Мило Глигоријевић
Мило Глигоријевић | |
---|---|
Датум рођења | 24. јануар 1942. |
Место рођења | Радановци, Србија |
Датум смрти | 23. јун 2017.75 год.) ( |
Место смрти | Београд, Србија |
Милован Мило Глигоријевић (24. јануар 1942 — 23. јун 2017) био је српски новинар, књижевник, публициста и издавач.
Рођен је у селу Радановци код Косјерића, одакле се као деветогодишњак преселио у Ваљево.
Био је најмлађи матурант у историји Ваљевске гимназије. Дипломирао је на групи за југословенску и светску књижевност Филолошког факултета у Београду.
Од 1964. године је био новинар дневног листа "Борба". Године 1976. је изабран за главног и одговорног уредника листа "Младост", али је смењен на захтев политичких структура после само неколико месеци. Од 1977. је новинар "НИН"-а у коме је био уредник културне рубрике, главни и одговорни уредник и потом председник Управног одбора. Године 1999. напушта новинарство и почиње да се бави издаваштвом[1].
Преминуо је 23. јуна 2017. у Београду[2].
Библиографија[уреди | уреди извор]
- Нестор из воде, роман, 1973.
- Страсна седмица, приповетке, 1977.
- Одговор Миће Поповића, публицистика, 1983.
- Рат и мир Владимира Дедијера, публицистика, 1984.
- Излазак Срба, публицистика, 1987.
- Случајна историја, публицистика, 1988.
- Србија на западу, путописи, 1991.
- Убијање прошлости, роман, .1998.
- Ковчег Византије, публицистика, 2000.
- Улица Бате Михајловића, публицистика, 2002.
- Ратни радови, публицистика, 2002.
- Кула и посетиоци, роман, 2003.
- Грађевина животописна, публицистика, 2008.
- Емигранти, публицистика, 2009.
- Српска атлантида, путописи, 2011.