Пређи на садржај

Миливоје Катнић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Milivoje Katnić
Лични подаци
НадимциKatana
Датум рођења(1957{{month}}{{{даy}}})1957. (66/67 год.)
Мјесто рођењаФНРЈ
ДржављанствоЦрна Гора

Миливоје Катнић (1957) црногорски је правник, бивши тужилац, судија и резервни официр.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Као припадник Југословенске народне армије, активно је учествовао у грађанском рату у Југославији, на дубровачком ратишту борећи се против хрватских сецесиониста.[1] У јавним наступима током деведесетих година био је изразити противник НАТО-а. Током 2011. године, један од затвореника у војном логору Морињ оптужио је Катнића да је као резервни поручник КОС-а одговаран за пљачке и паљевине у Цавтату.[2] Он је ове наводе демантовао.[3] Неколико грађана Хрватске тврдило је да се ништа није дешавало на том дијелу ратишта без његовог одобрења или знања.[4] Један свједок тврдио је да је неименовани мушкарац изашао из Катнићеве канцеларије наводно крваве главе.[4] Током рата Катнић је промовисан у чин мајора.[4]

Он је радио у Секретаријату за народну одбрану СО Цетиње, Републичком штабу територијалне одбране СРЦГ Титоград, Војном суду у Подгорици и као судија Апелационог суда.[5]

За главног специјалног тужиоца изабран је 2015. године[5] на сугестију тадашњег в. д. врховног државног тужиоца Ивице Станковића.[6] Његово постављање на функцију негативно су коментарисале поједине НВО и медији у Хрватској.[7] У почетку мандата је предводио хапшење будванске криминалне групе, што је довело и до пресуде бившем предсједнику државне заједнице и високорангираном члану ДПС-а Светозару Маровић.[8] У јуну 2020. поново је изабран на исту функцију, као једини кандидат.[9]

Са позиције главног специјалног тужиоца, Катнић је организаторе опозиционих протеста Одупри се етикетирао као „криминалну организацију” и „плаћене са Истока”.[10]

Током мандата подигао је више од 250 оптужница против чланова криминалних организација али није процесуирао коруптивне и друге афере које су повезане са владајућим режимом на челу са Милом Ђукановићем.[11]

Од 2015. до 2020. неколико вођа опозиције је процесуирано од стране тужилаштва на челу са Миливојем Катнићем за наводно почињена криминална дјела попут криминалног удруживања и прања новца.[12]

Катнић је био специјални државни тужилац у судском поступку за наводни покушај тероризма на дан парламентарних избора у Црној Гори 2016. године. Водећи опозициони политичари Андрија Мандић и Милан Кнежевић, два руска држављанина (наводно агенти ГРУ-а) осуђени су за тероризам, генерал жандармерије Србије Братислав Дикић као и неколико грађана Србије осуђено је за стварање криминалне организације.[13][14] Небојша Медојевић је оптужен за наводно прање новца.[15] У фебруару 2021. Апелациони суд је укинуо пресуду и вратио случај на поновно суђење Вишем суду у Подгорици.[16] Према тврдњи генерала Братислава Дикића, Катнић му је казао да ће све Србе из Црне Горе протјерати у Србију, као и сви други што су урадили.[17][18]

Током обављања функције тужиоце, објављивао је транскрипте који су били дио мјера тајног надзора. Објавио је транскрипте у процесу против Демократа и опозиционих лидера Андрије Мандића и Милана Кнежевића. I он је био прислушкиван од стране службе Црне Горе.[19]

У јавности је навођено да Катнић није пријављивао све своје приходе и промјене имовине, на шта га је приморавао званични Закон о спрјечавању сукоба интереса.[20][21]

На њега су поједине криминалне структуре припремале атентат.[22]

Током наступа у јавности имао је низ анегдота, јавних перформанса и изјава које су постале предмет исмијавања у друштву.[11][23][24][25][26][19]

Разријешен је дужности 17. фебруара 2022. након стицања услова за пензионисање.[27]

