Милорад Ивић

Милорад Ивић
Датум рођења	(1962-10-22)22. октобар 1962.
Место рођења	Ново Село  ФНРЈ

Милорад Ивић је српски песник, рођен 22. октобра 1962. године у Новом Селу код Приштине. Једно време радио је у Јединству и Скупштини града Приштина до бомбардовања 1999. године. Након изгона из Приштине живи у Смедереву, са женом Горданом и синовима Филипом и Александром. Ради у Београду.

Библиографија

Књиге песама

• "Небеса у бунару" (Алтера, Београд, 1992. год.),
• "Слепи коњаник" (Нови свет, Приштина, 1994. год.),
• "Камен у воћу" (Гутенбергова галаксија, Београд - Ваљево, 1997. год.),
• "Чаробна кутија пуна грешака" (Нови свет, Приштина, 1998. год.),
• "Заметнуте птице" (Панорама, Приштина - Београд, 2003)
• "Не могу да смислим овај град" (Врањске књиге, Врање, 2004. год.)
• "Нешто долази" (Врањске књиге, Врање, 2008. год.)
• "Најбоље песме" (Врањске књиге, Врање, 2009. год.)

Књиге кратких прича

• "Приче са језерске терасе" (Гутенбергова галаксија, Београд, 2001. год.)

Награде

Добитник је награда Српске духовне ризнице (за песму), Јединства (за причу), Новог света и Књижевног друштва Косова и Метохије (за књигу године), Смедеревски Орфеј, 2004. и 2006. год. и Грачаничка повеља Видовданског песничког причешћа, 2007. године.

Заступљен је у билингуалној антологији педесет песама српских и америчких песника "Петице - Фивес" (Цонтацт Лине анд Цросс-Цултурал Цоммуницатионс Белграде анд Неw Yорк/Београд, 2002) у зборницима и антологијама приређивача и антологичара Раше Перића, Данице Андрејевић, Александра Б. Лаковића, Дејана Томића, Ратка Поповића, и др.

Песме су му превођене на енглески и турски језик.

О песнику

"Богатство ове поезије јесте у њеној мисаоности, скривеним сликама, одгонеткама времена." (Ратко Делетић).

"Ивић има тихи хумор који прожима његове песме,што приказује екстремна стања и патње, што га чини посебно оригиналним. " (Биљана Обрадовић).

"...није увек једноставно откривање иницијалних импулса због песникове прикривене потребе да све сажме, сведе на релације које ће посредством језика довољно контолисати за поступак остваривања смислова, а, с друге стране, и да чиниоце личног микрокосмоса прошири на космичку бесконачност..."(Зоран С. Николић).

"Овај култивисани рапсод стаменим развојем свог лирског талента тежи суштинама и спиритусу, редукованом језику и кондезованој емоцији" (др Даница Андрејевић).

"Две су битне одлике Ивићевих слика и речи саображених простору реалне и замисливе величине. Прва одлика је завидна дубина значења, односно порекла његових речи и осмишљених слика, а друга је песников пријемчив осећај за меру и сведеност...(Александар Б. Лаковић)