала да украде Сампо; у финској епској поезији Елијас Лонротова Калевала.(The Defense of the Sampo, Akseli Gallen-Kallela, 1896)
Џин Галигантуа и зли стари мађионичар претварају војводину ћерку у белу кошуту“. Слика Артура Рекама
Логе глуми страх док се Алберих претвара у џиновску змију. Вотан стоји у позадини; илустрација Артура Ракхама за Das Rheingold Рихарда Вагнера
Немачки дрворез вукодлачке трансформације из 1722

Популарна бића у фолклору која мењају облик су вукодлаци и вампири (углавном европског, канадског и индијанског/раноамеричког порекла), хули ђинг источне Азије (укључујући јапанске кицуне и корејски кумихо) и богови, богиње и демони бројних других митологије, попут нордијског Локија или грчког Протеја. Мењање облика у облик вука посебно је познато као ликантропија, а таква створења која се подвргавају таквој промени називају се ликантропи. Теријантропија је општији термин за мењања човека и животиње,[1][2] али се ретко користи у том својству. Такође је било уобичајено да божанства претварају смртнике у животиње и биљке.

Остали појмови за особе које мењају облик укључују метаморф, Навахо шетача коже, мимика и теријантропа. Иако је популарна идеја преобликовача има фокус на људским бићима која се претварају у нешто друго, постоје и бројне приче о животињама које се исто тако могу трансформисати.[3]

Грчка и Рим

[уреди | уреди извор]
Вертумно,[4] у облику старице, додворује се Помони, на слици Гербранда ван ден Екхота.

Примери мењања облика у класичној литератури укључују многе примере у Овидијеовим Метаморфозама, Киркеовој трансформацији Одисејевих људи у свиње у Хомеровој Одисеји и Апулејевом Луцију који постаје магарац у Златном магарцу. Протеј је међу боговима био запажен по својим пременама облика; Менелај и Аристај су га ухватили да би од њега добили информације и успели само зато што су се држали током његових разних промена. Нереј је рекао Хераклу где да пронађе јабуке Хеспериде из истог разлога.

Иако су грчки богови могли да казнено користе трансформацију - попут Медузе, претворене у чудовиште због сексуалног односа са Посејдоном у Атинином храму - још чешће, приче које то користе су љубавне авантуре. Зевс се више пута трансформисао да би се приближио смртницима као средство за добијање приступа.[5]

Британија и Ириска

[уреди | уреди извор]

Виле, вештице и чаробњаци су били запажени због своје способности мењања облика. Нису све виле могле да мењају облик, а неке су биле ограничене на промену величине, као код спригана, неке на неколико облика, а неке виле су могле да имају само изглед мењања облика, захваљујући својој моћи, названој „гламур”, да би створиле илузије.[6] Међутим други, попут Хедли Кова,[7][8] могли су се променити у многе облике, и људски и натприродни чаробњаци имали су способност за такве промене и за изазивање тога код других.[9]

Вештице би се могле претворити у зечеве и у том облику би крале млеко и путер.[10]

Нордијске земље

[уреди | уреди извор]

У Локасени, Один и Локи се подсмевају се један другом узевши форму жена и дојиља које доје своју новорођенчад. Еда из 13. века говори о Локију у облику кобиле која је ождребила Одиновог ждребца Слејпнира, који је био најбржи коњ који је икада постојао, као и облик жене-вука који је окотила Фенрира.[11]

