Минол (експлозив)
Минол је војни експлозив који је развио Адмиралитет почетком Другог светског рата да би повећао залихе тринитротолуена (ТНТ) и РДX, којих је било у недостатку. Алуминијумска компонента у Минолу значајно продужава експлозивни пулс, што га чини идеалним за употребу у подводном поморском оружју (нпр. поморске мине, за које је развијена, дубинска гађања и торпеда) где је муниција са дужим експлозивним пулсом разорнија од оне са високом брзином детонације. Минол се не може користити у оружју испаљеном из цеви топова (нпр. артиљеријске гранате) јер постоји опасност од детонације када се подвргне убрзању од преко 250 гс.
Обично су коришћене четири Минол формуле. Сви приказани проценти су по тежини:
- Минол-1: 48% ТНТ, 42% амонијум нитрат 10% алуминијум у праху
- Минол-2: 40% ТНТ, 40% амонијум нитрат и 20% алуминијум у праху
- Минол-3: 42% ТНТ, 38% амонијум нитрат и 20% алуминијум у праху
- Минол-4: 40% ТНТ, 36% амонијум нитрат, 4% калијум нитрат и 20% алуминијум у праху [1]
Од 1950-их, Минол је замењен модернијим ПБX композицијама, због њиховог супериорног експлозивног учинка и стабилности приликом складиштења; Минол се сматра застарелим. Генерално, свака муниција пуњена Минолом на коју се наиђе биће у облику старе муниције или неексплодираних убојних средстава која датирају пре 1960-их.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Боyарс, Царл (29. 3. 1973). Минол IV А неw еxплосиве (ПДФ). Навал Орднанце Либрарy. Архивирано из оригинала (ПДФ) 24. 2. 2017. г. Приступљено 20. 9. 2017.