Пређи на садржај

Неед фор Спеед: Ундергроунд 2

С Википедије, слободне енциклопедије
Лого игре Неед фор Спеед: Ундергроунд 2
Неед фор Спеед Ундергроунд 2
Карактеристике
РазвилиЕА Блацк Боx
Поцкетеерс (ГБА)
ПубликовалиЕлецтрониц Артс
ОсмислиоТом Салта
СеријалНид фор Спид
Софтверски ФрејмворкЕАГЛ
ПлатформеWиндоwс, Гаме Боy Адванце, ГамеЦубе, ПлаyСтатион 2, Xбоx, ПлаyСтатион Портабле, Нинтендо ДС, Мобиле
Верзије на тржиштуМицрософт Wиндоwс
Новембар 9, 2004
Гаме Боy Адванце, ГамеЦубе, ПлаyСтатион 2' & Xбоx
САД : Новембар 15, 2004
Европа : Новембар 19, 2004
ПлаyСтатион Портабле
САД : Март 14, 2005
Европа : Септембар 1, 2005
Нинтендо ДС
САД : Мај 10, 2005
Европа : Мај 27, 2005
Мобилни телефони
САД : Јул 15, 2005
ЖанрТркачка
МодовиЈедан играч, Два играча
Белоw теxт

Неед фор Спеед: Ундергроунд 2 (2004) је више-платформска тркачка видео-игра, осма по реду у Неед фор Спеед серијалу који је развио Елецтрониц Артс. Продата је у 11 милиона примерака. Наставак је претходне игре, Неед фор Спеед: Ундергроунд.

Игра је портована и на ПСП конзолу као Неед фор Спеед: Ундергроунд Ривалс. Нинтендо ДС верзија ове игре омогућава кориснику да дизајнира налепнице за украшавање аутомобила.

Брооке Бурке позајмила је глас играчевом водичу Рацхел Теллер.

Окружење

[уреди | уреди извор]

Игра подразумева трке модификованим колима у фиктивном граду Баyвиеw. Доноси неколико нових могућности, као што је шири спектар модификовања аутомобила, нове методе бирања уличних трка и слободан мод кретања (,,истраживања") града. Такође нам представља неколико СУВ-а, односно џипова, који се модификују исто као и остала и тркају са другим СУВ возилима.

Баyвиеw је мозаик различитих средина САД. Центар града (Цитy центер) базиран је на Филаделфији, крај Беацон Хилл базиран је на Беверли Хилсу, а крај Цоал Харбор базиран је на граду Камдену у Њу Џерсију

Гејмплеј

[уреди | уреди извор]

У намери да се наставе тркачке могућности обједињене у претходној верзији игре (Кружна ( Цирцуит ), једносмерна ( Спринт ), правчане ( Драг ) и заношење у кривини ( Дрифт )), четири варијације трка су омогућене у Нид фор Спид Андерграунду 2. Једна врста трке је избачена у овој верзији а то су елиминациона такмичења ( Кноцкоут цомпетитионс ). Ипак, ова могућност постоји у кружним тркама у ван-каријеријским тркама ( Нон-цареер рацес ). Андерграунд 2 је уникатна у односу на остале игре у Нид фор Спид серијалу, по томе што морамо да се одвеземо до неке трке која је на мапи, док у осталим верзијама можемо изабрати неку трку са менија. Већина трка је обележена на радару, али неке су скривене и играч ( плаyер ) их мора тражити уколико жели да их игра.

Кружна трка је стандардна трка која подразумева до 4 аутомобила који круже стазом, пролазе кроз старт и настављају. Кружна трка има најчешће између 4 и 2 круга. Једносмерна ( Спринт ) трка је слична као и кружна само што се кола не враћају на стартну позицију. То је трка од тачке А до тачке Б подразумевајући највише 4 возила, и због дизајна стазе постоји само један круг. Увијене стазе ( Стреет X ) су сличне кружним али су због неких ствари сличније дрифт тркама.

