Пређи на садржај

Национални парк Олимпик

С Википедије, слободне енциклопедије
Национални парк Олимпик
ИУЦН категорија II (национални парк)
Севен Лакес Басин
Мап схоwинг тхе лоцатион оф Национални парк Олимпик
Мап схоwинг тхе лоцатион оф Национални парк Олимпик
Локација у Вашингону
ЛокацијаЏеферсон, Клалам, Масон, и Грејс Харбор окрузи, Вашингтон, САД
Најближи градПорт Анђелес
Површина9226.5 ha
Основан1938. године[1]
Управно телоНационални сервис за паркове
Светска баштина Унеска
Назив на званичном списку светске баштине
КритеријумиПриродни: vii, ix
Референца151
Историја уписа у светску баштину
Упис1981 (5. седница)

Национални парк Олимпик је један од 58 националних паркова Сједињених Америчких Држава, смештен на полуострву Олимпик, на западу америчке савезне државе Вашингтон.[2][3] Парк је општепознат по разноликости екосистема. Тако се у његовом средишту налази истоимено горје Олимпик с ледењачким врховима и алпским ливадама, окружено пространом старом шумом с најбољим примерцима недирнуте кишне шуме умереног појаса пацифичког северозапада, и на крају 100 км дивље морске обале која је најдужа недирнута обала у САД-у.

С планина тече 11 већих река, које су најбољи дом за миграцијске врсте риба у држави. У овом подручју такође обитавају многе аутохтоне и ендемске врсте биљака и животиња, укључујући угрожене врсте као што су северна пегава сова (Strix occidentalis caurina), морска птица Brachyramphus marmoratus и пастмка Salvelinus confluentus. Због тога је Национални парк Олимпик уписан на Унесков списак места светске баштине у Америци 1981. године[4].

Историја

[уреди | уреди извор]

Полуострво Олимпик су вековима користила разна племена америчких Индијанаца као ловно и риболовно подручје, али и планинске пашњаке за напасање стоке. Они су углавном искорењени европским болестима и другим пошастима пре доласка западњачких картографа, етнографа и предузетника у ово подручје. Подручје планине Моунт Олимпус је председник Сједињених Америчких Држава Теодор Рузвелт 1909. године прогласио за национални споменик природе. Након дозволе америчког конгреса, председник Френклин Рузвелт му је одобрио статус националног парка 29. јуна 1938. године. Год. 1976. НП Олимпик је постао и резерват природе, након чега је постао и УНЕСЦО-ва светска баштина 1981. год. Укупно 95% парка, тј. Око 3.500 км², је проглашено дивљим подручјем.

Панорама НП Олимпик с видиковца на врху Хуррицане

Парк је опште познат по разноликости екосистема. Тако се у његовом средишту налази истоимени планински масив Олимпик са ледничким врховима и алпским ливадама, окружено пространом старом шумом са најбољим примерцима недирнуте кишне шуме умереног појаса пацифичког северозапада, и на копну 100 км дивље морске обале која је најдужа недирнута обала у САД-у.

С планина тече 11 већих река, које су најбољи дом за миграционе врсте риба у држави. У овом подручју се такође налазе многе аутохтоне и ендемске врсте биљака и животиња, укључујући угрожене врсте као што су кукувија, морска птица Брацхирампхус марморатус и пастрмка Салвелинус цонфлуентус. Због тога је Национални парк Олимпиц уписан на УНЕСЦОсписак места Светске баштине у Америци 1981. године. НП Олимпик је најниже подручје на свету у коме настају глечери. У планинском масиву Олимпик се налази око 60 активних глечера између 1000 и 2000 м надморске висине. Разнолика топографија (од морске обале до глечера), изолација и велике разлике у падавинама су створиле комплексне и разнолике екосистеме. Парк се дели у два дела, планинска језгра и приобални појас. У њему се такође налазе и јако занимљиве геолошке формације, настале сударом 2 тектонске плоче који су потиснули пешчар и базалт у облик чепа пречника 95 км. Његове дубоке долине и кланци су настали захваљујући обилним падавинама на западу формације и оскудним на источној страни, док су набрани врхови и прелепе котлине настале кретањем глечера од врхова ка обали. Тако су и стеновита острвца надомак његове обале остаци трајног процеса опадања и промене морске обале. Највећа претња парку је једна од његових знаменитости, планинска овца. Наиме, ове животиње нису аутохтоне на овом подручју, а доведене су од 1925—29. као ловна дивљач, а данас чине озбиљне штете његовом екосистему. Оне су обрстиле зелени покривач у парку, чиме су убрзале ерозију и проузроковале губитак разноликости биљака од којих сада опстају само отпорније врсте. Забележено је како се планинске овце хране са најмање три ендемске врсте биљака у парку, што може на крају довести до њихова изумирања.

