Мржња на интернету
Мржња на интернету као једна од форми сајбер психологије која се карактерише осјећањем интензивне одбојности према некоме или нечему у међусобној комуникацији на интернету
Историја[уреди | уреди извор]
Кроз историју, различити филозофи су давали различите дефиниције мржње и њених узрока. У психологији, Сигмунд Фројд је дефинисао мржњу као стање ега које жели да уништи извор своје несрећности.[1] У нешто модернијем становишту, у књизи Пенгуин Дицтионарy оф Псyцхологy (психолошки рјечник) мржња се описује као „дубоко, трајно, јако осјећање које изражава анимозитет, љутњу и непријатељство према особи, групи или предмету“.[2] Пошто се сматра да је мржња дуготрајно осјећање, многи психолози сматрају да је то више трајни став особе него (привремено) емоционално стање, и да није продукт интернета, већ да је интернет погодно место за исказивање мржње.[3]
Могући узроци[уреди | уреди извор]
Као могући узроци који олакшавају исказивање мржње у онлајн групамам наводе се:
- Анонимност објављених садржаја
Социјална психологија богата у бројним студијама о учинку анонимности на понашање у онлајн средини, као и о разликама између директне и рачунаром посредоване комуникације, као главни аргумент наводи да комуникација преко рачунара дезинхибира понашање људи кроз ослобађање од социјалних и социјеталних стандарда који регулишу понашање.
Иако идеја да анонимност подстиче антинормативно понашање нема велику емпиријску подршку, уверење о томе је широко распрострањено. Међутим, постоје други потенцијални разлози за то што могућност да се буде анониман подстиче пролиферацију екстремистичких група.
- Мања лична одговорност
Иако је мања лична одговорност за понашање на интернету, то не значи да људи могу да се понашају неморално, јер не морају за то понашање да одговарају.[4]
Стога не изненађује што је интернет идеални медијум за екстремисте, који могу да се промовишу и оглашавају, а да не сносе личну одговорност за оно што раде.
- Социјални идентитет групе
Из перспективе ефеката деиндивидуације по моделу социјалног идентитета.[5] на интернету се јавља и поијава да када је у публици сопствена група, групни идентитети могу бити истакнути и довести до подршке, за изражавање мржње од стране истомишљеника у изражавању нормативних гледишта сопствене групе.
Изражавање мржње на интернету[уреди | уреди извор]
Анализом техника убеђивања у истраживању на 30 сајтова који подстичу мржњу (националистичке и расистичке групе) показано је да је најубедљивија техника објективни приступ исказивања ставова групе на неутралан начин, без вређања (МцДоналд,1999). 37% сајтова је користило ову технику. То је занимљиво јер ова стратегија даје привид рационалности и уравнотежености сајтова за подстицање мржњу који можда неће убедити никога, али их бар неће одаљити од расистичких и националистичких ставова.
- Техника исказивања ставова групе на неутралан начин
На око 30 сајтова који подстичу мржњу (националистичке и расистичке групе), да је најубедљивија техника објективни приступ исказивања ставова групе на неутралан начин, без вређања (око 37% сајтова).[6][7] Занимљиво је то што ова стратегија даје привид рационалности и уравнотежености сајтова за подстицање мржњу који можда неће убедити никога, али их вероватно неће удаљити од расистичких и националистичких ставова.
- Мржња према небелачким групама
У студији Дагласа и сарадника истраживане су стратегије група које пропагирају моћ белаца.[8] Истраживачи полазе са становишта теорије социјалног идентитета и претпоставке да ове групе постоје јер се с једне стране осећају супериорним над небелачким групама, а с друге се осећају угрожено.
Они имају бројне стратегије за самопромовисање које зависе од њиховог статуса, пропустљивости граница групе и одношења са другим групама. Главни разлог постојања ових група је претња од стране небелачких група. Ипак, нема подршке претпоставци о залагању за насиље и подржавању конфликта. Уместо тога, они формирају социјално креативне стратегије без непријатељских тенденција.
Њихове технике убеђивања су такве да оправдавају позицију белаца над небелцима. Главно оруђе белачких расиста су легалне социјалне и економске основе за конфликт као и социјално креативни аргументи. Социјална креативност може бити стављена у сврхе стварања конфликта навођењем чланова групе да осећају да су у неповољном положају у односу на туђу групу.