Дрифтовање је једно од лакших начина тркања ( зависећи од тежине гамеплаy-а ) у Нид фор Спиду. Једина разлика у овом дрифт моду поредећи са претходним делом је у томе што играч дрифтује са такмичарима у исто време. Играч се такмичи против највише 3 такмичара. Поени се зарађују тако што играч заврши са проклизавањем без удара у зид или друге учеснике саобраћаја. Као у моду Стреет X, није дозвољена употребна нитро-оксида ( нитроус оxиде ). Постоје такође неке трке низбрдо у којима играч треба да дође од врха до подножја, наравно уз што више проклизавања, као и у спринт тркама односно од тачке А до тачке Б. У оваквим тркама се вози без противника, односно кроз нормалан саобраћај. Поени се додатно увећавају тако што се проклизава близу других учесника у саобраћају. Дрег трке ( потезање на правцу )су трке од тачке А до Б које форсирају играче да користе мануелну трансмисију. Управљање возилом је симулирано као код мењања трака. Док се игра брине око управљања у траци, играч се концентрише на брзину аутомобила. Скала која приказује нитро-оксид је увећана и налази се на десној страни екрана.

Лига подземног тркања ( Ундергроунд Рацинг Леагуе (УРЛ) ) је скуп турнира која подразумева ограђене стазе ван градских улица - или кружно тркање или писте на аеродрому. Ови турнири обично се састоје од једне до три трке, са играчем који се трка против 5 противника. На турнирима са 2 или више трке, користи се систем бодовања. На крају сваке трке, возач добија одређену вредност бодова у складу са освојеном позицијом на трци. Коначни резултат на крају ових трка проглашава победника турнира.

Током вожње градом, играчи могу изазвати на трке остале противнике док се возе градом у "један на један" тркама. Водећем је додељена слобода да изабере његову руту трке и мора покушати да дистанцира противника минимум 300 метара да би победио. Победа у овим тркама може резултовати могућношћу да играч добије бесплатно неко јединствено модификовање. Систем тркања је сличан као онај у Токyо Xтреме Рацер и Wанган Миднигхт видео играма, који користи животне подеоке уместо да на основу дистанцирања прогласи победника. Када је освојен одређени број трка од стране играча, наградиће га са јединственим делом аутомобила бесплатно, од другог тркача. Ови делови су неопходни да би се постигао стоти проценат "пређености" игре.

Кола

[уреди | уреди извор]

Као и у Нид Фор Спид-у : Андерграунд, Андерграунд 2 наставља да нуди слична возила за доградњу и унапређивање, од којих су највише Јапански модели, са прилично великим бројем Европских и Америчких модела. Додатно, Андерграунд 2 је прва игра у Нид фор Спид серијалу која нуди три џипа (СУВ-а) као тркачка возила, који могу да се модификују још више од њихових "колега". Такође то је друга игра у Нид фор Спид серијалу после Нид фор Спид : Андерграунд-а да нуди Корејски аутомобил ( Хyундаи Тибурон ), као тркачки ауто. Укупно је доступан 31 аутомобил.

Модификација у Андерграунду 2 је значајно проширена у поређењу са прошлим итерацијама из издања. Визуелна кастомизација се проширила могућношћу да се модификују предњи и задњи браници аутомобила, као и бочни, затим спојлери, хаубе, ауспуси, врата, кровни спојлери, точкови (укључујући и могућност да се стављају спинери ( спиннерс ), предња и задња светла, ретровизоре и боју аутомобила. Шаре и налепнице се такође могу додати, као и озвучење у ауту (звучници, појачала и вуфери), хидраулика, боце нитро-оксида и неонско осветљење испод аута. Већина визуелних модификација аутомобила немају никакав ефекат на перформансе аутомобила. Систем озвучења, на пример, могу да се сместе у гепек аута, али немају никакву сврху сем визуелних ефеката. Хидраулика се може користити у комбинацији са нитро-оксидом при започињању трке, која код неких возила могу допринети бољем убрзању при старту. Перформансе и управљање колима је побољшано "шминкерском" модификацијом као што су спојлери и хаубе, који резултују бољом аеродинамичношћу. Све ове модификације се захтевају за прелажење игрице.

Перформансе аутомобила такође могу бити регулисане надоградњом мотора, јединицом за контролу мотора (ЕЦУ), трансмисијом, огибљењем, додавањем нитро-оксида, гума, кочница, смањивањем укупне масе аутомобила и додавање Турба. Играч има способност да или побољша перформансе кроз надоградне пакете или да надогради неки специфични део из неког надоградног пакета по жељи. Нид фор Спид : Андерграунд 2 такође представља систем односно траку за мерење перформанса аутомобила, која дозвољава играчу да специфично "тјунира" неки део механичког склопа као што је вешање опруга ( суспенсион спрингс ), предње и задње амортизере ( схоцк абсорберс ), опсег степена преноса ( геар ратиос ), аеродинамика ( аеродyнамицс ), концентрацију кочења, пријањање гума ( тире грип ), итд. Играч може тестирати подешавања која је направио на траци за мерење перформанса, где ће му бити саопштене информације као што је убрзање од 0 до 100 километара на сат, време, максимални обртни момент, итд.