Априла 2024. је ухапшен због сумње да је чинио кривична дјела стварање криминалне организације и злоупотребе службеног положаја.[28] Катнић је из протеста почео штрајк глађу. Након што су судски вјештаци установили да је способан да прати суђење и поред штрајковања глађу, он је отпочео штрајк жеђу.[29] Катнић је притворен у Спужу, у ћелији величине осам метара квадратних; одбио је приједлог да се у ћелију угради клима-уређај због пораста температуре.[30] Он је поднио неколико кривичних пријава против тужиоца у његовом поступку, Милоша Шошкића, оптуживши га за злоупотребу службеног положаја.[31] Октобра 2024. Виши суд у Подгорици је у поступку финансијске истраге донио привремену мјеру и блокирао Катнићеву имовину.[32]

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Ожењен је Наташом Катнић која се наводи као страна у званичној документацији током куповине великог имања у даниловградском селу Грбе од државе, за шта МАНС тврди да је у питању сумњива трансакција реализована испод цијене.[33] Наташа Катнић је такође довођена у везу са другом афером. На дар јој је понуђена чоколада у којој се налазило четири хиљада евра, за шта Катнић тврди да је покушај удара криминалаца на њега кроз приказивање његове супруге и њега корумпиранима.[34][20][35]

Крајем јула 2023. новчано је кажњен због прекорачења брзине током вожње. Возио је 126 километара на час у насељу у којем је ограничење 60.[36] Катнић је поводом ове ситуације одговорио да је мало брже возио на мјесту гдје су криминалци планирали да га убију.[37] Кажњен је новчаном казном од 120 евра.[37]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Родић: То што је Катнић био на ратишту не значи да је злочинац”. вијести.ме (на језику: српски). Приступљено 2023-08-26. 
  2. ^ „Ратни злочини нијесу прошлост”. Центар за грађанско образовање (на језику: српски). Приступљено 2022-01-14. 
  3. ^ „Спорна ратна биографија кандидата за главног специјалног тужиоца”. Радио Слободна Европа (на језику: српскохрватски). Приступљено 2022-01-14. 
  4. ^ а б в „СКАНДАЛОЗНО: Постаје ли насилник из окупираног Цавтата црногорски тужитељ за ратне злочине?”. ДубровникНЕТ.хр. Приступљено 2022-01-14. 
  5. ^ а б „Миливоје Катнић – главни специјални тужилац”. РТЦГ – Радио Телевизија Црне Горе – Национални јавни сервис (на језику: ме). Приступљено 2022-01-14. 
  6. ^ „Након реизбора исљедника Миливоја: Кожни мантили су опет у моди”. Актуелно (на језику: бошњачки). 2020-06-30. Приступљено 2022-01-14. 
  7. ^ „Црногорци изабрали Катнића који је „вршљао по дубровачком ратишту” за главног државног тужитеља”. ДубровникНЕТ.хр. Приступљено 2022-01-14. 
  8. ^ „"Државни удар" и нечињење пољуљали повјерење”. вијести.ме (на језику: српски). Приступљено 2023-08-23. 
  9. ^ „Миливоје Катнић поново изабран за специјалног тужиоца”. Радио Слободна Европа (на језику: српскохрватски). Приступљено 2022-01-14. 
  10. ^ „Миливоје Катнић” (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-14. 
  11. ^ а б Ђурић, Новица. „Улога специјалног тужиоца у политичком животу Црне Горе”. Политика Онлине. Приступљено 2022-02-19. 
  12. ^ „Припрема терена за одлазак тужиоца из случаја ‘државни удар’”. Радио Слободна Европа (на језику: српскохрватски). Приступљено 2022-01-14. 
  13. ^ „По пет година затвора за лидере црногорске опозиције”. ББЦ Неwс на српском (на језику: српски). Приступљено 2022-01-14. 
  14. ^ „Укинута пресуда за 'државни удар' у Црној Гори, ДПС тврди резултат притиска на суд”. Радио Слободна Европа (на језику: српскохрватски). Приступљено 2022-01-14. 
