Метаморфозе корена
Корен поред својих основних функција, причвршћивања биљке за подлогу и усвајања воде из земљишта са раствореним минералним материјама, може да преузме и неке друге функције као што су прихватање за ослонац, магационирање потребних материја (нпр. воде и минералних материја). Када дође до преузимања ових функција корен мења свој облик и грађу. Такви коренови се деле на три веће групе.
Ваздушни коренови[уреди | уреди извор]
Адвентивни коренови који се увек развијају из грана и стабла различите грађе и улоге. За ваздушне коренове карактеристично је да се распростиру у ваздуху. Најчешће преузимају функције стабла, као што су асимилација (фотосинтеза) и прихватање за околне предмете, стабла... Могу пружити и додатну потпору стаблу и служити за проветравање у случају да се корен развија у условима недовољне обезбеђености кисеоником.
Коренови за прихватање[уреди | уреди извор]
Заступљени су једино код тропских епифитних орхидеја (оне живе на кори дрвећа) и имају специјалне трнове за прихватање и код бршљана који има два типа корена: праве(подземне и дуге) и ваздушне за прихватање (претворене у рашљике).
Коренови за подупирање[уреди | уреди извор]
Заступљени су код биљака мангрова вегетације (дрвенасте биљке које се развијају у условима плиме и осеке) и код биљака које настањују делове где се реке уливају у мора. Обично развијају са доњих грана стабла дуге и витке адвентивне ваздушне коренове, који делом урањају у муљ и песковито земљиште и биљци дају додатну потпору и усвајају хранљиве материје. То су штакасти, потпорни коренови.
Коренови за аерацију[уреди | уреди извор]
Код многих изразитих мангрова врста постоје специјални коренови који вире изнад површине муља или воде (зависно од плиме и осеке) и преузимају улогу проветравања самог корена јер садрже моћан аеренхим и посебне отворе за улазак ваздуха на самој површини па се називају и пнеуматофоре.
Коренови за фотосинтезу[уреди | уреди извор]
Другачије их можемо назвати и коренови за асимилацију. Заступљени су код једне групе тропских епифитних орхидеја. Корен преузима улогу изданка и почиње да врши функцију фотосинтезе јер се листови редукују ради смањења транспирације. Ови коренови обично доњим делом служе за причвршћивање а горњи део који је зелене боје врши фотосинтезу. Овакви асимилациони коренови постоје и код биљака које настањују брзе потоке, стене. Пример за наше поднебље је водени орах[1] (''Трапа натанс'').
Коренови за апсорпцију воде[уреди | уреди извор]
Ови коренови служе за апсорпцију воде из ваздуха. Јављају се код тропске епифитне орхидеје. Поред осталих споменутих ваздушних коренова формирају и специјалне коренове за упијање влаге из ваздуха захваљујући посебном површинском, вишеслојном ткиву које се назива '''веламен радицум'''[2]. Код епифитних биљака ваздушни корен често врши више различитих функција истовремено јер се испод слоја веламен радицум (усвајање воде) налазе ћелије паренхима коре корена (улога фотосинтезе) и доњи део корена има коренске длаке или трнове за прихватање (улога прихватања).
Коренови за магационирање воде и хране[уреди | уреди извор]
Уколико се у корену врши магационирање резервних материја он постаје волуминозан. Ова промена може да захвати главни, бочне и адвентивне коренове.
Коренови за магационирање воде[уреди | уреди извор]
Јављају се код биљака које живе на изразито сушним стаништима. Њихов главни корен богат је паренхимом за магационирање воде. Примери су Астерацеае и Апиацеае.
Коренови за магационирање хране[уреди | уреди извор]
Репе[уреди | уреди извор]
Код репе магационирање се врши у главном корену осовинског коренског система. Често у метаморфози корена учествују и доњи делови стабла. Ова метаморфоза се јавља код двогодишњих биљака. Примери: шаргарепа, першун, паштрнак, целер, сточна репа, цвекла...
Коренске кртоле[уреди | уреди извор]
Код ове врсте корена магационирање се врши у бочним или адвентивним кореновима. Улогу магационирања преузима развијени паренхим примарне коре. Примери: георгина, каћун, ледињак...
Контрактилни коренови[уреди | уреди извор]
Ови коренови имају способност скраћивања (контракције) и до 70% дужине корена. Смисао оваквих коренова је повлачење ризома, кртоле или луковице у дубље слојеве земљишта. На овај начин корен штити метаморфозирани подземни изданак од непогодних спољашњих услова и одржава на истој дубини земљишта што не би било могуће без ових коренова јер би стабло својим растењем тежило повлачењу ризома и луковица ка површини. Примери: крин, мразовац, јагорчевина, шафран...[1][2]