Пређи на садржај

Национални парк Банк-д’Арген

Координате: 20° 14′ Н 16° 06′ W / 20.233° С; 16.100° З / 20.233; -16.100
С Википедије, слободне енциклопедије
Национални парк Банк-д’Арген
حوض أركين
ИУЦН категорија II (национални парк)
Мапа залива приказује национални парк Банк-д’Арген
Мап оф Мауританиа схоwинг тхе лоцатион оф Банц д'Аргуин Натионал Парк
Мап оф Мауританиа схоwинг тхе лоцатион оф Банц д'Аргуин Натионал Парк
Национални парк Банк-д’Арген у Мауританији
ЛокацијаМауританија
Најближи градНуакшот и Нуадибу
Координате20° 14′ Н 16° 06′ W / 20.233° С; 16.100° З / 20.233; -16.100
Површина12,000 км2 (4,633 сq ми)
Основан1976
Управно телоИУЦН
ТипПриродни
Критеријиix, x
Означен1989 (13. заседање)
Референца бр.506
Стате Партy Мауританија
РегионАрапске државе
Званично имеParc National du Banc d'Arguin
Означен22. 10. 1982
Референца бр.250[1]

Национални парк Банк-д’Арген (арапски: حوض آركين, француски: Parc National du Banc d'Arguin) је национални парк у Аргенском заливу[2][3] на западној обали Мауританије, између места Нуакшот и Нуадибу. Банк-д’Арген је основан као парк природе, а 1978. године је претворен у национални парк површине од 12.000 км². Уписан је 1989. године на Унесков списак места светске баштине у Африци због његове велике биоразноликости[4][5][6][7][8][9][10] у контрасту шкрте пустиње и богатог приморја.

Историја

[уреди | уреди извор]

Аргенски залив је због свог стратешког положаја променио колонијалну власт небројено пута. Први Европљанин који га је посетио био је португалски истраживач Нуно Триштан 1443. године. Португалци су 1445. на острву Арген основали трговачку постају (која је касније утврђена) са које се трговало гумарабиком. До 1455. године, око 800 робова је испловљавало с Аргена сваке године.

Године 1633, током рата против Шпаније (која је тада владала Португалијом), Холандија је преузела контролу над заливом који је остао под њиховом влашћу све до 1678. године. Британци су га освојили 1665, а Французи накратко у септембру 1678. године. Залив је тада био напуштен све до 1685. године. Аргенски залив је од 1685 - 1721. године био колонија Бранденбурга и Пруске (до 1701. кнежевине Бранденбург, затим Краљевина Пруска). Француска је тада преузела контролу над заливом, само да би га опет следеће године предала Холандији. Француска га је вратила од 1724. до 1728. када се вратио под контролу мауританских племенских поглавара. Иако је припао Француској према Бечком конгресу 1815. године, залив је постао француски посед тек током раног двадесетог века као део француске колоније Мауританије. У његовом плићаку се 1816. године насукао француски брод Медуза, чија је трагична судбина морнара постала темом славне слике Теодора Жерика, Сплав Медузе. Залив је остао под француском управом до Мауританске неовисности 1960. године.

Одлике

[уреди | уреди извор]

Унутар парка Банк-д’Арген налази се 15 острва од којих су највећа Арген, Тидра, Нируми, Нер и Кижи, повезана плићаком који испуњава готово цели залив. Управо су те пешчане обале важно гнездилиште око 3 милиона јединки и 108 врста птица селица као што су морске птице пеликани, корморани и чигре, те мочварице: пламенци, чапље, жличарка (Platalea leucorodia), ширококљуна пешчана мочварица Limicola falcinellus, Chlidonias niger, прстенасти кулик (Charadrius hiaticula), сиви кулик (Pluvialis squatarola), Calidris canutus и др. Околне воде су једне од рибом најбогатијих у западној Африци у којима обитава више врста делфина и морских корњача. Ретка врста рибе Rhynchorhina mauritaniensis једино обитава у овом региону.[11]

Упркос заштити, његове околне воде су жртва прекомјерног риболова, што увелико утиче на колоније птица у парку. Наиме, Мауританија је 2006. године продала концесију на риболов у овом подручју Еуропској Унији за умањење њеног вањског дуга. Тај поступак је осудило локално становништво племена Имраген (којих око 500 живи у селима на обалама парка) називајући га обликом неоколонијализма и осудом одрживог развоја.[12]

Од морских сисара, угрожене врсте се могу видети овде током целе године; на пример, средоземне морске медведице, атлански грбави делфини и афалини.[13] Овде се исто тако могу видети орке, китови убице, гринди, Рисови делфини, и други делфини (обични, крупнозуби). Китови перајари и морске свиње исто тако посећују ову област. Превасходно приобалске врсте китова као што су североатлантски ледени китови,[14] и сад изумрли атлански сиви китови су исто тако били запажени у овој области.[15] Други китови усани који су повремено присутни су: грбави китови, сеј-китови, плави китови,[16] Брајдови, и минкији.[17] Они су виђени у обалским и приобалским водама.[18][19]

