Пређи на садржај

Мобилно пословање

С Википедије, слободне енциклопедије
Прва генерација Аппле иПхоне-а

Мобилно пословање представља процес примене мобилних технологија у пословне сврхе, за пружање услуга, трговине и вршење плаћања, у циљу што боље пословне ефикасности. Ефикасност се односи на ниже трошкове пословања и бољу конкурентску позицију на тржишту. Развитком треће генерације мобилних телефона омогућена је боља пропусност расположивих података и нови спектар услуга које су раслојене на три правца, то су: услуге мреже (нетwорк сервицес), које обухватају услуге телефоније кроз одржавање мреже; додатне услуге везано за мрежу, као што су СМС, ММС поруке, гласовна пошта,аудио-видео конференције и сл.; услуге везане за учешће треће стране, нпр. процес вршења мобилних финансија уз учешће предузећа и банака. Мобилно пословање представља електронско пословање које се обавља у бежичном окружењу уз помоћ бежичних уређаја. Код мобилног пословања разликују се следеће области: мобилна пословна комуникација; мобилна трговина и мобилна плаћања. Прва област покрива однос предузећа и комуникацију између запослених унутар самог предузећа, док друге две области репрезентују односе типичне између предузећа и потрошача, Б2Ц.[1]

Мобилно пословање (Мобиле бусинесс или м-бусинесс) представља нови облик електронског пословања. Предност мобилног пословања је у томе што се оно може одвијати било где и било када уз примену Интернет технологије. Због својих великих потенцијала, мобилна телефонија је врло брзо уочена као технологија која може значајно допринети популарности и развоју интернета. Из тих разлога технологија мобилног и бежичног приступа Интернету изазива све већу пажњу, како код стручњака који су укључени у њен развој, тако и код корисника. Иако, између ове две технологије постоје велике разлике, многи у њиховој интеграцији виде велике перспективе за даљи развој како интернета, тако и мобилног пословања. Разлике између ове две технологије је могуће премостити само преко одговарајућих стандарда. Такав један стандард осмишљен је од стране WАП Форума основаног 1997.године од стране водећих компанија у мобилној технологији (Ерицссон, Моторола, Нокиа, итд.) под називом WАП (Wирелесс Апплицатион Протоцол) 27. Почетком 1998.године настала је верзија WАП 1.0 , а нешто касније и друге верзије. Данас је у употреби стандард WАП 2.0 чијом применом је омогућено да се путем мобилног телефона могу отварати захтевније интернет странице.

Мобилна пословна комуникација[уреди | уреди извор]

Мобилна пословна комуникација припада најстаријој области мобилног пословања. Због тога је и најзаступљенија и обухвата[2]

  • мобилну пословну телефонију
  • текстуалне поруке СМС
  • мултимедијалне поруке ММС
  • видео конференције, употребом 3Г технологије
  • интернет комуникацију (укључујући и коришћење е-поште)

Генератори развоја м-трговине[уреди | уреди извор]

Предуслов развоја мобилне електронске трговине је даљи напредак и увођење нових технологија мобилних телекомуникација. Постојеће технологије су и једино значајно ограничење бржег развоја м-трговине технологија и система. У Србији се пре пар година почела користити трећа генерација мобилних телекомуникација, која ће створити услове за потпуну експанзију мобилне електронске трговине. Сада се може издвојити више генератора будућег развоја м-трговине-а:

  • масовно тржиште мобилне телефоније
  • нагли развој Интернета и електронске трговине
  • усавршавање опреме и уређаја за мобилну телефонију
  • нови принципи тарифирања сервиса
  • успех у подели лиценци за УМТС (3Г)

Технолошки одлучујући фактор развоја мобилне трговине је УМТС мобилна мрежа треће генерације. УМТС технологија у пуној мери обезбеђује квалитетан пренос видео сигнала преко мобилне телекомуникационе мреже, са брзином преноса података до 400 кБ/с.

