Миксоидна циста

Миксоидна циста
Миксоидна циста
Синоним	Дигитал муцоус цyст, муцоус цyст)
	Миксоидна циста
Специјалности	дерматологија, хирургија
	[уреди на Википодацима]

Миксоидна циста (акроним MC) позната и као дигитална мукозна циста мала је асимптоматска, спорорастуће израслина испуњене течношћу које прекривају зглоб или овојницу тетива на дисталној дорзалној страни на прстима руку или ногу Бенигне је природе, али понекад може указивати на основно обољење, попут остеоартритиса или другог дегенеративног стања зглобова.^[2]

Иако су MC обично појединачни, уочено је да се више циста развија истовремено. Понекад могу бити болна, и довести до смањења покретљивости и узроковати слабост и деформитет ноктију. Спонтана регресија је ретка, па је препоручљива хируршка интервенција или конзервативно лечење.^[2]

Епидемиологија

Дигиталне миксоидне цисте имају већу учесталост код одраслих жена и чешће се могу наћи на прстима него на ножним прстима, посебно на кажипрсту доминантне руке.^[3]

У поређењу са ганглијским цистама, које се најчешће налазе код особа у доби између 15 и 40 година, миксоидне цисте су чешћи код жена у доби између 40 и 70 година.^[4]

Етиопатогенеза

Миксоидна (или мукозна) циста је бенигна рецидивирајућа цистична лезија мања од 1 цм у промеру и заобљене или овалне морфологије која се типично налази на дисталном интерфалангеалном зглобу (ДИЈ) или епонихију у прстима.

Етиологија и патогенеза остају нејасне, иако неке теорије указују да би се миксоидне цисте могле појавити као резултат:^[3]

мукоидне дегенерације везивног ткива,
изласка синовијалне текућине из капсуле дисталног интерфалангеалног зглоба,
понављајуће трауме,
хернија тетивних овојница или синовијалних облога повезана с дегенеративним болестима зглобова и остеофитима код старијих особа,
прекомерне производње муцина од стране фибробласта.

Верује се да се цисте формирају дегенерацијом везивног ткива и повезане су с остеоартритичним зглобовима. Иако је тачна етиологија миксоидних циста и ганглијских циста непозната, вероватно је да се у зглобној капсули или овојници тетива формира мали расцеп, што омогућава екстравазацију синовијалне течности у суседно ткиво. Када течност реагује са локалним ткивом, постаје желатинаста и формира се зид цисте.^[4]

Дијагноза

Дерматоскопија би требала бити основни дијагностички алат и мора се узети у обзир у случајевима сумњиве дијагнозе. Њена вредност у евалуацији туморских процеса је већ добро позната, али се не може занемарити при процени других кожних лезија или кожних инфекција.^[3]

Дермоскопија најчешће показује арбориформне телангиектазије преко белих, плавкастих и црвенкасто-наранџастих дифузних подручја.^[3]

Директном пункцијом иглом број 25 и дренажом најчешће се добија бистри желатинозни материјал, што потврђује дијагнозу дигиталне миксоидне цисте.^[3]

Диференцијална дијагноза

Уобичајене диференцијалне дијагнозе^[4]

Ганглијска циста – већа, дубља и повезана са већим зглобовима и тетивама
Реуматоидни чвор
Хеберденов чвор (остеоартритис ) – може коегзистирати са миксоидном цистом
Епидермоидна циста
Гломусни тумор
Неурофибром
Субунгуална егзостоза

Мање уобичајене диференцијалне дијагнозе^[4]

Миксом
Површински акрални фибромиксом
Стечени дигитални фиброкератом
Фиброзни хистиоцитом
Акрални муцинозни фиброкератом
Периунгуални фибром туберозне склерозе
Дигитални површински ангиомиксом

Терапија

Опције лечења крећу се од праћења (када нема симптоматологије), преко пункције и дренаже цисте и ињекција кортикостероида до хируршке интервенције (са пријављеним стопама излечења од 95%).

Такођер се могу користити склеротерапија, криотерапија, вапоризација угљен-диоксидом, ласером, инфрацрвена коагулација, елиминација каустике и ручна компресија цисте.

У оквиру нехируршких мера:^[3]

склеротерапија има стопу излечења од 77%,
криотерапија (72%),
ињекције кортикостероида (61%) и
ручна компресија (39%) (1,7).

Извори

^ ^а ^б Рапини, Роналд П.; Бологниа, Јеан L.; Јориззо, Јосепх L. (2007). Дерматологy: 2-Волуме Сет. Ст. Лоуис: Мосбy. ISBN 1-4160-2999-0.
^ ^а ^б Феррели, Цатерина; Царавано, Маргхерита; Фумо, Гиусеппе; Ронгиолетти, Францо (2018). „Дигитал мyxоид цyстс: 12-yеар еxпериенце фром тwо Италиан Дерматологy Унитс”. Гиорнале Италиано Ди Дерматологиа Е Венереологиа: Органо Уффициале, Социета Италиана Ди Дерматологиа Е Сифилографиа. 153 (6): 847—854. ИССН 1827-1820. ПМИД 30019575. дои:10.23736/С0392-0488.18.06101-1.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Монтеагудо-Сáнцхез Б, Луиñа-Мéндез L, Мосqуера-Фернáндез А. „Дермосцопиц Феатурес оф а Дигитал Мyxоид Цyст.”. Ацта Дерматовенерол Цроат. 27 (2): 129—130. јун 2019. ПМИД 31351511. .
^ ^а ^б ^в ^г Липнер, Схари. „Мyxоид цyст”. www.висуалдx.цом. Приступљено 2022-01-16.

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[Bolognia-1] а ^б Рапини, Роналд П.; Бологниа, Јеан L.; Јориззо, Јосепх L. (2007). Дерматологy: 2-Волуме Сет. Ст. Лоуис: Мосбy. ISBN 1-4160-2999-0.

[:0-2] а ^б Феррели, Цатерина; Царавано, Маргхерита; Фумо, Гиусеппе; Ронгиолетти, Францо (2018). „Дигитал мyxоид цyстс: 12-yеар еxпериенце фром тwо Италиан Дерматологy Унитс”. Гиорнале Италиано Ди Дерматологиа Е Венереологиа: Органо Уффициале, Социета Италиана Ди Дерматологиа Е Сифилографиа. 153 (6): 847—854. ИССН 1827-1820. ПМИД 30019575. дои:10.23736/С0392-0488.18.06101-1.

[:1-3] а ^б ^в ^г ^д ^ђ Монтеагудо-Сáнцхез Б, Луиñа-Мéндез L, Мосqуера-Фернáндез А. „Дермосцопиц Феатурес оф а Дигитал Мyxоид Цyст.”. Ацта Дерматовенерол Цроат. 27 (2): 129—130. јун 2019. ПМИД 31351511. .

[:2-4] а ^б ^в ^г Липнер, Схари. „Мyxоид цyст”. www.висуалдx.цом. Приступљено 2022-01-16.

[1]

[2]

[3]

[4]