Галерија слика

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Парц Натионал ду Банц д'Аргуин”. Рамсар Ситес Информатион Сервице. Приступљено 25. 4. 2018. 
  2. ^ „терремауритание.цом”. Архивирано из оригинала 2016-10-24. г. Приступљено 2016-10-24. 
  3. ^ Цоррéард, Алеxандре; Савигнy, Јеан Баптисте Хенри (2004-04-01). Нарративе оф а Воyаге то Сенегал ин 1816 Ундертакен бy Ордер оф тхе Френцх Говернмент, Цомприсинг ан Аццоунт оф тхе Схипwрецк оф тхе Медуса, тхе Суфферингс оф тхе Цреw, анд тхе Вариоус Оццурренцес он Боард тхе Рафт, ин тхе Десерт оф Заара, ат Ст. Лоуис, анд ат тхе Цамп оф Даццард. то Wхицх Аре Субјоинед Обсерватионс Респецтинг тхе Агрицултуре оф тхе Wестерн Цоаст оф Африца, фром Цапе Бланцо то тхе Моутх оф тхе Гамбиа. (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2016-01-16. г. Приступљено 2016-07-03. 
  4. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 146. ИСБН 86-331-2075-5. 
  5. ^ Бендалл Р.(1996): Биодиверситy: тхе фоллоw уп то Рио. Тхе Глобе 30:4-5, Април 1996.
  6. ^ Глобал Енвиронментал Цханге (1995): Хуман анд Полицy Имплицатионс. Специал иссуе он Пеопле, Ланд Манагемент анд Енвиронментал Цханге, . 3 (4).  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  7. ^ Хеywоод, V.Х., Ед. (1995): Глобал Биодиверситy Ассессмент. Унитед Натионс Енвиронмент Программе. Цамбридге Университy Пресс, Цамбридге, Публисхед фор УНЕП. . Cambridge: Cambridge university Press. ISBN 978-0-521564038. . ISBN 978-0-521564816.
  8. ^ Хеywоод V. Х. (1996): Тхе Глобал Биодиверситy Ассессмент". Тхе Глобе, 30:2-4.
  9. ^ Тхе Глобал Биодиверситy Ассессмент цомплетед
  10. ^ Јуха У. I., Оно А. (1996): Популатион, Ланд Манагемент анд Енвиронментал Цханге. Тхе Унитед Натионс Университy, Токyо.
  11. ^ Сéрет, Б.; Г. Наyлор (2016). „Рхyнцхорхина мауританиенсис, а неw генус анд специес оф wедгефисх фром тхе еастерн централ Атлантиц (Еласмобранцхии: Батоидеа: Рхинидае)”. Зоотаxа. 4138 (2): 291—308. дои:10.11646/зоотаxа.4138.2.4. 
  12. ^ Мауританиа демандс а море респонсибле Еуропеан фисхинг полицy на гуингуинбали.цом, Посећено 22. октобра 2011.
  13. ^ Хоyт Е. „Марине Протецтед Ареас фор Wхалес, Долпхинс анд Порпоисес: А Wорлд Хандбоок фор Цетацеан Хабитат Цонсерватион анд Планнинг”. стр. 249. Архивирано из оригинала 12. 12. 2004. г. Приступљено 25. 4. 2014. 
  14. ^ Университy, Дуке (2008). „Спатиал Ецологy оф тхе Нортх Атлантиц Ригхт Wхале (Еубалаена Глациалис).” (боок). Тхе ПроQуест. Приступљено 4. 12. 2015. [мртва веза]
  15. ^ „Цлимате импацтс он трансоцеан дисперсал анд хабитат ин граy wхалес фром тхе Плеистоцене то 2100 (ПДФ Доwнлоад Аваилабле)”. РесеарцхГате. 
  16. ^ Блуе wхале неwс (2015). „Тен блуе wхалес сигхтед офф Мауританиа, пробаблy мигратед фром Ицеланд (!)”. Тхе Тwиттер. Приступљено 15. 10. 2015. 
  17. ^ WАЕРЕБЕЕК V.К.; АНДРЕи M.; СЕQУЕИРАи M.; МАРТИН V.; РОБИНЕАУ D.; ЦОЛЛЕТ А.; НДИАYЕ Е.П.V. „Спатиал анд темпорал дистрибутион оф тхе минке Wхале,Балаеноптера ацуторострата (Лацéпеде, 1804), ин тхе соутхерннортхеаст Атлантиц Оцеан анд тхе Медитерранеан Сеа, Wитх референце то стоцк идентитy” (ПДФ). Ј. ЦЕТАЦЕАН РЕС. МАНАГЕ. л(3): 223—237. Приступљено 20. 12. 2014. 
  18. ^ Реицхелт M.; Баинес M. „Мауританиа”. Приступљено 15. 10. 2015. 
  19. ^ Буртон C. C.Ј.К.; Цампхуyсен. „Сеа бирд анд цетацеан сурвеyс ин тхе вицинитy оф тхе Цхингуетти оил фиелд, оффсхоре Мауританиа. Марцх, 2003” (ПДФ). Боwман Бисхаw Горхам анд Wоодсиде Енергy Птy Лтд. Архивирано из оригинала (ПДФ) 10. 6. 2007. г. Приступљено 25. 4. 2014. 
  20. ^ Барнес, Јулиан (2011). А Хисторy оф тхе Wорлд ин 10 1/2 Цхаптерс. Неw Yорк: Винтаге Интернатионал Боокс. ИСБН 9780307797865. 
  21. ^ Бергер, Клаус. Гéрицаулт анд Хис Wорк. Лаwренце: Университy оф Кансас Пресс, 1955. 78.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Национални парк Банк-д’Арген на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nacionalni_park_Bank-d’Argen&oldid=27833833”