Мобилна трговина[уреди | уреди извор]

Мобилна трговина има за циљ обављање трговинских трансакција применом мобилног телефона као електронске технологије и канала за пословање. Као пионири у овом послу јавили су се мобилни оператери који су на овај начин настојали да испоруче фактуру и тиме остваре наплату за своје услуге. Као технологија мобилни телефони налазе примену највише у области малопродаје, што ће рећи у моделу Б2Ц.У Србији је влада Републике изнела стратегију развоја трговине која је дефинисана у облику закона о електронској трговини. Такав закон би требао да уреди и стандардизује начин пословања путем електронских средстава веза (компјутери, мобилних уређаја, интернет), као и да заштити кориснике професионалних давалаца услуга. Тим законом ће бити уређени правни значај електронских исправа у односу на „папирне“, као и питање места и времена закључења уговора у електронској трговини.

Андроид[уреди | уреди извор]

„Андроид“
Android 4.0 (Галаxy Неxус)
ПрограмерГугл, Опен Хандсет Аллианце
Написан уC (језгро),[3] C++, Java (КО)
Радно стањеRazvija se
Изворни моделSlobodni и softver otvorenog koda
Маркетиншки циљPametni telefoni
ПлатформеARM, МИПС, x86
Тип језграLinux jezgro
ЛиценцаApache 2.0, GNU 2[4]
Званични веб-сајтandroid.com

„Андроид“ је оперативни систем за мобилне уређаје заснован на Линуксу који развија удружење Опен Хандсет Аллианце на чијем челу се налази компанија Гугл.

Првобитног развијача, истоимену компанију, откупио је Гугл 2005. године.[5] Првобитно представлјање дистрибуције Андроид је најављено заједно са оснивањем Опен Хандсет Аллианце, конзорцијума од 86 компанија које се баве хардвером, софтвером и телекомуникацијама, а који је посвећен унапређивању отворених стандарда за мобилне уређаје.[6][7][8][9] „Андроид“ је заснован на измењеној верзији Линуx језгра. По броју продатих паметних телефона, заснованих на „андроид“ ОС у САД, у другом кварталу 2010. године, „андроид“ се налази на првом месту са уделом од 33 процената.[10][11][12]

„Андроид“ има велику заједницу програмера за писање апликативних програма који проширују функционалност уређаја. Тренутно постоји преко 250.000 апликација доступни за „андроид“.[13][14] Програмери пишу контролисани код у Java језику, контролишући уређај преко Гугл развојне Java библиотеке.[15]

Почетак „андроид“ дистрибуције најављен је 5. новембра 2007. године заједно са оснивањем Опен Хандсет Аллианце, удруженја 78 компанија посвећене унапређењу отворених стандарда за мобилне уређаје.[16][17] Гугл је већи део „андроид“ кода објавио под Апацхе лиценцом, лиценцом слободног софтвера и лиценцом отвореног кода.

„Андроид“ ОС се састоји од 12 милиона линија кода, укључујући 3 милиона линија XМЛ кода, 2,8 милиона линија C кода, 2,1 милиона линија Java кода и 1,75 милиона линија C++ кода.[18]

Мобилне финансије и WАП[уреди | уреди извор]

Мобилно плаћање (Мобиле паyментс, M-паyментс) је нови и веома коришћени, алтернативни начин плаћања. Уместо плаћењем у готовом новцу, чеком или кредитном картицом корисник може коришћењем мобилног апарата да плати разну врсту услуга као и разну врсту артикала:

  • Музика, филмова, мелодија за мобилне апарте, онлине игре, слика за позадине и осталога
  • Наплате за превоз (аутобусом, подземном железницом или возом), плаћање паркинг места и друге услуге
  • Књиге, магазини, карте и друге сличне артикле

Развојем WАП (енгл. Wirelless Aplication Protocol), стандарда који омогућава брз и лак приступ Интернет оријентисаним садржајима и сервисима најчешће путем мреже за глобалне комуникације ГСМ и општег пакетног радио преноса ГПРС (енгл. General Packet Radio Service), све предности коришћења онлине банкарства постале су реалност. Клијенти уз помоћ мобилног телефона, а путем глобалне мреже, имају могућност приступа свом рачуну у банци. Мобилни телефон, у односу на рачунар спрегнут на Интернет,даје једну значајну предност-мобилност. Мобилни уређаји морају имати претраживачки софтвер, који чита WМЛ (Wирелесс Марк-Уп Лангуаге) са неког од провајдера на мрежи глобалног система за мобилне комуникације-ГСМ. Већина ГСМ провајдера дозвољава само корисницима своје мреже приступ свом WАПгатеwаy-у. Када се добије приступ, адресовање постаје слично као на Интернету. Још један други језик може бити коришћен за преглед текста на Wеб странама помоћу бежичних уређаја, који није базиран на XМЛ-у, а то је енгл. Handheld Device Markup Language (ХДМЛ). Један од погодних протокола за подржавање мобилних плаћања је и бежични, тј. мобилни новчаник (енгл. M-wallet), који омогућује кориснику погодност плаћања притиском на тастер, пошто садржи све потребне информације у меморији чипа на картици. Због непостојања општеприхваћених стандарда разни оператери мобилних мрежа, произвођачи мобилних телефона и банке удруживали су се у разне асоцијације за постизање заједничких стандарда. На пример Виса Интернатионал су развиле ЕМВ стандард, који има за задатак обезбеђење сигурности при трансакцијама, интероперабилност и мултифункционалност.

