Највећи шериф

Највећи шериф је 6. епизода стрип серијала Кен Паркер. Обављена је премијерно у бившој Југославији у Лунов магнус стрипу у октобру 1980. године у броју 433. Коштала је 12 динара (0,8 ДЕМ; 0,48 $) и имала 91 страну. Насловну страну нацртао је Бане Керац.

Насловна страна ЛМС-433 Највећи шериф (Аутор: Б. Керац, 1980)

Насловна страна оригиналне епизоде Сангуе сулле стелле (Аутор: I. Милаззо, 1977)

Оригинална епизода

Оригинална епизода изашла премијерно је у Италији у новембру 1977 године за Цепим. Носила је назив Сангуе сулле стелле (Крваве звезде). Ово је била прва епизода Кен Паркера коју је нацртао Ђанкарло Алесандрини, који је читаоцима бивше Југославије касније постао познат као један од креатора и честих аутора Марти Мистерије), док је сценарио написао Ђанкарло Берарди. Коштала је 500 лира (0,46 $, 1,01 ДЕМ).

Садржај

У пролеће 1872. године, настављајући потрагу за Доналдом Велшом (ЛМС-422), Кен долази у градић Прад сити (у оригиналу: Парадисе Цитy). Град је познат по томе што банда криминалаца предвођена Ли Мавериком, малтретира становништво и сточаре, који свој новац троше у локалним коцкарницама.

Након што је продао коже, криминалци опљачкају Кена, али он исте вечери успева да их пронађе и поврати део новца. Импресионирани његовом храброшћу, локални тајкуни, који желе да прекину ланац криминалних радњи и успоставе нормалне привредне активности, нуде Кену позицију градског шерифа. Кен најпре одбија, али када је видео да су криминалци у стању да убију мало дете да би прикрили своје активности, прихвата место шерифа са циљем да им се освети.

Остатак стрип је мање-више типична вестерн прича у којој Кен сређује Маверикову банду (завршава се са крајем достојним Таличног тома), с тим што на самом крају Кен, у стилу Херкула Поароа, објашњава ко је убио малог дечака.

Драматургија епизоде

Највећи део ове приче јесте типична вестерн прича која има предвидљив крај (Кен уз помоћ грађана сређује Маверикову банду). Кен се на почетку приче понаша као типичан херој, који изговара очекиване реченице. Ипак, у овој епизоди Кен се по први пут огледа у улози детектива (у којој ће се касније опробати још неколико пута: ЛМС-502, ЛМС-734), те у стилу Херкул Поароа објашњава ко је убио малог Маркуса. Потпуно неочекивано, убица није нико из редова Маверикове банде, већ се налази на потпуно другој страни.

Мотивације

Кадар из ЛМС-433: Кен одбија понуду локалних тајкуна. Аутор: Ђ. Алесандрини.

Ова епизода на први погледа изгледа као попуњивач простора док Милацо не заврши наредне две епизоде у којима ће се Паркер коначно обрачунати с Волшом (ЛМС-444). Ипак њен значај је далеко већи ако се узме у обзир изградња Кеновог карактера.

У овој причи учврћује се уверење да је освета Кенов основни покретач за обрачун са криминалцима. Његов први сукоб је да би повратио новац који су му отели. (Када га Маркусова мајка пита зашто жели да се обрачуна са криминалцима, Кен одговара: "Тешко сам зарадио тај новац, не могу га се одрећи тек тако.") Касније, када му локални тајкуни (власници банака и фирми) предлажу да преузме место шерифа и заведе ред и граду, Кен одлучно одбија понуду, остављајући их да се сами ваљају у сопственом блату. Ово је суштинска разлика између Кена и осталих јунака ЛМС I ЗС: да су на његовом месту били Загор, Текс или Мали ренџер (који су живели у сличном временском периоду у Америци), они би се без размишљања прихватили шерифске звезде и почели да заводе ред у граду.

Када непослетку, ипак, прихвата функцију шерифа, то се дешава тек када у тренутку када разбојници убијају малог Маркуса (дечака кога је упознао на уласку у град) да би га спречили да говори. Као и у случају индијанаца, Кен креће у борбу против зла, не зарад општег добра, већ да би осветио особу која му је била драга. (Кен је претходно провео једно вече у кући код Маркуса и његове мајке. Емоционални односи између њега, Маркуса и Маркусове мајке су очигледно утицали на Кенову одлуку да прихвати значку.)

Цензура и скраћивање

I ова епизода је прилично осакаћена скраћивањем. Преносимо део из рецензије са сајта стрипови.цом:

“Посебно поглавље заслужује Дневник, као и обично. Овај пут сам се мало више потрудио па сам детаљније анализирао њихово “уређивање” овог броја и резултат је катастрофалан. Избачене су четири странице, од којих су двије прилично битне за даљњу радњу. Прва, страница 15 у оригиналном издању нам приказује случајан сусрет Кена и проститутке Росие, гдје овај одбија њен позив, “Треба ли вам што младићу?” са “Само када и купка, можда свратим до вас неки други пут…” исприком. Росие одвраћа “Не сумњам, сви прије или послије сврате до Росие!”

Послије у причи Кен бјежи од каубоја и спашава га управо Росие која га пушта у своју собу (“Треба ли вам што шерифе…осим каде за купање?”) на страници 55. У сљедећој сцени Росие каже «Рекла сам ти да сви прије или касније сврате до Росие» што је гђа. Бранка Ракић , која је превела овај број, превела са “Гле, како је нестрпљив овај млади човјек”. Збиља маштовито, нема шта. Кад се томе дода приглупи превод пјесме на уводу у стрип плус још цијела гомила површних и неточних превода без имало рачуна о контексту или хумору цијела ствар је још гора. Тако нпр. на задњој вињети седме странице Кен каже Отису “Задовољство је само моје”, док у оригиналу каже “Ил диспиацере е соло мио”, тј. “Незадовољство је само моје”, град Парадисе Цитy је преименован у Прад цитy (?!) итд итд… Друга избачена страница је оригинална страница 29 која би у нашем издању требало да дође између страница 27 и 28 у којој Кен убија трећег нападача. Дневник је то уредно избацио, иако након пар страница даље градоначелник Мооре Кену спомиње “тројицу коју сте синоћ средили у салоону”, а ми смо видјели само обрачун са двојицом. Још додајте и избачену оригиналну насловницу (Керчева замјена сама по себи није толико лоша, али опет, не препознајемо да је један од ликова Кен Паркер и сцена нема никакве везе са радјом стрипа), катастрофалан папир и још гору штампу, и све то скупа изгледа јако јако лоше”.