Џипови, такође познати као СУВ ( Спорт Утилитy вехицлес ), су нов елемент додат у игру Нид фор Спид : Андерграунд 2. У овом случају, играчи могу да модификују, "тјунирају" и возе џипове исто као и обична кола. Играчи могу да бирају да се тркају са џиповима, или "миксовано", односно и са џиповима и са нормалним колима. Као и код кола, играчима је омогућено да надограђују џипове зарад побољшања перформанси и управљања. Како год, џиповима је доста теже управљати због њихове укупне масе, поготову при већим брзинама. Џипови се нису појављивали ни у једној каснијој верзији игре, сем као полицијска возила, све до 2012. када је изашла прерада игре Неед фор Спеед : Мост Wантед ( Потреба за брзином : Најтраженији ).

Мултиплејер

[уреди | уреди извор]

Нид фор Спид Андерграунд 2 је имао могућност играња са другим играчима на радној станици ПлаyСтатион 2, персоналним компјутерима и Xбоx-у. Ипак, 2010. године компанија ЕА Гамес је избацила ту могућност.[1][2]

Прича

[уреди | уреди извор]

Играч се трка у његовом Ниссан Скyлине ГТР-у кроз град Олимпик, почетак у Нид фор Спид : Андерграунд-у. Он добија изазов на трку од особе са претећим садржајем, који му нуди место у његовој екипи, али не прихвата "не" као одговор. Играч започиње трку, Саманта назове играча да га информише о журци само да би му мистериозни возач у црном хамеру (Хуммер Х2) направио заседу, који заслепљује играча са светлима, затим уништава Ниссан-а и даље се ничег не сећа.

У садашњости, играч се појављује у Баyвиеw-у са кључевима од Ниссан 350з-а, који га чека испред аеродрома. Играч је у могућности да комплетира пар трка пре него што га врати Рацхел. Након што се појављује на паркинг у центру града, он бира један од аутомобила бесплатно, пошто је платио уништеним Скајлајном.

То је тада, када се играч укрцава на пут да постане најбољи тркач у Баyвиеw граду и евентуално порази човека који му је саботирао ауто месецима уназад. Након побеђивања у више трка и добијања много спонзора, играч улази у клинч са екипом уличних трка под називом "Тхе Wраитхс". После победе над њима, играч напредује док не чује још информација о њима, који су манипулисали спонзорима у њихову корист ( и уједно против играча и Рацхел ), пре УРЛ трка( Лиге подземних трка ). Играч изазива њих на серију УРЛ трка и долази до Цалеб-а, човека који је одговоран за уништавање играчевог Скајлајна. Након што играч побеђује ту екипу у још једној УРЛ трци, побеснели Цалеб са његовим модификованим ГТО-ом изазива играча на финалну трку. Трка је заправо кружна са 5 кругова и она се појављује на мапи тек када се заврши последња УРЛ трка. Након што је Цалеб изгубио у трци, играч постаје најбољи возач у граду Баyвиеw.

Критике

[уреди | уреди извор]

Нид фор Спид : Андерграунд 2 добија позитивне прегледе. ГамеРанкингс и Метацритиц су дали 86% бодова за мобилну верзију[3] ; 83.50% и 82 од 100 бодова за ПЦ игрицу[4][5], 82.61% и 83 од 100 бодова за Xбоx верзију[6][7], 80.77% и 82 од 100 бодова за ПлаyСтатион 2 верзију[8][9], 79.98% и 77 од 100 бодова за Нинтендо верзију[10][11], 76.44% и 74 од 100 бодова за ПлаyСтатион Портабле верзију[12][13], 69.45% и 72 од 100 бодова за ГамеБоy Адванце верзију[14][15] и 65.44% и 65 од 100 бодова за ДС верзију[16][17]. У јапану, компанија Фамитсу је оценила ПСП верзију са 28 бодова од 40[18].