Врсте мобилног пословања[уреди | уреди извор]

Постоје две најзначајније софтверске платформе на којима се заснивају сервиси у мобилном пословању, а то су апликације засноване на СМС услугама и апликације развијене као посебни софтверски програми које корисници инсталирају у своје мобилне апарате путем којих се онда конектују на мобилни интернет преко свог мобилног провајдера.

СМС пословање[уреди | уреди извор]

Платформа на којој су се заснивале прве м-банкинг услуге, а тренутно је доста присутна у Србији, док у свету све више губи на значају. Даваоц услуга, дакле конкретна банка или неки оутсоурцинг партнер којег је банка одабрала мора да развије СМС портал који би својим корисницима омогућавао употребу овог сервиса. Клијенти жељену информацију могу добити у одређено време или на захтев, тако да су подржани и пусх и пулл модели пословања. Пулл технологија је технологија у којој клијент иницира комуникацију користећи свој телефон за позив гатеwаyа и захтевајући податке.Тада се подаци довлаче са апликационог сервера на мобилни уређај. У пусх технологији апликациони сервер има већу контролу над мобилним уређајима. Апликациони сервер доноси одлуку када ће послати податке мобилном уређају, за пусх технологију није потребан претходни захтев. Активирана услуга омогућава клијенту, у сваком моменту:

  • проверу стања на рачуну, на захтев, дневно или по промени
  • обављање платне трансакције, при чему се могу вршити плаћања само на унапред наведене рачуне
  • увид у важећу курсну листу и сл.

WАП пословање[уреди | уреди извор]

WАП пословање се појавило после СМС пословање са развојем WАП стандарда који је омогућио приступ интеренету путем мобилних телефона. То значи да је клијентима банке омогућено да уз помоћ мобилног телефона, а путем Интернета приступе свом рачуну у банци. Неки аутори под термином мобилно пословање подразумевају искључиво WАП пословање, док СМС пословање класификују као посебну банкарску услугу. Конекција са банком се остварује путем мобилног телефона који у себи има уграђен WАП уређај. Да би могла да се користи WАП услуга било које банке, корисник мора да има мобилни телефон који подржава WАП. При томе корисник једино плаћа за остварени ГПРС саобраћај оператеру мобилне телефоније. Дакле, WАП банкарство подразумева приступ банкарским услугама директно путем мобилног интернета или индиректно посредством посебно инсталираног програма (апликације) у мобилном телефону путем којег се он спаја на мобилни интернет.

Мобилно плаћање[уреди | уреди извор]

Сервиси мобилног плаћања још увек су у почетној фази развоја и још ни једно решење није прихваћено као најбоље које би задовољило критичну масу корисника и које би се наметнуло као стандард на тржишту. Развој мобилног плаћања ће се наставити све док се једно или два решења не издвоје и постану општеприхваћен начин плаћања. За сада је неколико решења показало завидне резултате у овој области.

Плаћање преко картица[уреди | уреди извор]

Први покушаји мобилног плаћања су били у облику интеграције стандардних банкарских кредтиних/дебитних картица и мобилног телефона. Принцип плаћања био је следећи. Корисници су помоћу телефона или интернета наручивали производе и преко мобилног телефона примали СМС поруке о успешној наруџбини, а затим су комплетирали трансакцију убацујући картицу у читач и уносећи шифру. Оваква врста плаћања доводи до уверења да су ови уређаји кориснији од мобилних телефона. Међутим, компаније би морале да понуде интегрисано решење мобилних уређаја и читача картица. Предност у овом случају је висок степен сигурности коју нуде читачи картица.

