Монокултура
Монокултура је агрикултурна пракса производње јединственог усева или биљне врсте на једном пољу у дато време. Поликултура, где се већи број усева узгаја на истом месту у исто време, представља алтернативу монокултури.[1] Монокултура се нашироко користи у модерној индустријској агрикултури, и њено увођење је довело до повећања ефикасности садње и убирања.
Трајна монокултура, где се једна иста врста узгаја из године у годину,[2] може довести до убрзаног нагомилавања штеточина и обољења, и убрзаног ширења кроз униформан усев који је подложан том патогену. Ротација усева је супротна овој пракси, и ту се разни усеви смењују на пољу из године у годину. Олигокултура је појам предложен да опише ротацију усева, праксу која се увелико користи у неким деловима света.[3]
Појам се често примењује у другим пољима да опише групу којом доминира једна врста, као нпр друштвени монокултурализам, или у музици доминација Америчке и Британске музичке индустрије на западној поп музичкој сцени, или пак у компјутерским наукама када група компјутера користи исти оперативан систем.
Употреба земље
[уреди | уреди извор]Појам се углавном користи у агрикултури и описује праксу сађења усева са истим начином раста, који потичу од генетских сличности. Пример су поља пшенице, воћњаци јабука или виногради. Ови култивари имају једначите потребе и навике, што даје већи принос на мањем земљишту јер се сађење, одржавање (укључујући ту и контролу штеточина), и берба могу стандардизовати. Такође је корисно што се овако могу одабрати и усеви који су посебно погодни за дато земљиште, (нпр због салинититета земљишта, сушеа, или кратке сезоне.
Монокултура даје велике приносе јер користи својство биља да маxимизира раст када је под мањим притиском од стране суседног биља (слично како коров омета раст биља, овде једни усеви представљају коров другим усевима). Униформни култивар може боље да искористи светлост и простор, али такође испољава изразито исцрпљивање земљишта.[4] У последњих 40 година, пракса монокултуре и употребе вештачких ђубрива је увелико смањила земљиште потребно за јако велике приносе.[5]
Шумарство
[уреди | уреди извор]У шумарству, монокултура се односи на засађивање једне врсте дрвета.[6] Монокултура даје велике приносе те врсте дрвета, и олакшава процес сече у односу на природне шуме. Шуме у природи често расту тако што једна врста расте на одређеном терену, али су ту дрвета различите величине, мртва дрвета су помешана са младицама и зрелим дрвећем. У шумарству, монокултура пружа врло мало дивљим животињама што се тиче станишта, јер се оне у многоме ослањају управо на мртва дебла као и пропланке, пошто су овде сва стабла исте величине; углавном се секу машински (цлеарцуттинг, метода "чистог реза") чиме се драстично мења хабитат. Машинска сеча доводи до утабавања земљишта чиме утиче и на будући раст.[7] Овакве шуме су такође подложније инфекцијама патогенима или нападима инсеката,[8] као и неповољним еколошким условима.[8]
Травњаци и животиње
[уреди | уреди извор]Пример монокултуре укључује травњаке као и већину житарица као нпр пшеницу или кукуруз. Појам се користи и када се једна врста животиња узгаја у великом броју, као нпр кокошке у кавезима.
Обољења
[уреди | уреди извор]Монокултуре које се користе у агрикултури су углавном јединствени сојеви култивисани тако да дају високе приносе и да су отпорни на неке од најчешћих обољења. Пошто су све биљке у монокултури генетски сличне, то ако се појави болест на коју нису отпорне, могуће је да страда и цела популација усева. Поликултура, која меша различите усеве, има природну варијацију која умањује могућност да су све биљке осетљиве на дати патоген. Истраживања су показала да сађење мешавине усева представља ефикасну меру у борби против болести.[8] Сузбијање монокултуре која је запатила заразу, засађивањем разноврсних усева, увелико повећава приносе. Једно истраживање из Кине, показало да је сађењем неколико варијетета пиринча на истом пољу повећава принос неотпорних сојева за 89% у односу на неотпорне сојеве гајене у монокултури, махом отуда што долази до драматичног пада (94%) инциденције обољења, што чини пестициде мање нужним.[8] Тренутно влада велика брига око гљивичног обољења "рђа листа пшенице", која је већ истребила усеве у Уганди и Кенији, и полако се пробија у Азију.[8] Како је већина усева пшенице у свету генетски слична, то појава оваквог обољења може да онеспособи светску производњу.
Поликултура
[уреди | уреди извор]Еколошки покрет покушава да измени популарно схватање "савршеног травњака" у нешто што није монокултура и покушава да уведе правилнике који охрабрују разноврсније системе узгоја. Систем "локалне хране" такође подстиче узгој већег броја усева на истом месту, у исто време. Тзв покрет баштованства "наследне сорте" је махом последица управо реакције против монокултуре.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Цроп Ецологy: Продуцтивитy анд Манагемент ин Агрицултурал Сyстемс - Давид Ј. Цоннор, Роберт С. Лоомис, Кеннетх Г. Цассман - Гоогле Боокс
- ^ „Цроп Сциенце - ИЦСЦ2004”. Архивирано из оригинала 08. 06. 2023. г. Приступљено 02. 09. 2015.
- ^ Денисон, Р.: Дарwиниан Агрицултуре: Хоw Ундерстандинг Еволутион Цан Импрове Агрицултуре (Папербацк анд еБоок) | Принцетон Университy Пресс
- ^ "Бананас." Енвиронментал Импацтс оф Банана Гроwинг /. Н.п., н.д. Wеб. 20 Феб. 2014. <http://community.plu.edu/~bananas/environmental/home.html Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јун 2015)>.
- ^ Г. Тyлер Миллер; Сцотт Споолман (2008). Ливинг ин тхе Енвиронмент: Принциплес, Цоннецтионс, анд Солутионс. Ценгаге Леарнинг. стр. 279. ИСБН 978-0-495-55671-8. Приступљено 07. 09. 2010.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 17. 02. 2009. г. Приступљено 02. 09. 2015.
- ^ http://www.umich.edu/~nre301/forestry-02.doc
- ^ а б в г д Г. Тyлер Миллер; Сцотт Споолман (24. 09. 2008). Ливинг ин тхе Енвиронмент: Принциплес, Цоннецтионс, анд Солутионс. Ценгаге Леарнинг. стр. 279. ИСБН 978-0-495-55671-8. Приступљено 07. 09. 2010.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Монокултура и обољења Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јун 2010)
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
