Национални парк Редвуд
| Национални парк Редвуд енгл. Redwood National and State Parks | |||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
ИУЦН категорија V (заштићени крајолик/морски пејзаж) | |||||||||||||||||
 Магла у шуми | |||||||||||||||||
  Локација у Калифорњи  Локација у Калифорњи | |||||||||||||||||
| Локација | Окрузи Хамболт & Дел Норте, Калифорнија, САД | ||||||||||||||||
| Најближи град | Кресент Сити | ||||||||||||||||
| Координате | 41° 18′ С; 124° 00′ З / 41.3° С; 124° З | ||||||||||||||||
| Површина | 139.000 ацрес (560 км2)[1] | ||||||||||||||||
| Основан | 2. октобар 1968 | ||||||||||||||||
| Посетиоци | 445.000 (ин 2017)[2] | ||||||||||||||||
| Управно тело | Заједно управљају Национални сервис за паркове и Калифорнијски департман за паркове и рекреацију | ||||||||||||||||
| Вебсајт | Званични веб-сајт | ||||||||||||||||
| |||||||||||||||||
Национални и државни паркови Редвуд (енгл. Redwood National and State Parks РНСП) комплекс сачињава неколико државних и националних паркова лоцираних у Сједињеним Државама, дуж обале северне Калифорније. Састоје се од Националног парка Редвуд (успостављеног 1968) и калифорнијских паркова Дел Норте Коуст, Џедедаја Смит и Државних паркова Прери Крик Редвуд (који датирају из 1920-их). РНСП укупно обухвата 139.000 ацрес (560 км2),[3] и одликује се старим прашумама умереног појаса. Лоциран у потпуности унутар округа Дел Норте и Хумболдт, ова четири парка, заједно, штите 45% свог преосталог обалског редвуда (Sequoia sempervirens) прастарих прашума, укупне површине од 38.982 ацрес (157,75 км2). Ово дрвеће је највише и убраја се у најмасивније врсте дрвета на Земљи. Осим редвуд прашуме, паркови презервирају и разноврсну другу флору, фауну, травне прерије, културне ресурсе, делове река и потока, и 37 ми (60 км) нетакнуте обале.
Године 1850, старорасна редвуд прашума је покривала више од 2.000.000 ацрес (8.100 км2) Калифорнијске обале. Северна порција те области, оригинално насељена домородачким Американцима, привукла је многе дрвосече и друге који су првопитно приспели у ову област у потрази за златом током златне грознице. Након неуспешних покушаја да се обогате налажењем злата, ови досељеници су се преорјентисали на сечу дивовских стабала[4] за потребе развоја растућег Сан Франциска и других места на Западној обали. Након много декада неограничене сече целих подручја, почели су озбиљни напори с циљем конзервације. До 1920-их залагањем Лиге очувања редвуда, основане 1918. године с циљем презервације преосталих старорасних редвуд прашума, дошло је до успостављања Прери Крика, Дел Норте Коуста, и Државног парка Џедедаја Смит Редвуд између осталих. Национални парк Редвуд је био креиран 1968. године, у време кад је око 90% оригиналних редвуд стабла већ било посечено. Национални сервис за паркове (НПС) и Калифорнијски департман за паркове и рекреацију (ЦДПР) административно су спојили Национални парк Редвуд са три суседна државна парка 1994. године ради кооперативне управе шумом и стабилизације шуме и вододелница у једну јединицу.[5]
Екосистем РНСП презервира бројне угрожене животињске врсте као што су Eucyclogobius newberryi, краљевски лосос, северна пегава сова и Штелеров морски лав.[6] Као израз препознавање ретког екосистема и културне историје паркова, Уједињене нације су их именовале местом светске баштине дана 5. септембра 1980 и проглашени су делом Калифорнијског обалског подручја међународног програма Резерви биосфере дана 30. јуна 1983.[7][8]
Историја[уреди | уреди извор]
До 1850. године шуме обалске секвоје су покривале више од 8.000 км² калифорнијске обале. Северни део тог подручја изворно је био насељен америчким Индијанцима племена Јурок, Толова, Карук, Чилула и Вајот. Генерално, на подручју парка налази се преко 50 археолошких локалитета (старих до 4500 година), 19 историјских локалитета и 21 место од посебног значаја за локалне индијанске заједнице.[9][10] Богатство подручја је привукло велики број трагача за златом током калифорнијске затне грознице. Неуспели трагачи би на крају постали дрвосече који су обарали дивовско дрвеће за растуће тржиште Сан Франциска и других градова западне обале САД.