Игра је широко сматрана као једна од најбољих игра у серијалу ( као и "Мост Wантед" ( Најтраженији ) ), и упамћена је по квалитету гамеплаy-а, величине игре, модификовање коме као да нема краја, занимљиве споредне мисије, графика и могућност "Фрее Роам"-а ( слободна вожња по граду ). Како год, неки од елемената су доста критиковани, као што је то да морамо возити дуге релације да би смо дошли до жељене локације, тих глас у игри и јако пласирање продукта од компанија које немају везе са ауто-тркама, као што је интегрисани лого од Цингулар-а, Америчке компаније за бежичну комуникацију, на билбордима у игрици и приказивање истих током већег дела гамеплаy-а. Верзија на ГамеЦубе-у је такође критикована за нестабилно освежавање слике и интерну графику. Хип-хоп сленг коришћен помоћу карактера ( банка - синоним за новац ), приказивање исечака сцена у стилу стрипова и недостатак полиције је такође зарадило критике.

Гамеспот компанија је доделила мобилној верзији оцену од 9.2 од 10 и изјавила:"Ово није само најбоља мобилна верзија тркачке игрице икада, већ и јако потребан приказ за V Цаст ( V улога ) технологију. Ова игра има дужину игре и поновног играња толико пута од норме мобилних телефона да позива на формирање нове парадигме. Једноставно речено, мобилно гејмерство је управо добило јако потребан "ударац" нагоре на лествици еволуције"[19]. ИГН је дао оцену истој верзији 8 од 10 и изјавио: "Ово је велики корак за мобилно гејмерство, по мом мишљењу. Док ту постоје неке ствари које ми се нису свиделе у игри - учитавање и неки проблеми контрола. Не могу порећи да је ово један од бољих производа. Ако желите игру која ће употпунити ваш 3Д телефон, Неед фор Спеед Ундергроунд 2 је права игра за вас"[20].

Детроит Фрее Пресс дао је верзији Ривалс ( Ривали ) све четири звездице, додајући: "Овде је забава само тркање на равном правцу, са урликањем мотора, скоковима и пречицама који вам дозвољавају да прођете кроз ограде. Али ту су још неке могућности, укључујући Партy плаy ( Журка )"[21]. Тхе Сyднеy Морнинг Хералд, ипак, даје Ривалима 3.5 звездице од 5 и каже:"Докле год није ПСП-ова најбоља тркачка игрица, Ривали је импресионистичка игра која нуди брза узбуђења"[22]. У други руку, исте новине су дали ГамеЦубе-у, ПлаyСтатион-у 2, Компјутерској и Xбоx верзији оцену 4 од 5 звездица и изјавиле:"Док возачко-акциона игрица није скоро задовољавајућа игирца као супериорни Бурноут 3, ипак је довољно да би те држало будним да играш 150 или више трка"[23]. Тхе Тимес су такође дали игрице оцену од 4 од 5 звездица и изјавили: "Детаљи у овој игрици су отприлике као и звезде и кола. Заслепљујуће локације у центру града су велике, истичући вишеспратнице, чија светла добацују до улица и осветљавајући их"[24].

Игра је продата у око 11 милиона копија[25] и постала "бест-селер" као и Греатест Хитс са ПлаyСтатион-а 2, Платинум Хитс са Xбоx-а и Плаyерс Цхоице са Гамецубе-а.

