Микронутријент
Микронутријенти су нутријенти који су неоходни током живота људи и других живих бића у малим количинама да би се омогућило одвијање низа физиолошких функција. Живи организми не могу сами да произведу микронутријенте.[1] Код људи ова група материја обухвата микроминерале који су неопходни мањим од 100 милиграма на дан[2], за разлику од макроминерала, који су неоходни у већим количинама. У микроминерале се убрајају гвожђе[3], кобалт, хром, бакар[4][5][6], јод, манган, селен, цинк[3] и молибден. Микронутријенти такође обухватају витамине, који су органска једињења.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Canadian UNICEF Committee, Global Child Survival and Health, (2006). стр. 67.
- ^ а б Lieberman, S, Bruning, N (1990). The Real Vitamin & Mineral Book. NY: Avery Group, 3
- ^ а б Јанет Р Хунт (2003). „Биоаваилабилитy оф ирон, зинц, анд отхер траце минералс фром вегетариан диетс”. Ам Ј Цлин Нутр. 78 (3): 633С—639С.
- ^ Camakaris, J., Voskoboinik, I., and Mercer, J. F., 1999, Molecular mechanisms of copper homeostasis. Biophys. Res. Commun. 261:225–232
- ^ Harris, E. D. 2000, Cellular copper transport and metabolism. Annu. Rev. Nutr. 20:291–310
- ^ Harris, E. D., 2001, Copper homeostasis: The role of cellular transporters. Nutr. Rev. 59:281–285
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Мрежа за одрживу елиминацију јодне дефицијенције
- Микронутријенти Архивирано на сајту Wayback Machine (20. април 2009)
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
