Миксом леве преткоморе
| Миксом леве преткоморе | |
|---|---|
 | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | кардиологија, генетика |
Миксом леве преткоморе је један од најчешћих примарних бенигних тумора срца, локализован у зиду леве срчане преткоморе, и обично потиче од септума леве преткоморе. Хируршко лечење мора бити спроведено у најкраћем временском периоду после дијагнозе, иако тумор након терапије у око 2% случајева може да рецидивира.
Потешкоћу у дијагностиковању миксома срца причињава асимптоматско или олигосимптоматско испољавање тумора у дужем времену, односно у периоду раста миксома. У том смислу ехокардиографија, се сматра сувереном дијагностичком процедуром, коју треба рутински радити током свих кардиолошких прегледа, што би значајно допринело раном откривању и правовременом лечењу болесника са миксомом срца.[1]
Епидемиологија
[уреди | уреди извор]Ови тумори представљају око 50% свих тумора који се налазе у срцу. Преко 90% су солирани и на петељци, а око 75% се налазе у левом срцу (лева преткомора, а редје и левој комори). У питању су бенигни тумори који не дају метастазе, али показују тенденцију ка рецидивима након оперативног лечења.[1]
- Полне разлике
Код ових тумора постоји полна предилекција у виду чешћег обољевања особа женског пола (око три пута чешће).[1]
- Старосне разлике
Могу се јавити у било ком узрасту, али се најчешће јављају код особа старијих од 40 година, осим код породичних миксома, код којих се обично јављању у узрасту од око 25 година. Ови тумори су ретки код деце, нарочито у узрасту до 10 година, јер су код сасвим мале деце описивани само ретки појединачни случајеви[2][3]
Етиопатогенеза
[уреди | уреди извор]Патогенеза болести није у потпуности позната, а највећи број случајева је потпуно спорадичан. Миксом најчешће расте у преткоморама, у левој око пет пута чешће него у десној 8 док су веома ретки у коморама, а и када се ту нађу, обично су уз атриовентрикуларни отвор.[1][4]
Постоје и случајеви у којима је у основи болести породична предиспозиција у виду аутозомно доминантног начина преношења,у коме је потребна само једна копија гена да би се болест испољила. Поремећени гени на краћем краку другог хромозома који постоје код Карнејевог синдрома су у вези са око 7% преткоморних миксома.
Клиничка слика
[уреди | уреди извор]Клиничка слика код ове болести може бити слична низ кардиоваскуларних обољења, а пре свега зависи од локализације, покретљивости и величине тумора. Миксом срца је често праћен низом општих симптома и неспецифичних лабораторијских параметара, који чине тзв. паранеопластични синдром, у коме доминирају:
- умор,
- периодично повишење телесне температуре,
- мршављење,
- болови у зглобовима,
- кожни осип,
- измењена крвна слика (убрзана седиментација, повишен број белих крвних зрнаца, повишење гама глобулина.
Миксом фиксиран за зид срца ретко даје симптоме. Када тумор достигне значајну величину он условљава опструкцију левог венског (митралног) ушћа. Због тога се у напору не може да повећа ударни волумен срца, па се јављају замор, поремећај дисања и поремећаји срчаног ритма.
Значајнија опструкција митралног ушћа праћена је израженом диспнејом све до едема плућа, са кашљем и искашљавањем крви. Могући су и болови у грудима ангинозног типа, честе удружени са системском емболијом. Емболије су најчешће у централном нервном систему, ређе у бубрезима, доњим екстремитетима или коронарним артеријама.
Дијагноза
[уреди | уреди извор]
Дијагноза се поставља на основу анамнезе, кардиолошког прегледа, ЕКГ-а, рендгенографије срца и плућа, ултразвука. Код болесника са олигосимптоматским током најчешће прође више од годину дана од првих некарактеристичних сметњи до дијагностиковања миксома.[1]
Како рендгенски снимак грудног коша није увек довољан за постављање дефинитивна дијагноза најчешће се користи ултразвучни налаз (ехокардиографија), трансторакална ехокардиографија или трансезофагеална ехокардиографија.
Компјутеризована томографија и нуклеарна магнетна резонанца могу да олакшају постављање дијагнозе. А код пацијената старијих од 40 година препоручује се и коронарна ангиографија.
Уколико се сумња на Карнејев синдром, пожељно је да се начини генетско тестирање.
- Ултрасонографија (видео)
- Патохистолошки налаз
Терапија
[уреди | уреди извор]Једини начин лечења је хируршко одстрањивање тумора које је у домену кардиохирурга и подразумева операцију на отвореном срцу.
Оперативно лечење је препоручљиво обавити одмах по постављању дијагнозе.
Прогноза
[уреди | уреди извор]Према подацима из литературе степен поновног јављања овог тумора је око 2%, а код породичних случајева око 20%.
Компликације
[уреди | уреди извор]
Иако миксом није трошан, од њега се може одвојити део или на њему формирани тромб и ући у циркулацију. Тада он може довести до компликација — артеријске емболије, било које локализације.[5][6]
Дијагностиковање ове компликације миксома често је разјаснило и етиологију до тада не разјашњењих периферних емболија.[1]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ Рафајловски С, ет ал. Дијагностика и резултати лечења миксома срца Војносанит Прегл 2011; 68(10): 851–855.
- ^ .Wолд ЛЕ, Лие ЈТ. Цардиац мyxома: а цлиницопатхологиц профиле.Ам Ј Патхол 1980; 101(1): 219–40.
- ^ Цхан ХС, Сонлеy МЈ, Моëс ЦА, Данеман А, Смитх ЦР, Мартин ДЈ. Примарy анд сецондарy туморс оф цхилдхоод инволвинг тхе хеарт, перицардиум, анд греат весселс. А репорт оф 75 цасес анд ревиеw оф тхе литературе. Цанцер 1985; 56(4): 825–36.
- ^ Бурке АП, Вирмани Р. Цардиац мyxома. А цлиницопатхологиц студy. Ам Ј Цлин Патхол 1993; 100(6): 671–80.
- ^ Нолан Ј, Цардер ПЈ, Блоомфиелд П. Атриал мyxома: тумоур ортраума? Бр Хеарт Ј 1992; 67(5): 406–8.
- ^ Тодорић M, Митовски Р, Јабланов Ј, Мартиновић Н, Бошковић D, Пезо I,ет ал. Емергенцy еxтирпатион оф тхе лефт атриал мyxома цомплицатед wитх ацуте пулмонарy едема. Цардиологy 1988; 9: 117– 9.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор] | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
