Музички студио
Музички студио (Музички тонски студио) је студио чија је намена снимање музике. Он се по својим карактеристикама и опремању знатно разликује од тонског студија других намена (нпр. студио за снимање радио драма или студио за емитовање радио и ТВ програма и слично). Музички студио се пројектује тако да акустички услови у њему буду сто квалитетнији. Сваки музички тонски студио у свом основном облику има три главне, физички међусобно потпуно одвојене и потпуно звучно изоловане просторије а то су:
- Контролна соба или техничка режија (енгл. control room)
- Студио или просторија за извођење музике (студио)
- Машинска соба[1]
Битни сегменти у музичком студију су: акустика просторија, микрофони, миксета, мониторска контрола (звучници), рачунарска контрола и уређаји за обраду аудио сигнала (уређаји за фреквенцијску обраду сигнала, уређаји за временску обраду сигнала и уређаји за динамичку обраду сигнала).
Акустика просторија
[уреди | уреди извор]Један од најважнијих параметара у акустици је време реверберације које се дефинише као време које је потребно да интензитет звука опадне на милионити део од његовог оригиналног интензитета, односно опадне за 60 дБ.[2] Време реверберације зависи од акустичких услова у студију. Такође битан параметар је и дифузност просторије, чему доприносе дифузори звука који разбијају звучне таласе и распростиру их по целом простору чиме се остварује боља расподела звука у простору. Користе се и апсорбери звука који служе за смањење времена реверберације. Постављају се на зидове контролне собе због способности да у великом проценту упијају звук. Оптимално време реверберације у студију је од 0,2 до 0,4 с. Акустичке апсорбере које користимо у практичној примени делимо на три основне групе за одређено фреквенцијско подручје и то на: порозне материјале који су задужени за фреквентни опсег високих фреквенција, акустичке резонаторе који су задужени за опсег средњих фреквенција и механичке резонаторе за појачану апсорпцију опсега ниских фреквенција.
Микрофони
[уреди | уреди извор]Микрофон је електроакустички претварач који претвара акустичку енергију у електричну.[3]
Данас су у професионалној употреби најзаступљенија два типа микрофона: динамички и кондензаторски који се међусобно разликују по:
- карактеристици усмерености (енгл. polar pattern),
- frekvencijskom opsegu (engl. frequency range)
- осетљивости (енгл. sensitivity)
- максималном звучном притиску (енгл. max SPL), и
- односу сигнал/Сум (енгл. S/N ratio).
Микрофони се деле на акустичке и електричне. Електрични микрофони се деле на динамичке и кондензаторске (као и на угљене и кристалне који су мање заступљени у студијском снимању).
Динамички микрофони се дела на микрофоне са покретним калемом (енгл. dynamic moving-coil mic) и микрофон са траком (енгл. dynamic ribbon mic). Кондензаторски микрофони се напајају додатним напајањем од 48 V, тзв. фантомско напајање (енгл. phantom power supply).
Карактеристика усмерености микрофона
[уреди | уреди извор]Микрофони могу бити:
- Неусмерени или омнидирекионални микрофони (енгл. omni-directional mics)
- Двосмерни или бидерикционални микрофони (енгл. bi-directional mics)
- Усмерени или унидирекционални микрофони (енгл. unidirectional mics)[4]
Усмерени микрофони могу бити: Кардиоида, супер-кардиоида, хипер-кардиоида
Микрофони-Додатна опрема
[уреди | уреди извор]Штитник од ветра (енгл. wind shield) који се користи у студију приликом снимања вокала који је јако близу микрофону (енгл. close miking).
Поп филтер који зе користи за елиминацију плозива „п”, „б”, „т”, приликом снимања вокала.
Микрофонски сталак служи да се на њему постави микрофон.
Амортизери (енгл. shock mount) служе да заштите микрофоне од механичких вибрација.[5]
Миксете
[уреди | уреди извор]Најважнија функција миксете јесте сабирање или мешање аудио сигнала. Сабирна тачка-чвор-сабирница физички представља проводник на који се доводе улазни сигнали који се сабирају у одговарајућем сабирном појачивачу. Поред функције сабирања сигнала миксер служи за подешавање и дистрибуцију аудио сигнала. Миксета се још назива режијски сто, микс пулт, конзола.[6] Основне функције које има аудио миксер у склопу сваког аудио система су: пријем и појачавање аудио сигнала од микрофона или других аудио урађаја, обрада примљених аудио сигнала, дистрибуција сигнала на различите излазе, мониторинг сопствених излазних сигнала или сигнала са уређаја за снимање.
Подела миксера
[уреди | уреди извор]Основна подела миксера је на аналогне и дигиталне.