Садашњост

[уреди | уреди извор]
  • У делу Принцеза и Карди Џорџа Макдоналда (1883) Карди је обавештен да се многа људска бића својим делима полако претварају у звери. Кардију је дата моћ да детектује трансформацију пре него што је видљива, а помажу му звери које су биле трансформисане и враћају се човечанству.[12]
  • L. Френк Баум је закључио Дивну земљу Оз (1904) открићем да је принцезу Озму, коју су протагонисти тражили, као беба била претворена у дечака и да је Тип (који ју је тражио) тај дечак. Он пристаје да се преобразба поништи, али Глинда добра вештица не одобрава магију промене облика, па то чини зла вештица Момби.[13]
  • Научно фантастична приповетка „Ко иде тамо?”, коју је написао Џон V. Кампбел (касније адаптирана за филм као Ствар из другог света и Ствар) тиче се ванземаљског животног облика који мења облик и може попримити облик и сећања било ког бића које апсорбује.[14]
  • Т. Х. Вајт, у књизи Мач у камену из 1938. године, наводи да се Мерлин и госпођа Мим боре у чаробњачком дуелу, у којем би се дуелисти бескрајно трансформисали док један не буде у форми која може уништити другу.[15] Такође је Мерлин претворио Артура у разне животиње као образовно искуство.[16]
  • У књизи К. С. ЛуисаЛетописи Нарније“, Јустас Скраб се претвара у змаја,[17] а ратни хушкач Рабадаш у магарца.[18] Јустасова трансформација није строго казна - промена једноставно открива истину његове себичности. То је поништено након што се покајао и променио своју моралну природу. Рабадашу је дозвољено да преокрене своју трансформацију, под условом да то учини на јавном месту, тако да ће његови бивши следбеници знати да је био магарац. Он је упозорен да ће, ако икада поново напусти свој главни град, трајно постати магарац, што га спречава да води даље војне кампање.
  • Земаљски мајстори и њихови противници у трилогији Патриције А. Макилип из 1976. године Мајстор загонетки од Хеда широко користе своје способности пребацивања облика зарад моћи својих нових облика.[19]
  • Књиге савремене фантазије Џејмса А. Хетлија Змајево око и Змајев зуб усредсређене су на породицу Морган из Стоунфорта у држави Мејн - данашње Американце који су у тајности способни да се претворе у фоке по својој вољи (и ту способност у великој мери користе у борбама са разним другим ликовима).

