Пређи на садржај

Милманова теорема

С Википедије, слободне енциклопедије

У електричном инжињерингу Милманова теорема (или теорема паралалних генератора) је метод за поједностављење решења кола. Тачније, Милманова теорема се користи да се израчуна напон на крајевима кола направљеног само од грана у паралелној вези.[1] Названа је по Џејкобу Милману који је доказао теорему.

Објашњење[уреди | уреди извор]

Милманово коло

Нека ек буду генератори напона, а ам генератори струје.

Нека Ри буду отпори на гранама без генератора.

Нека Рк буду отпори на гранама са генераторима напона.

Нека Рм буду отпори на гранама са генераторима струје.

Онда Милман наводи да је напон на крајевима кола дат по:

То се може доказати узимајући у обзир коло као јединствени суперчвор. Затим, према Ому и Кирхофу “напон између крајева кола је једнак укупној струји која улази у суперчвор подељеној укупним еквивалентом проводљивости суперчвора“.

Укупна струја је збир токова струја у свакој грани.

Укупан еквивалент проводљивости суперчвора је збир проводљивости сваке гране, јер су све гране у паралели. Када се рачуна еквивалент проводљивости сви генератори морају бити искључени, тако да сви генератори напона имају кратак спој, а сви генератори струје постану отворена кола. Зато се отпори у гранама са генераторима струје не појављују у изразу укупног еквивалента проводљивости.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Миллман, Јацоб (1940). „А Усефул Нетwорк Тхеорем”. Процеедингс оф тхе ИРЕ. 28 (9): 413—417. дои:10.1109/ЈРПРОЦ.1940.225885. Приступљено 26. 2. 2015.