  15. ^ Европа, Радио Слободна (2022-02-17). „Разријешен специјални тужилац Црне Горе Катнић”. Радио Слободна Европа (на језику: српскохрватски). Приступљено 2023-08-28. 
  16. ^ „Главни специјални тужилац Црне Горе отказао полицијско обезбјеђење”. Радио Слободна Европа (на језику: српскохрватски). Приступљено 2022-01-14. 
  17. ^ I, M. „"Све ћемо Србе из Црне Горе протерати у Србију као што су и сви други урадили": Овако је Катнић претио Дикићу”. 24седам (на језику: српски). Приступљено 2022-01-14. 
  18. ^ „Генерал Дикић по ослобађању: Тражили су да оптужим СПЦ, Русију, Србију...”. Нови Стандард (на језику: српски). 2021-02-21. Приступљено 2022-01-14. 
  19. ^ а б Павићевић, Андреј (2022-02-17). „Ко је Миливоје Катнић, специјални државни тужилац ЦГ који је разрешен функције”. НОВА портал (на језику: српски). Приступљено 2023-08-26. 
  20. ^ а б „Катнић сакрио још 30.000 еура од продаје плаца у Подгорици”. www.манс.цо.ме. Приступљено 2022-01-14. 
  21. ^ „Тужилац Катнић од посла са Глосаријем “зарадио” 30.000 евра, порез није плаћен”. НОВА портал (на језику: српски). 2021-11-21. Приступљено 2022-01-14. 
  22. ^ „На њих је пуцала Тамара Звицер: У ЦГ спремали убиства тужилаца и судија”. НОВА портал (на језику: српски). 2021-08-26. Приступљено 2022-01-14. 
  23. ^ „ВИЗИЈА КАРИЈЕРЕ ЛОВЋЕНСКОГ ТАЈНОВИДЦА Путин незадовољан што се Вучић ослонио на Кнежевића, а не на Миливоја Катнића”. Актуелно (на језику: бошњачки). 2021-06-08. Приступљено 2022-01-14. 
  24. ^ ИН4С (2020-03-10). „Дневна доза Катнићевих бисера: Сви хоће у мафијаше, неће нико да се бави пољопривредом и да поправља ципеле”. ИН4С (на језику: српски). Приступљено 2022-01-14. 
  25. ^ „Пародија на рачун СДТ: Само је барска маслина старија од Миливоја Праћке (ВИДЕО)”. барскипортал.цом (на језику: српскохрватски). Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-14. 
  26. ^ „ДАН – Катнић: Путин је незадовољан што се ослонио на Милана Кнежевића, а требао је на мене”. дан.цо.ме. 2021-06-07. Приступљено 2022-01-14. 
  27. ^ „Разрешен главни специјални тужилац Црне Горе”. Политика Онлине. Приступљено 2022-02-18. 
  28. ^ „РТС :: Регион :: Ухапшени бивши функционер црногорског МУП-а Зоран Лазовић и некадашњи тужилац Миливоје Катнић”. ртс.рс. Приступљено 2024-04-14. 
  29. ^ „Миливоје Катнић започео штрајк глађу”. Политика Онлине. Приступљено 2024-05-07. 
  30. ^ „КАТНИЋ ОДБИО ДА МУ УГРАДЕ КЛИМУ У ЋЕЛИЈУ: Психијатар га прегледа сваки дан”. НОВОСТИ (на језику: српски). Приступљено 2024-05-17. 
  31. ^ www.антенам.нет (2024-05-16). „Катнић поднио нову кривичну пријаву против тужиоца Шошкића”. Антена M (на језику: српски). Приступљено 2024-05-17. 
  32. ^ Тањуг (2024-10-03). „Виши суд у Подгорици блокирао имовину Катнићу у поступку финансијске истраге”. Еуронеwс.рс (на језику: српски). Приступљено 2024-10-03. 
  33. ^ „Како је Катнић пословао са државом: Специјална цијена за специјалног тужиоца”. www.манс.цо.ме. Приступљено 2022-01-14. 
  34. ^ „Клопка за специјалног тужиоца Црне Горе”. Радио Слободна Европа (на језику: српскохрватски). Приступљено 2022-01-14. 
  35. ^ Ђурић, Новица. „Како је чоколада могла да сруши специјалног тужиоца”. Политика Онлине. Приступљено 2022-01-14. 
  36. ^ П.О.Л. „Биши главни тужилац Црне Горе приведен због пребрзе вожње”. Политика Онлине. Приступљено 2023-07-26. 
  37. ^ а б Стандард (2023-07-25). „Катнић за Стандард: Мало сам брже возио на мјесту, гдје су криминалци планирали да ме убију; Суткиња му изрекла казну од 120 еура”. Стандард (на језику: бошњачки). Приступљено 2023-08-26. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Milivoje_Katnić&oldid=28922368”