Мобилизација зглобова
Мобилизација зглобова као пасивна терапеутска техника има за циљ очување и обнову анатомо-физиолошких својстава зглоба,регулисање патолошки измењеног тонуса (стања хипертоније или хипотоније) и смањење бола.
Увод[уреди | уреди извор]
Зглобови су скуп анатомских елемената помоћу којих се кости међусобно спајају. Постоје непокретни зглобови или синартрозе(јунцтура цартилагинеа) и покретни, дијартрозе (јунцтура синовиалис). Главни елементи покретних зглобова су зглобне површине, зглобна шупљина и зглобна чахура. Споредни елементи покретног зглоба су зглобне везе (лигаменти) и фибрознохрскавичаве плоче (дискус, менискус и чашична усна). У покретним зглобовима се догађа физиолошко и акцесорно (артрокинематичко) кретање. Када је функција зглоба смањенаили услед имобилзације или неког другог разлога потпуно престала, настају значајне анатомофизиолошке промене, зглобна чахура се затеже, из њене синовијалне опне бујају везивне ћелије које постепено испуњавају зглобну шупљину, обим покрета се смањује и може доћи до потпуног укочења (анкилозе).[1]
Пасивна мобилизација зглобова-артрокинематичким покретима[уреди | уреди извор]
Акцесорни(артрокинематички) покрети су покрети зглобних површина(ваљање,клизање,дистракција,апроксимација)који се истовремено дешавају са физиолошким покретима,прате физиолошке покрете кроз пун обим.Не могу се вољно и изоловано извести,него само пасивно,спољном силом.
Ефекти примене и механизми деловања мобилизације зглобова[уреди | уреди извор]
- Стимулисање лучења синовијалне течности
- Побољшање исхране зглобне хрскавице и интраартикуларних структура зглобова
- Спречавање атрофије зглобне хрскавице
- Обнова пуне активне и пасивне покретљивости зглоба
- Смањење бола
- Постизање релаксације
Индикације[уреди | уреди извор]
- Реверзибилна хипопокретљивост
- Болни зглобови
- Стања хипертоније или хипотоније
[уреди | уреди извор]
- Несрасли преломи
- Прејаки болови
- Тотална артроплатика
- Хипермобилност у суседним зглобовима
- Хиперпокретљивост
- Запаљење са отоком
- Болести костију и малигнитет
- Узнапредовала остепороза
[уреди | уреди извор]
- Позиција олабављеног и блокираног зглоба
- Раван третмана - комфигурација зглобних површина
- Могуће артрокинематике(ваљање,клизање,увртање,тракција и апроксимација)
- Индикације и контраиндикације за мобилизацију
- Олабављена зглобна капсула - положај зглоба у одмору(физиолошки положај зглоба)се користи за процену процену артрокинематичких покрета и за технике мобилизације.
- Блокиран зглоб - зглобна капсула је затегнута,не може се ни тестирати ни мобилисати зглоб.
Табеларни приказ олабављеног и блокираног зглоба[уреди | уреди извор]
| Зглоб | Олабављен зглоб | Блокиран зглоб |
|---|---|---|
| Гленохумерални зглоб | абд55°,хориз.адд.30°,унутр.рот | абдукција и спољ.рот. |
| Хумероулнарни зглоб | флеx.70°,супин.10° | екстензија и супинација |
| Хумерорадијални зглоб | екстензија и супинација | флеx.90°,супин.5° |
| Радиоулнарни проксимални | флеx.70°,супинација 35° | супинација подл. 5° |
| Радиоулнарни дистални | супин.10° | супин.5° |
| Радиокарпални зглоб | опружена шака и улнарна девијација | пуна екстензија и радијална дев. |
| Зглоб кука | флеx.30°,абд.30°,спољ.рот | пуна екстензија,абдукција и унут.рот |
| Зглоб колена | флеx.25° | пуна еxт.,спољ.рот |
| Горњи скочни зглоб | еверз. | пуна дорз.флеx. и инверзија |
| Доњи скочни зглоб | средњи положај | супинација |
- Раван третмана
Раван у којој се врши терапијски,артрокинематички покрет,у конкавној зглобној површини,под правим углом у односу на линију која је повучена из осовине зглоба око које се покрет изводи ка центру конкавне зглобне површине.Траксијасе изводи перпендикуларно,а клизање паралелно у односу на раван третмана.