Даља подела аудио миксера је према намени и делимо их на:
- Миксери за снимање
- Миксери за емитовање програма
- Миксери за системе озвучења
- Миксери за мониторинг на сцени
- Миксери за ефекте (у позоришту)
- Репортерски миксери
- Микрофонски миксери
- ДЈ (енгл. disk jockey) миксери
Аналогни аудио миксери с обзиром на начин реализације и распоред њихових функционалних целина се деле на:
- миксета са ротационим командама миксери са ротационим командама (миксете)
- сплит миксери (миксери са расподељеним командама: улазне, излазне и мониторске команде)
- Ин лине миксери (миксери са свим командама у једном каналу смештеном у једном модулу миксера)
Основне функционалне целине аналогног аудио миксера: улази, групни излази, главни излази, помоћни излази, мониторски блок, разделници сигнала, извор напајања.
Основна електронска кола аналогног аудио миксера су: операциони појачавач, појачавач са инвертујућим излазом, појачавач са не инвертујућим излазом, сабирни појачавач, микрофонски предпојачавач.
Мониторска контрола
[уреди | уреди извор]Сваки музички студио мора да има стерео пар звучника, који су уши студија. Најминималнији захтев који звучници треба да испуњавају је да се приликом довођења истог сигнала на оба звучника, мембране померају унапред истовремено, сто значи да морају бити тако повезани да се померају у фази. Да би се виртуелни звучни извор нашао у центру звучне слике, звучници морају бити усклађени по интензитету и фреквентној карактеристици. Уколико је интензитет једног звучника већи од другог доћи ће до померања центра звучне слике. Тачније, звучна слика ће се чути више улево или удесно. Слушалац треба да се налази тачно у центру између два усклађена висококвалитетна звучника. Положај привидних извора се перципира на основу амплитудних и фазних разлика између сигнала које примају оба ува, као и (на високим учестаностима) ефекта сенке коју ствара глава. За сваку поједину учестаност фаза на сваком уху је одређена сумом звукова који долазе из два звучника.
Рачунарска контрола
[уреди | уреди извор]Данашње снимање звука се обавља помоћу рачунара који је заменио старе аналогне снимаче (магнетофоне). Користи се рачунар који ради у реалном времену и који са великом процесорском снагом и меморијом може успешно да се носи са постављеним задацима, тако да је сам компјутерски уређај релативно једноставан за коришћење а самим тим и његова цена је прихватљива.[7] Поред рачунара потребан је и софтвер у коме се музика снима и снимљени подаци даље обрађују.
Уређаји за обраду аудио сигнала
[уреди | уреди извор]Основна подела уређаја за обраду сигнала
[уреди | уреди извор]- Уређаји за фреквенцијску обраду сигнала[8]
- Уређаји за временску обраду сигнала[9]
- Уређаји за динамичку обраду сигнала[10]
- Уређаји за фреквенцијску обраду сигнала
- Уређаји за временску обраду сигнала
- делаy (кашњење)
- реверб (одјек)
- цхорус
- флангер
- пхасер
- тиме/питцх схифтинг
- Уређаји за обраду динамике аудио сигнала
- Уређаји који смањују опсег динамике (компресори и лимитери)
- Уређаји који повећавају опсег динамике (експандери и елиминатори шума (ноисе гате))
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Racković, Vladimir (1998). Muzički tonski studio. Beograd: BATA. str. 11, 12, 13.
- ^ Racković, Vladimir (1998). Muzički tonski studio. Beograd: BATA. str. 16.
- ^ Racković, Vladimir (1998). Muzički tonski studio. Beograd: BATA. str. 39.
- ^ Racković, Vladimir (1998). Muzički tonski studio. Beograd: BATA. str. 46.
- ^ Racković, Vladimir (1998). Muzički tonski studio. Beograd: BATA. str. 71, 71, 73, 74.
- ^ Drinčić, Dragan. Analogni audio mikseri. Beograd: VIŠER.
- ^ Nisbet, Alek. Snimanje i obrada zvuka.
- ^ Novković, Dragan. Produkcija muzike. Beograd: VIŠER. str. 75—88. ISBN 978-86-7982-186-7.
- ^ Novković, Dragan. Produkcija muzike. Beograd: VIŠER. str. 89—126. ISBN 978-86-7982-186-7.
- ^ Novković, Dragan. Produkcija muzike. Beograd: VIŠER. str. 127—146. ISBN 978-86-7982-186-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Алек Нисбет, Снимање и обрада звука, Универзитет уметности, Београд, 1990
- Драган Дринчић, Аналогни аудио миксери (скрипта у електронској форми)
- Драган Новковић, Продукција музике-Технологије и технике
- Музички тонски студио, Владимир Рацковић
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Опис и изглед просечног музичког студија (hayatproduction.ba)
- Тејпоп (tapeop.com)
- туторијали (lynda.com>linkedin.com)