Према Кепеновом систему класификације климе, Олимпијски национални парк обухвата две класификације: умерену океанску климу (Цфб) у западној половини, и топло летњу медитеранску климу (Цсб) у источној половини.[5][6] Према Министарству пољопривреде Сједињених Држава, зона отпорности биљака у Центару за посетиоце прашуме Хох је 8а са просечном годишњом екстремном минималном температуром од 14,5 °Ф (−9,7 °Ц).[7]

Клима Елвха Рејнџер станице, Вашингтон, 1991–2020 нормале, екстреми 1942–2017
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °Ц (°Ф) 18
(64)
19
(67)
21
(70)
27
(80)
31
(87)
34
(93)
36
(96)
36
(97)
33
(91)
24
(76)
21
(70)
18
(65)
36
(97)
Средњи максимум, °Ц (°Ф) 10,6
(51,1)
11,1
(51,9)
15,6
(60,1)
21,4
(70,6)
25,4
(77,8)
28,1
(82,6)
30,9
(87,6)
30,6
(87,0)
26,4
(79,5)
19,5
(67,1)
13
(55,4)
9,9
(49,8)
32,6
(90,7)
Максимум, °Ц (°Ф) 5,1
(41,1)
6,6
(43,8)
9,8
(49,7)
13,5
(56,3)
17,4
(63,4)
19,6
(67,2)
23,1
(73,6)
23,6
(74,5)
20,1
(68,1)
13,1
(55,5)
7,6
(45,6)
4,8
(40,7)
13,69
(56,63)
Просек, °Ц (°Ф) 2,8
(37,0)
3,5
(38,3)
5,7
(42,3)
8,4
(47,1)
11,8
(53,3)
14
(57,2)
16,8
(62,2)
17,2
(63,0)
14,5
(58,1)
9,2
(48,5)
4,9
(40,8)
2,6
(36,7)
9,28
(48,71)
Минимум, °Ц (°Ф) 0,4
(32,8)
0,4
(32,8)
1,6
(34,9)
3,2
(37,8)
6,2
(43,2)
8,4
(47,2)
10,4
(50,7)
10,9
(51,6)
8,9
(48,0)
5,3
(41,5)
2,3
(36,1)
0,4
(32,7)
4,87
(40,78)
Средњи минимум, °Ц (°Ф) −4,3
(24,3)
−4,2
(24,5)
−1,9
(28,5)
−0,4
(31,3)
1,8
(35,3)
4,7
(40,4)
6,8
(44,2)
7,2
(44,9)
4,8
(40,6)
0,3
(32,6)
−2,7
(27,1)
−4,7
(23,5)
−7,3
(18,9)
Апсолутни минимум, °Ц (°Ф) −17
(2)
−13
(8)
−9
(15)
−3
(26)
−2
(29)
0
(32)
−1
(31)
2
(36)
0
(32)
−6
(21)
−12
(10)
−13
(8)
−17
(2)
Количина падавинамм (ин) 225,3
(8,87)
156
(6,14)
176,3
(6,94)
83,3
(3,28)
48,5
(1,91)
35,3
(1,39)
18,8
(0,74)
29
(1,14)
41,4
(1,63)
148,6
(5,85)
255,5
(10,06)
252
(9,92)
1,470
(57,87)
Количина снега, цм (ин) 2,5
(1,0)
1,3
(0,5)
0,5
(0,2)
0
(0,0)
0
(0,0)
0
(0,0)
0
(0,0)
0
(0,0)
0
(0,0)
0
(0,0)
0,5
(0,2)
0,3
(0,1)
5,1
(2,0)
Дани са падавинама (≥ 0.01 ин) 17,8 15,4 18,2 13,8 11,5 9,5 4,9 4,8 8,0 15,0 18,6 18,4 155,9
Дани са снегом (≥ 0.1 ин) 0,4 0,2 0,1 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,2 0,5 1,4
Извор #1: НОАА[8]
Извор #2: XМАЦИС[9]
Клима Центар за посетиоце прашуме Хох (висина: 745 фт / 227 м), 1981–2010
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °Ц (°Ф) 7,1
(44,7)
8,8
(47,9)
10,8
(51,4)
13,2
(55,8)
16,6
(61,8)
18,6
(65,4)
21,6
(70,8)
22,3
(72,2)
19,7
(67,4)
14,9
(58,8)
9,4
(48,9)
6,6
(43,9)
14,2
(57,5)
Просек, °Ц (°Ф) 4,3
(39,8)
5,1
(41,2)
6,4
(43,5)
8,2
(46,8)
11,2
(52,1)
13,4
(56,1)
15,8
(60,5)
16,3
(61,3)
14,2
(57,5)
10,4
(50,8)
6,2
(43,2)
3,8
(38,8)
9,6
(49,3)
Минимум, °Ц (°Ф) 1,6
(34,8)
1,3
(34,4)
2
(35,6)
3,2
(37,8)
5,8
(42,4)
8,2
(46,8)
10,1
(50,1)
10,3
(50,5)
8,7
(47,6)
5,9
(42,7)
3,1
(37,6)
1
(33,8)
5,1
(41,2)
Количина падавинамм (ин) 523
(20,59)
367
(14,45)
375,4
(14,78)
269,2
(10,60)
162,3
(6,39)
118,9
(4,68)
54,9
(2,16)
70,1
(2,76)
105,4
(4,15)
333
(13,11)
572,8
(22,55)
484,4
(19,07)
3.436,4
(135,29)
Релативна влажност, % 85,1 76,0 76,8 74,1 71,9 73,9 68,8 69,9 69,0 74,2 83,0 83,1 75,5
Извор: ПРИСМ Цлимате Гроуп[10]

Галерија слика

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Натионал Парк Сyстем Ареас Листед ин Цхронологицал Ордер оф Дате Аутхоризед ундер ДОИ” (ПДФ). Натионал Парк Сервице. 27. 6. 2005. Архивирано из оригинала (ПДФ) 11. 3. 2012. г. Приступљено 28. 11. 2010. 
  2. ^ „"Олyмпиц Натионал Парк". Приступљено 29. 5. 2017. 
  3. ^ „УНЕСЦО - Олyмпиц Натионал Парк”. Приступљено 29. 5. 2017. 
  4. ^ Олyмпиц Натионал Парк на службеним страницама УНЕСЦО-а Преузето 18. 9. 2012.
  5. ^ „Wорлд Мапс оф Кöппен-Геигер цлимате цлассифицатион”. Цлимате Цханге & Инфецтиоус Дисеасес Гроуп. 
  6. ^ „Коппен цлимате цлассифицатион: цлиматологy”. Британница.цом (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-12. 
  7. ^ „УСДА Плант Хардинесс Зоне Мап”. Агрицултурал Ресеарцх Сервице (на језику: енглески). УСДА. Виеw Мапс. Приступљено 2023-01-13. 
  8. ^ „У.С. Цлимате Нормалс Qуицк Аццесс – Статион: Елwха РС, WА”. Натионал Оцеаниц анд Атмоспхериц Администратион. Приступљено 10. 12. 2022. 
  9. ^ „xмАЦИС2”. Натионал Оцеаниц анд Атмоспхериц Администратион. Приступљено 15. 2. 2023. 
  10. ^ „ПРИСМ Цлимате Гроуп, Орегон Стате Университy”. www.присм.орегонстате.еду. Приступљено 15. 7. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]