На западу ништа ново (роман)
На западу ништа ново је роман Ериха Марије Ремарка и једно је од најбољих дела посвећених рату.
Аутор описује свој живот на западном фронту у улози немачког војника, током Првог светског рата. Роман обилује реалним приказима рата, крви, страдања, али је пре свега филозофско промишљање ситуације у којој се свет задесио почетком двадесетог века.
Заплет
[уреди | уреди извор]Књига је прича о Паул Браумеру, немачком војнику који је по наговору његовог наставника ступио у Немачку војску убрзо након почетка првог светског рата. Браумер стиже на западни фронт са својим школским друговима где упознају старијег војника званог Кат који постаје Браумеров ментор. Боравком на фронту Браумер и његови другови учествују у разним биткама и морају да трпе опасне и прљаве услове рата.
На самом почетку књиге Ремарк пише "Ова књига није нити оптужба нити исповест, а понајмање авантура, јер смрт није авантура за оне који стоје лицем у лице са њом. Овом књигом ћу једноставно покушати да прикажем једну генерацију људи, која и ако је успела да избегне његове гранате, бива уништена ратом." Књига се не фокусира на херојске приче, већ даје приказ у којима су се војници налазили, монотонија између битака, стална претња од артиљеријске ватре, борбе око проналажења хране, недостатак обуке младих регрута (што им даје мање шансе за преживљавање).
Битке које се спомињу у књизи немају име, имају мали значај за коначни исход рата. Осим што је свака битка нова шанса за повреду или смрт самог Браумера или његових пријатеља. У питању су мали делови земље, величине фудбалског терена који су често освајани, само да би поново били изгубљени касније.
Браумерова посета куће на одсуству наглашава штету коју је рат нанео његовој психи. Град се није променио од када је отишао у рат, међутим он се осећа у њему као странац "Више не припадам овде, ово је страни свет". Његов отац му стално поставља глупава питања везана за његова ратна искуства не схватајући да он о томе не може да говори. Стари професор држи предавања о стратегији и напредовању ка Паризу, инсистирајући да Браумер и његови пријатељи знају само свој, сопствени мали сектор рата, и не виде целу слику фронта. Једина особа са којом остаје "повезан" је његова мајка која је на самрти. Ноће пре него што се враћао са одсуства он целу ноћ проводи уз њу, и након дуге ноћи долази до мишљења да никада није ни требало да дође кући на одсуство.
Браумер се осећа одлично приликом поновног сусрета са својим пријатељима. Убрзо након повратка Браумер иде у ноћну патролу и по први пут убија човека бајонетом (у борби прса у прса)Не могавши да изађе из склоништа Браумер посматра човека како умире сатима у болу. У том тренутку осећа велико кајање и тражи опроштај од већ тада мртвог тела. Убрзо након тога Браумер бива рањен, и послат на опоравак у католичку болницу, након чега се враћа у активну службу.
До сада рат се ближи крају, погибија његовог пријатеља Ката, Браумера чини равнодушним према животу. Он се радује скорашњем миру, али не види светлу будућност испуњењу надом. Осећа да је његова генерација изгубљена и осакаћена у толиком погледу да то нико не може да схвати. На крају романа умире и сам Браумер, а извештај врховној команди симболизује безначајност смрти једне особе током рата На западу ништа ново
Адаптације
[уреди | уреди извор]По овој књизи направљена су 3 филма; један 1930,[1] други 1979.[2] и трећи 2022. године. Године 2008. направљена је и једна радио адаптација на ББЦ.[3] Елтон Џон је 1982. направио песму All Quiet on the Western Front koja je inspirisana ovom knjigom[4].