- Говор мржње
Говор мржње се манифестује кроз:[9][10]
- стварање презира према одређеном лицу или групи;
- стварање негативног стереотипа према одређеном лицу односну групи;
- подстицање дискриминације и непријатељства;
- осуду околине према одређеном лицу или групи;
- изазивање осећања несигурности и страха код одређеног лица/или припадника одређене групе;
- наношење физичких и психичких болова одређеном лицу односно припаднику одређене групе;
- упућивање претњи одређеном лицу односно групи;
- подстицање и изазивање насиље према одређеном лицу или групи;
- стварање осећаја код великог дела грађана да је такво понашање према одређеном лицу/групи друштвено пожељно и оправдано;
- изазивање осећаја код широког круга грађана да ће такво понашање бити толерисано, и неће бити предмет одговорности.
Превенција мржње на интернету[уреди | уреди извор]
Превенција мржње на интернету може се зауставити, цензуром забраном појединих садржаја или сајтова са таквим садржајима, или радом активиста за антимржњу:
- Цензура
Уставом многих земаља који прописује слободу изражавања, ћесто је немогуће забранити сајтова који подстичу мржњу (бар у САД).
Када се мржња отворено исказује или се свесно охрабрује насиље, сајтови се могу угасити, али је проблем са сајтовима који индиректно подстичу мржњу.
Ипак, цензурисање је у супротности са становишта да је интернет место где информације могу слободно да теку. У том смислу намећу се следећа питања:
- Да ли је прикладно да појединци који саботирају сајтове за мржњу одређују ко може и ко не може да види одређене садржаје?'
- Како би уопште било могуће уништити оне сајтове који су неприхватљиви и на основу којих критеријума?
Нема једноставног одговора што само указује да је јако проблематична цензуре сајтова ове врсте.
- Рад активиста за антимржњу
Мржња се донекле може смањити радиом активиста антимржње на интернету, који својим залагањем могу сузбили утицај сајтова за дискриминацију мотрењем на „непријатеља ”и радом на повећању свесности о онлајн пропагирању мржње, код корисника интернета.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Фреуд, С. (1915). Тхе инстинцтс анд тхеир вицисситудес.
- ^ Ребер, А.С., & Ребер, Е. (2002). Тхе Пенгуин дицтионарy оф псyцхологy. Неw Yорк: Пенгуин Боокс.
- ^ Бодрожа, Б., Јовановић, M., Попов, Б. (2008). Латентна структура понашања у виртуелним друштвеним заједницама и његове релације са социјалном анксиозношћу. Примењена психологија, 1 (1-2), 19-35.
- ^ Зимбардо, П. Г. (1969). Тхе хуман цхоице: Индивидуатион, реасон, анд ордер вс. деиндивидуатион, импулсе, анд цхаос. Ин W. Ј. Арнолд & D. Левине (Едс.), Небраска Сyмпосиум он Мотиватион(пп. 237–307). линцолн: университy оф небраска пресс.
- ^ Русселл Спеарс, Мартин Леа, 1994 Панацеа ор Паноптицон?Тхе Хидден Поwер ин Цомпутер-Медиатед Цоммуницатион, Публицатион
- ^ Wаллаце, П. M. (1998). Тхе Псyцхологy оф тхе Интернет. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ISBN 978-0-521-79709-2.
- ^ Wхиттле, D. Б. (1997). Цyберспаце: Тхе хуман дименсион. Неw Yорк: W.Х. Фрееман. ISBN 978-0-7167-8311-4.
- ^ Douglas LA, Varlinskaya EI, Spear LP. Novel-object place conditioning in adolescent and adult male and female rats: effects of social isolation. Physiology & behavior.. . 80. 2003: 317—325. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ). - ^ Бабић, Д., Босна и Херцеговина, Језик мржње у јавној сфери, Феноменолошк-типолошке назнаке карактеристичне за ове просторе, Регионални гласник за промоцију културе, мањинских права и међуетничке толеранције, бр. 2/2004. pp. 4–11
- ^ Васовић, М., Говор мржње, Факултет политичких наука, Београд, Призма, Месечне политичке анализе, Центар за либерално-демократске студије, Београд, pp. 16
Literatura[уреди | уреди извор]
- Clayton, Russell B.; Nagurney, Alexander; Smith, Jessica R. (October 2013). Cheating, Breakup, and Divorce: Is Facebook Use to Blame?. Cyberpsychology, Behavior, and Social Networking. . 16 (10): 717—720. doi:10.1089/cyber.2012.0424. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ).