Н-арно стабло
Овај чланак је започет или проширен кроз пројекат семинарских радова. Потребно је проверити превод, правопис и вики-синтаксу. Када завршите са провером, допишете да након |проверено=. |
У теорији графова, н-арно стабло је стабло са кореном у којем сваки чвор има највише н деце. Још се зове и к-арно стабло и м-арно стабло. Бинарно стабло је специјалан случај када је н=2.
Типови н-арних стабала
[уреди | уреди извор]- Пуно н-арно стабло је н-арно стабло код кога на сваком нивоу сваки чвор има 0 или н деце.
- Савршено н-арно стабло је пуно [1] н-арно стабло код кога се сви листови налазе на истој дубини.[2]
- Комплетно н-арно стабло је н-арно стабло код кога је најефикасније искоришћен простор. Сваки ниво сем последњег мора бити потпуно попуњен (сваки чвор који није на последњем нивоу има н деце). Међутим, ако последњи ниво није комплетно попуњен, сви чворови морају бити постављени што је могуће више "у лево".[1]
Својства н-арних стабала
[уреди | уреди извор]- За н-арно стабло са висином х, максималан број листова је .
- Висина х н-арног стабла не укључује чвор корена стабла, стабло које садржи само корен има висину 0.
- Број чворова у савршеном н-арном стаблу је , док је висина х једнака
Напомена : За стабло које садржи само један чвор се узима да му је висина 0, да би ова формула важила.
Напомена : Формула не важи за 2-арно стабло са висином 0, јер оператор заокруживања на горњу целобројну вредност поједностављује пуну формулу, која гласи:
Методи складиштења н-арних стабала
[уреди | уреди извор]Низови
[уреди | уреди извор]Н-арно стабло се може ускладиштити у низове у виду поретка у ширину, а ако је стабло комплетно н-арно стабло, овим методом се не губи простор. У овом компактном облику, ако чвор има индекс и, његово ц-то дете се налази на индексу , док се његов родитељ (ако постоји) налази на индексу (ако корен има индекс 0).
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Ордеред Треес”. Приступљено 19. 11. 2012.
- ^ Блацк, Паул Е. (20. 4. 2011). „перфецт к-арy трее”. У.С. Натионал Институте оф Стандардс анд Тецхнологy. Приступљено 10. 10. 2011.