Критички пријем
Оцене агрегатора
АгрегаторОцена
ГамеРанкингс(ПЦ) 83.50%[4]
(Xбоx) 82.61%[6]
(ПС2) 80.77%[8]
(ГЦ) 79.98%[10]
(ПСП) 76.44%[12]
(ГБА) 69.45%[14]
(НДС) 65.44%[16]
Метацритиц(Xбоx) 83/100[7]
(ПЦ) 82/100[5]
(ПС2) 82/100[9]
(ГЦ) 77/100[11]
(ПСП) 74/100[13]
(ГБА) 72/100[15]
(НДС) 65/100[17]
Оцене рецензената
ПубликацијаОцена
Едге6/10[26]
ЕГМ8.33/10[27]
(ПСП) 7.83/10[28]
Еурогамер6/10[29][30]
Гаме Информер8/10[31][32]
(ГБА) 3.5/10[33]
ГамеПро5/5 звездица[34]
(ПСП) 4/5 звездица[35]
Гаме РеволутионБ[36]
(ГЦ & ПСП) Б−[37][38]
ГамеСпот(ГБА) 8/10[39]
(ПСП) 7.9/10[40]
7.4/10[41]
(НДС) 7.2/10[42]
(ГЦ) 7.1/10[43]
ГамеСпy4.5/5 звездица[44][45][46]
(ПСП) 3.5/5 звездица[47]
(НДС) 3/5 звездица[48]
ИГН9.1/10[54]
(ПС2) 9/10[55]
(ГЦ) 8.3/10[56]
(ГБА) 8/10[57]
(ПСП) 7.9/10[58]
(НДС) 7/10[59]
Нинтендо Поwер(ГЦ) 3.8/5[60]
(НДС) 6/10[61]
(ГБА) 2.8/5[62]
ОПМ (УС)(ПС2) 5/5 звездица[63]
(ПСП) 3.5/5 звездица[64]
ОXМ (УС)8.9/10[65]
ПЦ Гамер (УС)88%[66]
Детроит Фрее Пресс4/4 звездице[21]
Тхе Тимес4/5 звездица[24]