Популарна култура

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Подолскy, Едwард (1953). Енцyцлопедиа оф Аберратионс: А Псyцхиатриц Хандбоок. Пхилосопхицал Либрарy. 
  2. ^ „Троис Фререс”. Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 2006-12-06. 
  3. ^ Терри Wиндлинг, "„Марриед то Магиц: Анимал Бридес анд Бридегроомс ин Фолклоре анд Фантасy”. Архивирано из оригинала 11. 11. 2006. г. Приступљено 28. 11. 2020. "
  4. ^ Ит ис цаллед тхе фирст еxцлусивелy Латин тале бy Цхарлес Фантаззи, "Тхе ревиндицатион оф Роман мyтх ин тхе Помона-Вертумнус тале", ин Н. Барбу ет ал., едс. Овидианум (Буцхарест, 1976:288), ас Роxанне Гентилцоре нотес ин "Тхе Ландсцапе оф десире: тхе тале оф Помона анд Вертумнус ин Овид'с 'Метаморпхосес'", Пхоениx. 49.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).2 (Суммер 1995:110-120), п. 110 ("Ит хас алсо беен цаллед тхе фирст еxцлусивелy Латин тале") анд ноте 1.
  5. ^ Рицхард M. Дорсон, "Фореwорд", п xxив, Георгиас А. Мегас, Фолкталес оф Грееце. Университy оф Цхицаго Пресс. , Цхицаго анд Лондон, 1970
  6. ^ Катхарине Бриггс, Ан Енцyцлопедиа оф Фаириес, Хобгоблинс, Броwниес, Боогиес, анд Отхер Супернатурал Цреатурес, "Гламоур", Бриггс, Катхарине Марy (1976). Ан Енцyцлопедиа оф Фаириес: Хобгоблинс, Броwниес, Богиес, анд Отхер Супернатурал Цреатурес. Пантхеон Боокс. стр. 191. ИСБН 0-394-73467-X. 
  7. ^ Катхарине Бриггс, Ан Енцyцлопедиа оф Фаириес, Хобгоблинс, Броwниес, Богиес, анд Отхер Супернатурал Цреатурес, "Хедлеy Коw", Бриггс, Катхарине Марy (1976). Ан Енцyцлопедиа оф Фаириес: Хобгоблинс, Броwниес, Богиес, анд Отхер Супернатурал Цреатурес. Пантхеон Боокс. стр. 218. ИСБН 0-394-73467-X. 
  8. ^ Јацобс, Јосепх; Баттен, Јохн D. (1894). „Тхе Хедлеy Коw”. Море Енглисх Фаирy Талес (2нд изд.). Лондон: Давид Нутт. стр. 50—53 & нотес: 225. 
  9. ^ Катхарине Бриггс, Ан Енцyцлопедиа оф Фаириес, Хобгоблинс, Броwниес, Боогиес, анд Отхер Супернатурал Цреатурес, "Схапе-схифтинг", Бриггс, Катхарине Марy (1976). Ан Енцyцлопедиа оф Фаириес: Хобгоблинс, Броwниес, Богиес, анд Отхер Супернатурал Цреатурес. Пантхеон Боокс. стр. 360. ИСБН 0-394-73467-X. 
  10. ^ Еддие Ленихан анд Царолyн Еве Греен. Ленихан, Едмунд (2003). Меетинг тхе Отхер Цроwд: Тхе Фаирy Сториес оф Хидден Иреланд. Јеремy П. Тарцхер/Путнам. стр. 80. ИСБН 1-58542-206-1. 
  11. ^ Гилл, Н. С. „Локи – Норсе Трицкстер Локи”. абоут.цом. Архивирано из оригинала 10. 06. 2011. г. Приступљено 2010-06-18. ; Степхан Грундy, "Схапесхифтинг анд Берсеркерганг," ин Транслатион, Трансформатион, анд Трансубстантиатион, ед. Царол Постер анд Рицхард Утз (Еванстон: ИЛ: Нортхwестерн Университy Пресс, 1998), пп. 104–22.
  12. ^ Прицкетт, Степхен. Вицториан Фантасy. стр. 86. ИСБН 0-253-17461-9. 
  13. ^ Јацк Зипес, Wхен Дреамс Цаме Труе: Цлассицал Фаирy Талес анд Тхеир Традитион, пп. 176–7 Зипес, Јацк (1999). Wхен Дреамс Цаме Труе: Цлассицал Фаирy Талес анд Тхеир Традитион. Роутледге. ИСБН 0-415-92151-1. 
  14. ^ Стеигер, Б. (1999). „Wереwолф анд Схапесхифтер Филмограпхy”. Тхе Wереwолф Боок: Тхе Енцyцлопедиа оф Схапе-Схифтинг Беингс. Висибле Инк Пресс. стр. 385. ИСБН 978-1-57859-078-0. 
  15. ^ Тхис сцене ис омиттед ин тхе сторy ас депицтед ин Тхе Онце анд Футуре Кинг; сее L. Спрагуе де Цамп. Цамп, Лyон Спрагуе Де (1976). Литерарy Сwордсмен анд Сорцерерс: Тхе Макерс оф Хероиц Фантасy. Аркхам Хоусе. стр. 266. ИСБН 0-87054-076-9. 
  16. ^ Јохн Грант анд Јохн Цлуте, Тхе Енцyцлопедиа оф Фантасy, "Трансформатион", Цлуте, Јохн; Грант, Јохн (15. 3. 1999). Тхе Енцyцлопедиа оф Фантасy. Мацмиллан. стр. 960. ИСБН 0-312-19869-8. 
  17. ^ Ерик Ј. Wиеленберг, "Аслан тхе Террибле" Бассхам, Грегорy; Wаллс, Јеррy L. (2005). Тхе Цхроницлес оф Нарниа анд Пхилосопхy: Тхе Лион, тхе Wитцх, анд тхе Wорлдвиеw. Опен Цоурт. стр. 226—7. ИСБН 0-8126-9588-7. . Грегорy Бассхам ед. анд Јеррy L. Wаллс, ед.
  18. ^ Јамес Ф. Сеннетт, "Wортхy оф а Беттер Год" Бассхам, Грегорy; Wаллс, Јеррy L. (2005). Тхе Цхроницлес оф Нарниа анд Пхилосопхy: Тхе Лион, тхе Wитцх, анд тхе Wорлдвиеw. Опен Цоурт. стр. 243. ИСБН 0-8126-9588-7. . Грегорy Бассхам ед. анд Јеррy L. Wаллс, ед.
  19. ^ Јохн Грант анд Јохн Цлуте. Тхе Енцyцлопедиа оф Фантасy. , "Схапесхифтинг", Цлуте, Јохн; Грант, Јохн (15. 3. 1999). Тхе Енцyцлопедиа оф Фантасy. Мацмиллан. стр. 858. ИСБН 0-312-19869-8. 
  20. ^ Меyер, Степхение (2008). Бреакинг Даwн. Литтле, Броwн анд Цомпанy. ИСБН 9780316032834. 
  21. ^ „Тхе Доцтор Wхо Референце Гуиде: Тхе Зyгон Wхо Фелл то Еартх”. 
  22. ^ „Трансмогрифицатион”. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]