Решења која не користе картице[уреди | уреди извор]

Компаније такође нуде услуге мобилног плаћања која не користе смарт картице. Корисници обављају трансакције тако што уносе посебан број, који се односи нпр. на паркинг сервис или било који други сервис. Оператер мобилне телефоније у овим случајевима има улогу клириншке куће, тако што кредитира корисников унапред одређени рачун. Овако решење се показало као веома успешно за мања плаћања, као што је нпр. плаћање у трговини и сл. Овакве апликације плаћања без употребе кредитних картица су веома атрактивне за кориснике, пошто омогућавају клијентима и трговцима да обављају плаћања употребом постојеће инфраструктуре. Дакле, нема потребе за куповином посебних уређајаја код купца, нити компаније морају додатно да инвестирају у своју опрему. Најважнији недостатак оваког начина плаћања је недовољна сигурност, јер се ово решење ослања на сигурност ГСМ мреже, која сама по себи није довољна баријера у спречавању злоупотребе приликом обављања трансакција

Блуетоотх решења[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Блутут
Блуетоотх

Блуетоотх је технологија која омогућава бежичну комуникацију између уређаја на малим раздаљинама (од 1-100 метара) у зависности од класе коју ти уређаји подржавају. Блутут технологија ради на принципу слања брзих радио сигнала и доживела је велику популарност и примену у мобилној телефонији. Такође ова технологија има велики потенцијал и може да буде искоришћена и импленетирана у систему мобилног плаћања. Помоћу блуетоотх технологије корисници би могли да обављају разне врсте плаћања тако што би свој мобилни телефон принели уређају за плаћање и на тај начин обавили трансакцију. Могуће је да у будућности овај облик плаћања добије на значају и замени плаћање путем кредитне картице

Апликације у м-трговини[уреди | уреди извор]

Данас различите апликације у м-трговини повећавају приступност системима које својом могућношћу дају мобилним сервисима да приступе својим мобилним уређајима свакодневно и на свакој географској локацији. Уопште говореће апликације које се користе у м-трговини су веома распрострањене. Ово се може схватити гледајући из угла да понеке апликације које се користе у стандардној електронској трговини могу се користи и у м-трговини. Категорије у којима се могу користити:

  • Мобилне трансакције и плаћања
  • Образовању
  • Мобилне учионице и лабораторије
  • Школе и центрима обуке
  • ЕРП
  • Управљању ресурсима
  • Забава
  • Иновативно праћење
  • Сервиси за испоруку и транспорт
  • Саобраћај
  • ГПС, правцу и саобраћајној помоћи
  • Транспортној и саобраћајној индустрији
  • Туризму

Апликације у м-трговини се генерално могу поделити на области управљање трансакцијама, слање дигиталних саџаја и телеметријске услуге. Такође даља подела би подразумевала пасивне и активне апликације м-трговине. Активне апликације се односе на апликације где корисници врше употребом својих мобилних уређаја. С друге стране, пасивне апликације се активирају изршавањем одређених процеса или где помажу корисницима да се даље одвија процес м-трговине.

Пример производа м-трговине. Револуција мобилних телефона је изазвала нагли раст међусобне комуникације између људи, али тренутно највећи изазов је у повезивању моделом М2М (машине-до-машина) и М2Ц (машине-до-корисника). Ово се постиже у већ поменутом телекомуникационом инфраструктуром бежичних WАН и ЛАН мрежа. Један од начина пословања овог начина плаћања је и употребом телеметријских система. Омогућавањем надгледања, анализе контроле и одржавања, као и скупљањем информација помоћу мобилних уређаја, објављивањем истих помоћу аутомазиваних машина. Систем људима који га користе омогућује слање порука о статусу различитих података, грешкама, као и техничким проблемима путем СМС,е-маил порука или на wеб странама апарата корисника.