Спољашњи линкови

[уреди | уреди извор]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Online Service Updates”. Electronic Arts. Архивирано из оригинала 1. 3. 2010. г. Приступљено 11. 8. 2015. 
  2. ^ Hinkle, David (17. 2. 2010). „Next wave of EA game server shutdowns detailed”. Engadget (Joystiq). Приступљено 11. 8. 2015. 
  3. ^ „Need for Speed Underground 2 for Mobile”. GameRankings. Приступљено 11. 8. 2015. 
  4. ^ а б „Need for Speed: Underground 2 for PC”. GameRankings. Архивирано из оригинала 27. 11. 2016. г. Приступљено 12. 3. 2013. 
  5. ^ а б „Need for Speed: Underground 2 for PC Reviews”. Metacritic. Приступљено 12. 3. 2013. 
  6. ^ а б „Need for Speed Underground 2 for Xbox”. GameRankings. Архивирано из оригинала 15. 11. 2016. г. Приступљено 12. 3. 2013. 
  7. ^ а б „Need for Speed Underground 2 (xbx: 2004): Reviews”. Metacritic. Архивирано из оригинала 13. 9. 2008. г. Приступљено 11. 8. 2015. 
  8. ^ а б „Need for Speed Underground 2 for PlayStation 2”. GameRankings. Архивирано из оригинала 15. 03. 2017. г. Приступљено 12. 3. 2013. 
  9. ^ а б „Need for Speed Underground 2 for PlayStation 2 Reviews”. Metacritic. Приступљено 12. 3. 2013. 
  10. ^ а б „Need for Speed Underground 2 for GameCube”. GameRankings. Архивирано из оригинала 15. 11. 2016. г. Приступљено 12. 3. 2013. 
  11. ^ а б „Need for Speed Underground 2 for GameCube Reviews [mislabeled as "Xbox"]”. Metacritic. Архивирано из оригинала 13. 9. 2008. г. Приступљено 11. 8. 2015. 
  12. ^ а б „Need for Speed Underground Rivals for PSP”. GameRankings. Архивирано из оригинала 17. 05. 2019. г. Приступљено 11. 8. 2015. 
  13. ^ а б „Need for Speed Underground Rivals for PSP Reviews”. Metacritic. Приступљено 11. 8. 2015. 
  14. ^ а б „Need for Speed Underground 2 for Game Boy Advance”. GameRankings. Архивирано из оригинала 30. 04. 2019. г. Приступљено 12. 3. 2013. 
  15. ^ а б „Need for Speed Underground 2 for Game Boy Advance Reviews”. Metacritic. Приступљено 12. 3. 2013. 
  16. ^ а б „Need for Speed Underground 2 for DS”. GameRankings. Архивирано из оригинала 15. 11. 2016. г. Приступљено 12. 3. 2013. 
  17. ^ а б „Need for Speed Underground 2 for DS Reviews”. Metacritic. Приступљено 12. 3. 2013. 
  18. ^ „ニード・フォー・スピード アンダーグラウンド ライバルズ”. Famitsu. 846. 5. 3. 2005. 
  19. ^ Score, Avery (15. 7. 2005). „Need for Speed Underground 2 Review (Mobile)”. GameSpot. Приступљено 12. 8. 2015. 
  20. ^ Buchanan, Levi (13. 7. 2005). „Need for Speed Underground 2 (Cell)”. IGN. Приступљено 12. 8. 2015. 
  21. ^ а б Schaefer, Jim (27. 3. 2005). „A FAB FIVE: First PSP games race to the front of the pack”. Detroit Free Press. Архивирано из оригинала 29. 3. 2005. г. Приступљено 12. 8. 2015. 
  22. ^ Hill, Jason (24. 9. 2005). „Need for Speed Underground Rivals”. The Sydney Morning Herald. Приступљено 12. 8. 2015. 
  23. ^ Ring, Bennett (23. 10. 2004). „Hot wheels”. The Sydney Morning Herald. Приступљено 12. 8. 2015. 
  24. ^ а б Wapshott, Tim (4. 12. 2004). „Need for Speed Underground 2”. The Times. Архивирано из оригинала 21. 8. 2008. г. Приступљено 12. 8. 2015. (потребна претплата)
  25. ^ Balestriere, Vincent (15. 6. 2015). „Need For Speed 2015: EA Reboots Franchise With 'Underground' Street Cred”. International Business Times. IBT Media. Приступљено 22. 8. 2015. 
  26. ^ staff, Edge (25. 12. 2004). „Need for Speed Underground 2”. Edge (144): 60. 
  27. ^ staff, EGM (25. 12. 2004). „Need for Speed Underground 2 (GC, PS2, XBOX)”. Electronic Gaming Monthly (186): 96. 
  28. ^ staff, EGM (maj 2005). „Need for Speed Underground Rivals”. Electronic Gaming Monthly]] (191): 94. 
  29. ^ Reed, Kristan (22. 11. 2004). „Need for Speed Underground 2 (Xbox)”. Eurogamer. Приступљено 12. 8. 2015. 
  30. ^ Jennings, Ronan (3. 10. 2005). „Need for Speed Underground: Rivals”. Eurogamer. Приступљено 12. 8. 2015. 
  31. ^ McNamara, Andy (decembar 2004). „Need for Speed: Underground 2 (GC, PS2, Xbox)”. Game Informer (140): 162. Архивирано из оригинала 8. 1. 2006. г. Приступљено 11. 8. 2015. 
  32. ^ Mason, Lisa (maj 2005). „Need for Speed Underground: Rivals”. Game Informer (145): 132. Архивирано из оригинала 21. 8. 2009. г. Приступљено 11. 8. 2015. 