Конвексно - конкавно правило[уреди | уреди извор]
- Ако је покретна зглобна површина конвексна,клизање је у супротном смеру од кретања сегмента.Нпр. зглоб рамена
- Ако је покретна зглобна површина конкавна,клизање је у истом смеру као и кретање сегмента.Нпр. зглоб колена
Технике мобилизације - принципи[уреди | уреди извор]
- Континуиране транслаторне технике
- Први степен - тракција зглоба мале амплитуде,колико дозвољава зглобна капсула.
- Други степен - тракција или клизање,довољног обима да се ткиво око зглоба затегне.
- Трећи степен - тракција или клизање зглобних површина,довољно великог обима у циљу истезања зглобне капсуле.[2]
Употреба[уреди | уреди извор]
- Први степен тракције користи се када се косристе покрети клизања за отклањање бола.
- Други степен тракције служи за одређивање осетљивости зглоба.
- Трећи степен тракције користи се у циљу истезања зглобних структура и повећања обима покрета.[1]
Примена мобилизације у пракси[уреди | уреди извор]
- Зглоб кука(Арт.цоxае) - зглобна површина је глава бутне кости(цапут феморис)која је конвексна,док конкавну зглобну површину чини ацетабулум на карличној кости.У овом зглобу се изводе покрети:флексије,екстензије,абдукције,адукције,спољашње и унутрашње ротације.[3]
- Зглоб колена(Арт.генус) - сачињавају зглобне конвексне површине унутрашњег и спољашњег кондила бутне кости и конкавне зглобне површине на тибији.Покрети који се изводе у овом зглобу су: флексија,екстензија,унутрашња и спољашња ротација.[4]
- Горњи скочни зглоб(Арт.талоцруралис) - сачињавају зглобне конкавне површине на доњем окрајку тибије(фациес артицуларис инфериор тибиае),док конвексну зглобну површину чини троцхлеа тали.У овом зглобу се изводе покрети плантарне флексије(екстензије) и дорзалне флексије(флексије) стопала.
- Доњи скочни зглоб - подељен је каналом ножја на задњи и предњи део. Задњи део(Арт.субталарис)- састоји се из конвексне зглобне површине на петној кости(цалцанеус) и конкавне зглобне површине на скочној кости(талус). Предњи део(Арт.талоцалцанеонавицуларис)- састоји се од конвексне зглобне површине на скочној кости(талус) и конкавне зглобне површине оссис навицуларис.Покрети који се изводе у овом зглобу су: инверизија и еверзија стопала.
- Зглоб рамена(Арт.хумери)- састоји се од конкавне зглобне површине цавитас гленоидеалис и конвексне зглобне повшине на раменици цапут хумери.Покрети у зглобу који се изводе су:флексија,екстензија,абдукција,адукција,спољашња и унутрашња ротација,хоризонтална абдукција,хоризонтална адукција и циркумдукција.
- Зглоб лакта (Арт.цубити) - је сложен зглоб,јер повезује три кости хумерус,улну и радијус,па гаа сачињавају следећи зглобови:
- Арт.хумероулнарис - конвексна зглобна површина на хумерусу(трохлеа хумери),а на улни инцисура троцхлеарис која је конкавна.
- Арт.хумерорадиалис - конвексна зглобна површина на хумерусу(цапитулум хумери),док конкавна зглобна површина је на радиусу(фовеа цапитули радии).
- Арт.радиоулнарис проxималис - конвексна зглобна површина на радиусу(цирцумферентиа артицуларис радии),док конкавна зглобна површина налази се на улни(инцисура радиалис улнае).
- Арт.радиоулнарис дисталис - граде конвексна зглобна површина на улни(цирцумферентиа артицуларис улнае) и конкавна зглобна површина на радиусу(инцисура улнарис радии). У хумероулнарном и хумерорадиалном зглобу се изводе покрети флексије и екстензије,док у радиолунарном проксималном и дисталном зглобу се изводе покрети супинације и пронације.
- Зглоб ручја(Арт.радиоцарпеа) - представља спој кога чине проскималне кости ручја(осса царпи),а то су: ос сцапхоидеум,ос лунатум, ос триqуетрум и представљају конвексну зглобну површину,а конкавна зглобна површина је доњи окрајак радиуса(фациес артицуларис царпеа).[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Кљајић, Драгана (2013). Основи кинезитерапије. Београд: Атоспринт. стр. 123—138стр.
- ^ „Мобилизација зглобова”. Физиотерапија. Приступљено 24. 4. 2016.
- ^ а б Холлинсхеад, W. (1963). Фунцтионал анатомy оф тхе лимбс анд бацк. Лондон: Пхиладелпхиа.
- ^ Николић, Слободан (2011). Практикум из кинезиологије. Београд: ЦИЦЕРО.