Морално слепило
Морално слепило, познато и као етичко слепило, дефинише се као привремена неспособност особе да види етички аспект одлуке коју доноси. Често је узрокована спољним факторима због којих појединац није у стању да сагледа неморални аспект свог понашања у тој конкретној ситуацији.[1]
Док концепт моралног слепила (и шире, концепта неморала) има своје корене у античкој филозофији,[2][3] идеја моралног слепила постала је популарна након догађаја из Другог светског рата, посебно Холокауста.[4] Ово је довело до више истраживања психолога и неких изненађујућих открића (нарочито Стенлија Милграма и Филипа Зимбарда) о људском понашању у контексту послушности и пристрасности ауторитета.[1]
Морално слепило је идентификовано као проблем у областима као што су пословна организација и правни системи.[5][6]
Преглед[уреди | уреди извор]
Морално слепило је појава у којој људи са довољним способностима моралног расуђивања привремено нису у стању да виде разум због чега се понашају на начин који је супротан њиховим стварним моралним вредностима. Ово понашање може бити узроковано ситуационим или другим факторима. Идеја моралног слепила обично захтева следеће: људи треба да одступе од својих суштинских моралних уверења и ово одступање треба да буде привремено и несвесно, тј. људи у тренутку нису свесни свог неетичког понашања.[1][7]
Интересовање за идеју моралног слепила порасло је након Хана Арентиног Ајхмана у Јерусалиму. Извештај о баналности зла[4] који се фокусирао на Адолфа Ајхмана, немачко-аустријског нацистичког војника који је био одговоран за депортацију Јевреја у логоре истребљења и самим тим је одиграо главну улогу у Холокаусту.[8]
Идеје моралног слепила и „баналности зла“ такође су утицале на поље психологије и довеле до неких запажених студија током 70-их, као што су студије послушности Стенлија Милграма и Експеримент у затвору Станфорд Филипа Зимбарда. Ове студије су се бавиле утицајем ауторитета на послушност и индивидуално понашање.[1]
Накнадна истраживања су разматрала морално слепило у контексту изван ратних злочина и геноцида. Идеја је проширена на проучавање понашања људи у различитим областима као што су организационо понашање и ментално здравље, да споменемо само неке.[5][9][10]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Палаззо, Гуидо; Крингс, Франциска; Хоффраге, Улрицх (2012-09-01). „Етхицал Блинднесс”. Јоурнал оф Бусинесс Етхицс (на језику: енглески). 109 (3): 323—338. ИССН 1573-0697. С2ЦИД 254381575. дои:10.1007/с10551-011-1130-4.
- ^ Оберхелман, Давид D. (2001-06-01). „Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy”. Референце Ревиеwс. Емералд Гроуп Публисхинг Лимитед. 15 (6): 9. ИССН 0950-4125. дои:10.1108/рр.2001.15.6.9.311.
- ^ Туцкер, Јохн А. (2015-02-03), Давис, Брет W, ур., „Јапанесе Нео-Цонфуциан Пхилосопхy”, Тхе Оxфорд Хандбоок оф Јапанесе Пхилосопхy, Оxфорд Университy Пресс, стр. 272—290, ИСБН 978-0-19-994572-6, дои:10.1093/оxфордхб/9780199945726.013.16, Приступљено 2020-11-30
- ^ а б Бурин, Фредериц С.; Арендт, Ханнах (март 1964). „Еицхманн ин Јерусалем: А Репорт он тхе Баналитy оф Евил.”. Политицал Сциенце Qуартерлy. 79 (1): 122. ИССН 0032-3195. ЈСТОР 2146583. дои:10.2307/2146583.
- ^ а б Барскy, Адам (2011-06-16). „Инвестигатинг тхе Еффецтс оф Морал Дисенгагемент анд Партиципатион он Унетхицал Wорк Бехавиор”. Јоурнал оф Бусинесс Етхицс (на језику: енглески). 104 (1): 59—75. ИССН 1573-0697. С2ЦИД 144577232. дои:10.1007/с10551-011-0889-7.
- ^ Елдред, Тигран (2012-09-28). „Пресцриптионс фор Етхицал Блинднесс: Импровинг Адвоцацy фор Индигент Дефендантс ин Цриминал Цасес”. Рутгерс Лаw Ревиеw (на језику: енглески). Роцхестер, НY. ССРН 2153869
.
- ^ де Клерк, Ј. Ј. (2017-04-01). „Нободy ис ас Блинд ас Тхосе Wхо Цаннот Беар то Сее: Псyцхоаналyтиц Перспецтивес он тхе Манагемент оф Емотионс анд Морал Блинднесс”. Јоурнал оф Бусинесс Етхицс (на језику: енглески). 141 (4): 745—761. ИССН 1573-0697. С2ЦИД 147226367. дои:10.1007/с10551-016-3114-x.
- ^ Бецоминг Еицхманн: ретхинкинг тхе лифе, цримес, анд триал оф а "деск мурдерер". 2006-10-01.
- ^ Бандура, Алберт; Цапрара, Гиан-Витторио; Зсолнаи, Ласзло (2000). „Цорпорате Трансгрессионс тхроугх Морал Дисенгагемент”. Јоурнал оф Хуман Валуес (на језику: енглески). 6 (1): 57—64. С2ЦИД 143829357. дои:10.1177/097168580000600106.
- ^ Ларсен, Расмус Росенберг (2020-09-01). „Псyцхопатхy ас морал блинднесс: а qуалифyинг еxплоратион оф тхе блинднесс-аналогy ин псyцхопатхy тхеорy анд ресеарцх”. Пхилосопхицал Еxплоратионс. 23 (3): 214—233. ИССН 1386-9795. С2ЦИД 221361039. дои:10.1080/13869795.2020.1799662.