  33. ^ Mason, Lisa (februar 2005). „Need for Speed: Underground 2 (GBA)”. Game Informer (142): 125. Архивирано из оригинала 10. 6. 2009. г. Приступљено 11. 8. 2015. 
  34. ^ Four-Eyed Dragon (15. 11. 2004). „Need for Speed Underground 2 (GC, PS2, Xbox)”. GamePro. Архивирано из оригинала 7. 2. 2005. г. Приступљено 12. 8. 2015. 
  35. ^ Four-Eyed Dragon (22. 3. 2005). „Need for Speed Underground Rivals Review for PSP”. GamePro. Архивирано из оригинала 23. 3. 2005. г. Приступљено 12. 8. 2015. 
  36. ^ Gee, Brian (29. 11. 2004). „Need for Speed Underground 2 Review (PC, PS2, Xbox)”. Game Revolution. Приступљено 13. 8. 2015. 
  37. ^ Gee, Brian (29. 11. 2004). „Need for Speed: Underground 2 - GameCube”. Game Revolution. Архивирано из оригинала 25. 7. 2008. г. Приступљено 13. 8. 2015. 
  38. ^ Dodson, Joe (14. 4. 2005). „Need for Speed Underground Rivals Review”. Game Revolution. Приступљено 13. 8. 2015. 
  39. ^ Provo, Frank (17. 11. 2004). „Need for Speed Underground Review (GBA)”. GameSpot. Приступљено 12. 8. 2015. 
  40. ^ Gerstmann, Jeff (17. 3. 2005). „Need for Speed Underground Rivals Review”. GameSpot. Приступљено 12. 8. 2015. 
  41. ^ Gerstmann, Jeff (16. 11. 2004). „Need for Speed Underground 2 Review (PC, PS2, Xbox)”. GameSpot. Приступљено 12. 8. 2015. 
  42. ^ Gerstmann, Jeff (26. 5. 2005). „Need for Speed Underground 2 Review (DS)”. GameSpot. Приступљено 12. 8. 2015. 
  43. ^ Gerstmann, Jeff (16. 11. 2004). „Need for Speed Underground 2 Review (GC)”. GameSpot. Приступљено 12. 8. 2015. 
  44. ^ O'Donnell, Ryan (17. 11. 2004). „GameSpy: Need for Speed Underground 2 (PC)”. GameSpy. Приступљено 12. 8. 2015. 
  45. ^ O'Donnell, Ryan (17. 11. 2004). „GameSpy: Need for Speed Underground 2 (PS2, Xbox)”. GameSpy. Приступљено 12. 8. 2015. 
  46. ^ O'Donnell, Ryan (17. 11. 2004). „GameSpy: Need for Speed Underground 2 (GCN)”. GameSpy. Приступљено 12. 8. 2015. 
  47. ^ Williams, Bryn (25. 3. 2005). „GameSpy: Need for Speed Underground Rivals”. GameSpy. Приступљено 12. 8. 2015. 
  48. ^ Chapman, David (23. 5. 2005). „GameSpy: Need for Speed Underground 2 (NDS)”. GameSpy. Приступљено 12. 8. 2015. 
  49. ^ Zacarias, Eduardo (26. 11. 2004). „Need for Speed Underground 2 - XB - Review”. GameZone. Архивирано из оригинала 6. 10. 2008. г. Приступљено 12. 8. 2015. 
  50. ^ Knutson, Michael (22. 11. 2004). „Need for Speed Underground 2 - PC - Review”. GameZone. Архивирано из оригинала 2. 10. 2008. г. Приступљено 12. 8. 2015. 
  51. ^ Romano, Natalie (28. 11. 2004). „Need for Speed Underground 2 - GC - Review”. GameZone. Архивирано из оригинала 28. 9. 2008. г. Приступљено 12. 8. 2015. 
  52. ^ Sandoval, Angelina (18. 4. 2005). „Need for Speed Underground Rivals - PSP - Review”. GameZone. Архивирано из оригинала 6. 10. 2008. г. Приступљено 12. 8. 2015. 
  53. ^ Knutson, Michael (22. 5. 2005). „Need for Speed Underground 2 - NDS - Review”. GameZone. Архивирано из оригинала 28. 9. 2008. г. Приступљено 12. 8. 2015. 
  54. ^ Perry, Douglass C. (12. 11. 2004). „Need for Speed Underground 2 (PC, Xbox)”. IGN. Приступљено 12. 8. 2015. 
  55. ^ Perry, Douglass C. (12. 11. 2004). „Need for Speed Underground 2 (PS2)”. IGN. Приступљено 12. 8. 2015. 
  56. ^ Perry, Douglass C. (12. 11. 2004). „Need for Speed Underground 2 (GCN)”. IGN. Приступљено 12. 8. 2015. 
  57. ^ Harris, Craig (9. 12. 2004). „Need for Speed Underground 2 (GBA)”. IGN. Приступљено 12. 8. 2015. 
  58. ^ McNamara, Tom (21. 3. 2005). „Need for Speed Underground Rivals”. IGN. Приступљено 12. 8. 2015. 
  59. ^ Harris, Craig (13. 5. 2005). „Need for Speed Underground 2 (NDS)”. IGN. Приступљено 12. 8. 2015. 
  60. ^ „Need for Speed Underground 2 (GC)”. Nintendo Power. 188: 113. februar 2005. 
  61. ^ „Need for Speed Underground 2 (DS)”. Nintendo Power. 193: 99. jul 2005. 
  62. ^ „Need for Speed Underground 2 (GBA)”. Nintendo Power. 187: 140. januar 2005. 
  63. ^ „Need for Speed Underground 2”. Official U.S. PlayStation Magazine: 120. decembar 2004. 
  64. ^ „Need for Speed Underground Rivals”. Official U.S. PlayStation Magazine: 108. maj 2005. 
  65. ^ „Need for Speed Underground 2”. Official Xbox Magazine: 76. 25. 12. 2004. 
  66. ^ „Need for Speed Underground 2”. PC Gamer: 54. februar 2005. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Need_for_Speed:_Underground_2&oldid=27819533”