Након неколико деценија неконтролисане и катастрофалне сече, започело се са покушајима заштите овог подручја. Лига за заштиту обалске секвоје (Save-the-Redwoods League), основана 1918. године, успела је да до 1920-их испослује оснивање неколико државних паркова: Прери Крик, Дел Норте Коуст и Џедедаја Смит. Они су уједињени у Национални парк Редвуд дана 1. јануара 1968. године. До тада је готово 90% обалских секвоја већ било посечено, те од тада управа парка покушава да очува и стабилизују популацију дрвећа, али и водене токове у парку.[11]
Одлике[уреди | уреди извор]
Висина Националног парка Редвуд варира од приобалног појаса до планина са 930 м надморске висине, тек нешто северније од града Сан Франциска. Обалски појас је дуг 55 км и одликује се стрмим стеновитим литицама, ушчима потока и пешчаним плажама. Тло се састоји од морског пешчењака, алеурита и шејла из раздобља креде, али се могу наћи и мање количине магматских стена рожнаца, зеленог шкриљевца и неких метаморфних стена.
Доминантна вегетација је шума обалске секвоје која покрива скоро 158 км², док осталих 208 км² чини друга вегетација израсла на посеченој шуми секвоја. Шума секвоја је остатак дивовске шуме која је у време диносауруса доминирала целим свијетом. Данас су ограничене на уска влажна подручја северноамеричке обале. Како стрмина и сувоћа овог подручја расте, тако ову шуму замењује преријска вегетација. Обалским секвојама треба око 400 година да досегну зрелост, а неки примерци су старији од 2000 година. Њихова дебела кора без смоле их штити од пожара, али клизишта тла и ветар обарају старија стабла. Аутохтони индијански становници су користли ова оборена стабла за изградњу кућа, чамаца, и генерално су их сматрали светима. Данас ова стабла стоје као величанствени подсетник на спору еволуцију природе.
У шумама секвоја обитава 75 врста сисара, а на влажним подручјима, језерима и потоцима гнезди се неколико врста птица водарица, док се на обалским стенама гнезде морске птице.
Клима[уреди | уреди извор]
| Клима Националних и државних паркова Редвуд (Државни парк Џедедаја Смит Редвуд; Округ Дел Норте) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °Ц (°Ф) | 24 (75) |
27 (80) |
27 (81) |
30 (86) |
33 (91) |
37 (98) |
32 (89) |
34 (93) |
35 (95) |
32 (90) |
26 (78) |
22 (72) |
37 (98) |
| Максимум, °Ц (°Ф) | 11,9 (53,4) |
12,8 (55,0) |
13,3 (56,0) |
13,8 (56,9) |
15,9 (60,7) |
17,4 (63,4) |
18,3 (65,0) |
18,4 (65,1) |
18,4 (65,2) |
17 (62,6) |
13,7 (56,6) |
11,5 (52,7) |
15,2 (59,4) |
| Минимум, °Ц (°Ф) | 2,1 (35,8) |
2,5 (36,5) |
3,4 (38,1) |
4,4 (39,9) |
6,7 (44,0) |
8,7 (47,6) |
10,2 (50,4) |
10,4 (50,8) |
8,6 (47,4) |
6,1 (42,9) |
3,8 (38,8) |
1,9 (35,5) |
5,7 (42,3) |
| Апсолутни минимум, °Ц (°Ф) | −8 (18) |
−7 (19) |
−4 (24) |
−3 (27) |
−4 (24) |
1 (33) |
1 (34) |
2 (36) |
−4 (24) |
−2 (28) |
−6 (22) |
−9 (16) |
−9 (16) |
| Количина падавинамм (ин) | 309,4 (12,18) |
270,5 (10,65) |
261,9 (10,31) |
159,3 (6,27) |
100,1 (3,94) |
50,8 (2,00) |
9,4 (0,37) |
13,5 (0,53) |
30,7 (1,21) |
127 (5,00) |
290,1 (11,42) |
399,3 (15,72) |
2.021,8 (79,6) |
| Количина снега, цм (ин) | 1 (0,4) |
1 (0,4) |
0,3 (0,1) |
0 (0,0) |
0 (0,0) |
0 (0,0) |
0 (0,0) |
0 (0,0) |
0 (0,0) |
0 (0,0) |
0 (0,0) |
0,3 (0,1) |
2,8 (1,1) |
| Дани са падавинама (≥ 0.01 ин) | 17,6 | 15,7 | 17,1 | 14,0 | 9,0 | 5,3 | 1,9 | 2,0 | 3,8 | 7,7 | 16,3 | 17,4 | 127,8 |
| Извор #1: НОАА (нормале, 1981–2010)[12] | |||||||||||||
| Извор #2: Западни регионални климатски центар (записи и снежне падавине 1948–2006)[13] | |||||||||||||
Национални и државни паркови Редвуд имају океанску климу прашума умереног подручја, са карактеристикама топле летње Медитеранске климе. На временске прилике у РНСП у знатној мери утиче Пацифички океан. Обалске температуре су генерално у опсегу од 4 до 15 °Ц током целе године, док су даље од обале лета топлија и сувља, а зиме хладније.[14] Редвуд углавно расте миљу или две (1.5–3 км) од обале, и никад на већој удаљености од 50 ми (80 км) од ње. У овој умереној али влажној обалској зони, дрвеће прима влагу од тешких зимских киша и постојане летње магле. Присуство и конзистентност летње магле је заправо важнија за свеукупно здравље дрвећа од тешке преципитације. Ова чињеница произилази из укупне годишње преципитације, која је у опсегу између 25 анд 122 ин (64 анд 310 цм) годишње, са здравим шумама широм подручја са мање падавина, јер су велике потребе за водом умањене свеприсутном летњом маглом и хладнијим температурама које осигурава. Снег се ретко јавља чак и на врховима изнад 1.500 фт (460 м), што је додатна илустрација благе, умерене природе ове северне латитуде;[15] мада је лаган снег помешан са кишом чест током зимских месеци.