Пример употребе пасивне апликације у оквиру модела М2М и М2Ц употребом телеметријских система су и водомери новије производње који се користе у индустрији. Они омогућавају кориснику да преко мобилног апарата провере тренутну потрошњу воде. Принцип рада ове апликације које користе протоколе мобилне телефоније као што су ГСМ, ГПРС, ЕДГЕ, УМТС или ХСПДА (енгл. High-Speed Downlink Packet Access – протокол је примењен у мобилним мрежама 3Г), је да омогуће корисницима да директно преко водомера прате потрошњу воде у одређеном временском периоду. Подаци о потрошњи воде се тада шаљу на wеб сите употребом мобилних телекомуникационих мрежа. Принцип рада се заснива тако што су монитори повезани с водомерима које исчитавају количину потрошене воде. Овакви монитори скупљају податке и повремено их шаљу на wеб сите. Уобичајена инсталација подразумева да ће се сачувати одређни број података на сваких 15 минута, при чему ће се сачувани подаци слати два пута дневно на wеб сите. Монитор за воду садржи батерију као напојну јединицу и која је се пуни уз помоћ соларне енергије. Ови уређаји имају посебне модеме које раде на поменутим протоколима. ГСМ/ГПРС 3Гмодеми, аларми и контролери који даљинским путем чине:

  • опрему за надгледање (монитор) окружења
  • приступност слању података на wеб сите,
  • приступност подацима
  • контролну опрему
  • слање узбуне(алармирање) путем факса, СМС или е-маила

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „'Мобилно пословање, ФОН Београд”. Приступљено 12. 5. 2013. 
  2. ^ „'Мобилна пословна комуникација блог”. Архивирано из оригинала 14. 07. 2014. г. Приступљено 12. 5. 2013. 
  3. ^ „Тхе Программинг Лангуагес Беацон”. Архивирано из оригинала 30. 05. 2012. г. Приступљено 12. 5. 2013. 
  4. ^ „Лиценсес | Андроид Опен Соурце”. Приступљено 12. 5. 2013. 
  5. ^ „Гоогле Буyс Андроид фор Итс Мобиле Арсенал”. Приступљено 12. 5. 2013. 
  6. ^ „Опен Хандсет Аллианце”. Опен Хандсет Аллианце. Приступљено 20. 2. 2012. 
  7. ^ Јацксон, Роб (10. 12. 2008). „Сонy Ерицссон, ХТЦ Андроидс Сет Фор Суммер 2009”. Андроид Пхоне Фанс. Приступљено 17. 2. 2012. 
  8. ^ „Индустрy Леадерс Анноунце Опен Платформ фор Мобиле Девицес” (Саопштење). Опен Хандсет Аллианце. 5. 12. 2007. Приступљено 17. 2. 2012. 
  9. ^ „ФАQ” (Саопштење). Опен Хандсет Аллианце. 2007. Приступљено 20. 2. 2012. 
  10. ^ „Андроид хитс топ спот ин У.С. смартпхоне маркет | Wирелесс - ЦНЕТ Неwс”. Приступљено 12. 5. 2013. 
  11. ^ „Гоогле'с Андроид леадс У.С. смартпхонес | Бусинесс | Реутерс”. Приступљено 12. 5. 2013. 
  12. ^ „Оффициал Гоогле Блог: Андроид: моментум, мобиле анд море ат Гоогле I/О”. Приступљено 12. 5. 2013. 
  13. ^ „Андроид Маркет статистицс фром АндроЛиб, Андролиб, Андроид Апплицатионс анд Гамес дирецторy”. Приступљено 12. 5. 2013. 
  14. ^ „Гоогле'с Андроид партс wаyс wитх Јава индустрy гроуп | Ундереxпосед - ЦНЕТ Неwс”. Архивирано из оригинала 13. 05. 2008. г. Приступљено 12. 5. 2013. 
  15. ^ „Опен Хандсет Аллианце”. Приступљено 12. 5. 2013. 
  16. ^ Сонy Ерицссон, ХТЦ Андроидс Сет Фор Суммер 2009
  17. ^ „Хоw манy линес оф цоде доес ит таке то цреате тхе Андроид ОС? - Губатрон.цом”. Архивирано из оригинала 29. 05. 2010. г. Приступљено 12. 5. 2013. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Алексић-Марић, Весна. Електронско пословање, Бања Лука: Економски факултет Бања Лука, 2008.
  • Лабораторија за електронско пословање. Развој апликација за оперативни систем Андроид, ФОН, Београд, 2012.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mobilno_poslovanje&oldid=27395704”