Пређи на садржај

Напрата

С Википедије, слободне енциклопедије
Напрата
Постер за филм
Жанрхорор
РежијаМладен Милосављевић
СценариоМладен Милосављевић
Главне улогеМарко Бацковић, Ивана Богдановић, Саша Томић, Бранко Радаковић, Срећко Обрадовић, Миланче Марковић, Златимир Пантић...
КамераМарко Бацковић, Саша Томић
МонтажаМилош Касаловић
Издавачка кућаПанзова Пицтурес
Година2013.
Трајање65 минута
ЗемљаСрбија
Језиксрпски
НаградеНајбољи играни филм по избору публике и филм са најбољом причом по избору стручног жирија на Фестивалу српског филма фантастике 2013.
IMDb веза

Напрата је један од првих српских хорор филмова, рађен у тзв. „фоунд фоотаге маниру“.[1] Најпознатији светски „фоунд фоотаге“ су „Вештица из Блера“ и „Паранормална активност“. Етнолог и редитељ Младен Милосављевић из Великог Орашја, снимио је дугометражни хорор филм „Напрата“, чија је радња инспирисана фолклорном фантастиком. По његовим речима, одувек га је чудила резервисаност домаћих аутора, писаца и редитеља, када су у питању теме из области фантастике.

Напрата је снимана у селима Велико Орашје и Крњево, а једна од сцена, снимана је и у дворишту најстарије сеоске школе у Србији, која се налази у Крњеву у општини Велика Плана.

Филм је премијерно приказан 16. октобра 2013.[2] на осмом по реду, Фестивалу српског филма фантастике (ФСФФ), одржаном у Дому омладине у Београду.[3] На том фестивалу освојио је чак два Коскара - за најбољу причу и награду публике.[4] [5]

Радња филма

[уреди | уреди извор]

Инспирисани познатим видео клипом са интернета, у коме син туче своју мајку, чланови телевизијске екипе из Београда долазе у мало, удаљено село, да би снимили репортажу о насиљу над женама. Трагајући за актерима клипа и распитујући се код мештана, наилазе на локалног стручњака за натприродно од кога сазнају да постоји обред којим је могуће призвати древног демона, напрату. У жељи да направе први аутентични снимак нечег оностраног, они мењају план снимања. Заслепљени потенцијалним успехом снимка, они се оглушују о стару пословицу која каже: ”боље је веровати него уверити се.”[6][2]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]