Галерија слика[уреди | уреди извор]
-
Обала Националног парка Редвуд -
Ушће реке Кламат -
Обалске секвоје у парку Редвуд -
Вапити у парку -
Реконструција индијанске Јурок куће од дасака секвоје
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Листинг оф ацреаге ас оф Децембер 31, 2011”. Ланд Ресоурце Дивисион, Натионал Парк Сервице. Приступљено 7. 3. 2012.
- ^ „НПС Аннуал Рецреатион Виситс Репорт”. Натионал Парк Сервице. Приступљено 28. 2. 2018.
- ^ „Натионал ор Стате Парк?”. Редwоод Натионал анд Стате Паркс Виситор Гуиде. Натионал Парк Сервице. 24. 6. 2010. Приступљено 24. 6. 2010.
- ^ Цоy, Оwен Цоцхран (1982). Тхе Хумболдт Баy Регион 1850-1875. Хумболдт Цоунтy Хисторицал Социетy. стр. 51.
- ^ „Wоркинг Тогетхер”. Редwоод Натионал анд Стате Паркс. Натионал Парк Сервице. Приступљено 2. 4. 2012.
- ^ „Тхреатенед/Ендангеред Специес”. Натионал Парк Сервице. Приступљено 7. 11. 2008.
- ^ „У.С. Wорлд Херитаге Ситес”. Натионал Парк Сервице. Архивирано из оригинала 13. 10. 2008. г. Приступљено 7. 11. 2008.
- ^ „У.С. Биоспхере Ресервес” (ПДФ). Натионал Парк Сервице. Архивирано из оригинала (ПДФ) 14. 03. 2016. г. Приступљено 22. 5. 2016.
- ^ „Тхе Индианс оф тхе Редwоодс”. Редwоод Хисторy Басиц Дата. Натионал Парк Сервице. 15. 1. 2004. Приступљено 7. 11. 2008.
- ^ Цастилло, Едwард (1998). „Схорт Овервиеw оф Цалифорниа Индиан Хисторy”. Цалифорниа Нативе Америцан Херитаге Цоммиссион. Архивирано из оригинала 26. 10. 2008. г. Приступљено 7. 11. 2008.
- ^ Редwоод Натионал анд Стате Паркс. Натионал Парк Сервице: Wоркинг Тогетхер, 2. априла 2012. Преузето 20. септембра 2012.
- ^ „ЦА Кламатх”. Натионал Оцеаниц анд Атмоспхериц Администратион. Приступљено 27. 6. 2013.
- ^ „Кламатх, Цалифорниа”. Wестерн Регионал Цлимате Центер. Приступљено 27. 6. 2013.
- ^ „Wеатхер”. Натионал Парк Сервице. 1. 9. 2006. Приступљено 15. 11. 2008.
- ^ „Парк Геологy”. Геологy Фиелднотес. Натионал Парк Сервице. 1. 1. 2005. Архивирано из оригинала 14. 08. 2004. г. Приступљено 15. 11. 2008.
Литература[уреди | уреди извор]
- Натионал Парк Сервице. „Редwоод Натионал анд Стате Паркс”. Ретриевед ин 2006.
- Редwоод Натионал анд Стате Паркс. „Виситор Гуиде” (ПДФ). Ретриевед ин 2006.
- Редwоод: А Гуиде то Редwоод Натионал анд Стате Паркс, Цалифорниа. Интериор Депт., Натионал Парк Сервице, Дивисион оф Публицатионс. 1997. ИСБН 978-0-912627-61-8.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
сестринским пројектима:
Дефиниције из Викиречника
Новости на Викиновостима
Цитати на Викицитату
Текстови на Викизворнику
Литература на Викикњигама
Водич на Википутовању
Ресурси са Викиверзитета
Подаци на Википодацима- Званични веб-сајт оф тхе Натионал Парк Сервице
- Chronology: Establishment of the Redwood National Park by Willard E. Pratt. Forest History Society website.
- The HSU Redwoods Project
- Inventory of the Redwood National Park Collection, 1926-1980 at the Forest History Society archives.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |